Бангладеш: Постигнут договор о привременој влади

После вишенедељних смртоносних нереда на улицама Бангладеша и оставке премијерке Шеик Хасине, постигнут је договор о привременој влади.

Мухамед Јунус, добитник Нобелове награде за мир и дугогодишњи Хасинин политички ривал, именован је за привременог лидера земље.

Убрзо пошто је објављено да је премијерка напустила земљу, начелник војске Вакер Уз-Заман најавио је формирање привремене владе.

Лидери студентских протеста су испоручили услове, залажући се да главни саветник нове владе буде управо 84-годишњи Јунус, упозоравајући да ће да „предузму одлучне потезе&qуот; ако им се не испуне захтеви.

Јунус је прихватио предлог студената и најавио повратак у земљу после оперативног захвата у Паризу.

Хиљаде људи данима је протестовало широм земље, захтевајући њену оставку, а према досадашњим подацима најмање 300 је изгубило живот.

Протест је започет још у јулу, са главним захтевом да буду укинуте квоте за запошљавање у државним службама, а онда су се претвориле у шире антивладине демонстрације.

Студенти су позвали становнике да не плаћају порезе и комуналне рачуне, као и да почне генерални штрајк у земљи.

• „Није држао оружје у руци”: Студент убијен на протестима у Бангладешу
• Више од 40 мртвих и стотине повређених у експлозији складишта у Бангладешу
• Кад севају песнице због Бразила и Аргентине - на другом континтенту

Шта се дешавало после одласка премијерке из земље?

После почетне еуфорије по сазнању да је премијерка напустила земљу, настављени су нереди у главном граду Даки, где је спаљено десет полицијских станица.

ББЦ репортер Шахневај Роки рекао је да је „град постао ратна зона&qуот;.

Најмање 24 људи страдало је у понедељак, 5. августа пошто је запаљен хотел Забир интернешенел, преносе медији.

У извештају се наводи да ватрогасци дуго нису могли да почну да гасе пожар јер су их ометали демонстранти.

Укупан број погинулих је надмашио 300 широм земље, јавила је раније агенција Франс прес (АФП).

АФП је навео да се подаци заснивају на извештајима полиције, званичника и лекара у болницама.

Међу жртвама је и 13 полицајаца, уведен је полицијски час на неодређено време, а интернет је искључен у многим деловима земље.

У протекле две недеље ухапшено је око 10.000 људи током великог обрачуна безбедносних снага и демонстраната.

Ко је Мухамед Јунус?

Овај 84-годишњак, међународно познат као „банкар сиромашних&qуот;, заслужан је за подизање милиона људи из сиромаштва пионирском употребом микрокредита.

Професор Јунус и његова Грамин банка заједно су награђени Нобеловом наградом за мир за њихов пионирски рад 2006.

Хасина је више пута описивала професора Јунуса као „пијавицу исисава крв&qуот; сиромашних и оптуживала његову Грамин банку да наплаћује превисоке камате.

У јануару је суд у Бангладешу осудио професора Јунуса на шест месеци затвора због кршења закона о раду земље, што је он оценио као политички мотивисан процес.

'Желимо да помогнемо'

Претпоставља се да је 76-годишња Хасина и даље у у 1.150 километара удаљеној Индији, а спекулише се да ће можда да оде у неку другу страну земљу, мада за сада нема потврде.

Огласили су се и индијски званичници.

Шаши Тарур, посланик индијског парламента и некадашњи дипломата, рекао је да Делхи не жели непријатељско и нестабилно окружење.

„Најважнију поруку коју желимо да пошаљемо јесте да смо уз народ Бангладеша.

„Желимо да сви знају да ми нисмо непријатељска земља и да не желимо да контролишемо ситуацију Бангладешу. Желимо да помогнемо, то је наша порука&qуот;, додао је.

Хасина је посетила Индију два пута у јуну 2024. године.

Повод за прву посету била је инаугурација индијског премијера Нарендре Модија.

„Састали смо се десет пута у последњих годину дана. Овај састанак је посебан јер је она први државни гост после трећег мандата наше владе&qуот;, рекао је Моди тада на заједничкој конференцији за новинаре.

