Olimpijske igre u Parizu 2024: „Pretnje smrću i bombaški napadi nisu me sprečili da ostvarim moj san”

Maniža Talaš će u Parizu ući u istoriju kao jedna od prvih takmičara u brejkingu (brejkdensu) - stilu uličnog plesa, koji je prvi put zvaničan sport na Olimpijskim igrama.

Njen put do Pariza nije bio lak - odrasla je u Avganistanu gde je doživela pretnje, bombe i povratak talibana na vlast.

„Snage bezbednosti uletele su u naš klub, prišle jednom čoveku i navukle mu vreću na glavu", Maniža se priseća popodneva kada je uhapšen ekstremista koji je nameravao da napadne klub u kojem je trenirala u Kabulu, glavnom gradu Avganistana.

„Rekli su nam da smo tada imali sreće jer je bilo ljudi koji su želeli da izvrše bombaške napade na naš klub i da, ako nam je život mio, treba da ga zatvorimo", dodaje.

• Sutkinje iz Avganistana: „Žene su zatvorene, a kriminalci su na slobodi“
• Avganistanske sanjarke - mlade naučnice koje su morale da odu zbog talibana
• „Ne mogu više da razmišljam o budućnosti”: Avganistanke i sledeće godine bez škole

Nije to bilo prvi put da su članovi kluba bili u opasnosti.

Godinu dana ranije, u blizini kluba eksplodirala je auto-bomba.

„Zaista sam se uplašila", priznaje 21-godišnja Maniža.

Promenila je prezime u Talaš što znači „napor" ili „naporan rad" na persijskom i nastavila da trenira brejking.

Promena prezimena nije bila samo simbolična, već se nadala da će tako zaštititi njenu porodicu u slučaju da budu ugroženi zato što se bavi ovim sportom.

Ali kako su napetosti u Avganistanu rasle, uprava Manižinog kluba odlučila je da ga zatvori iz bezbednosnih razloga.

Kada su se posle povlačenja Amerikanaca i saveznika iz zemlje talibani vratili na vlast 2021. godine, jedna od prvih njihovih odluka bila je da zabrane ples i muziku.

Ali ništa od toga nije umanjilo njenu nadu da će ponovo trenirati brejking.

Maniža je kasno počela da se bavi ovim sportom.

Kao dete je na ulicama Kabula sa ocem prodavala namirnice iz kolica (pokretne tezge).

Bilo je neobično da devojčica radi i to je moglo da bude opasno.

Da bi mogla da se zaštiti, počela je da trenira šut boks, koji je nastao iz šutoa - japanske borilačke veštine koja je mešavina rvanja i kik-boksa.

U šut boksu su, osim opasnih, dozvoljeni svi udarci nogama i kolenom, rvanje, bacanje i poluge, ali nema borbe na podu.

Koriste se bokserske rukavice.

Ali posle nekoliko mečeva, slomila je rame i morala je da odustane.

Kao tinejdžerka, gledala je video snimke na društvenim mrežama i naišla je na Superior Kru (Superiors Crew), grupu koja se bavila brejkingom u Kabulu, i odmah se zaljubila u ovaj sport.

„Nisam mogla da verujem da tako