Ове државе деле границу од 4.096 километара, а повезују их језичке, културне и економске везе.

Бангладеш, некадашњи Источни Пакистан, формиран је 1971. године после рата са Западним Пакистаном (данашњим Пакистаном).

Индија је подржавала бенгалске националисте.

Ко је Шеик Хасина?

Шеик Хасина је изабрана на јануарским изборима, које је бојкотовала главна опозиција и ово је њен четврти узастопни мандат.

Под њеном 15-годишњом влашћу, Бангладеш је постао једна од најбрже растућих економија у региону, надмашивши чак и Индију.

Међутим, критичари тврде да су њену владавину обележиле репресивне ауторитарне мере против њених политичких противника, клеветника и медија.

Главна опозициона Бангладешка националистичка партија (БНП) бојкотовала је изборе 2014. и 2024. рекавши да слободни и поштени избори нису били могући под њеном влашћу.

Хасина је увек негирала ове тврдње.

Рођена у муслиманској породици у Источном Бенгалу 1947. године, Хасина је имала политику у крви.

Њен отац је био националистички вођа шеик Муџибур Рахман, бангладешки „отац нације&qуот; који је водио независност земље од Пакистана 1971. и постао њен први председник.

У то време, Хасина је већ стекла репутацију студентског лидера на Универзитету у Даки.

Рахман и већина чланова породице убијени су у војном удару 1975. године.

Само су Хасина и њена млађа сестра преживеле.

После много година живота у егзилу у Индији, Хасина се вратила у Бангладеш 1981. године и постала лидерка политичке партије којој је њен отац припадао, Авами лиге.

Удружила се са другим политичким партијама у одржавању продемократских уличних протеста током војне владавине генерала Хусеина Мухамеда Ершада.

На таласу народног устанка, Хасина је брзо постала национална икона.

Први пут је изабрана на власт 1996.

Заслужна је за потписивање споразума о подели воде са Индијом и мировног споразума са племенским побуњеницима на југоистоку земље.

Али у исто време, њена влада је критикована због бројних наводних корумпираних послова и због тога што је превише подређена Индији.

Касније је изгубила од бивше савезнице која је у међувремену постала политички непријатељ, Бегум Халида Зије из Бангладешке националистичке партије (БНП), 2001.

Као наследнице политичких династија, обе жене су доминирале политиком Бангладеша више од три деценије и познате су као „бегуме које се боре&qуот;.

Бегум означава муслиманку на високој позицији у друштву.

Посматрачи кажу да је њихово огорчено ривалство довело до тога да су бомбе у аутобусима, нестанци и вансудска убиства постала редовна појава.

Хасина се на крају вратила на власт 2009. године.

Претрпела је бројна хапшења док је била у опозицији, као и неколико покушаја убиства, између осталог и 2004. када јој је оштећен слух.

Текући протести су били велики изазов за њу.

Одбијајући у почетку да поднесе оставку, рекла је да демонстранти „нису студенти већ терористи који желе да дестабилизију нацију&qуот;.

Студенти су у јулу изашли на улице незадовољни системом резервисања одређених послова у јавном сектору за рођаке ратних хероја, који су се борили за независност земље од Пакистана 1971. године.

Влада је смањила већину квота, али су студенти наставили да протестују, тражећи правду за убијене и повређене, а затим су тражили и премијеркину оставку.

Њене присталице су се томе противиле.

Хасина је претходно понудила безусловни дијалог са студентским лидерима, желећи, како је тада рекла, да се насиље оконча.

„Желим да разговарам са студентима покрета и саслушам их. Не желим никакав сукоб&qуот;, рекла је она.

Студенти који протестују су одбили њен позив.

Премијерка је у јулу позвала војску да успостави ред пошто је неколико полицијских станица и државних зграда запаљено током протеста.

Протести су поново почели у неким градовима и влада покушава да контролише растућу плиму гнева људи.

Медији пишу да је већину људи у јулским сукобима убила полиција, а да је хиљаде било повређено.

Влада тврди да је полиција отворила ватру у самоодбрани и да би заштитила државну имовину.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.07.2024)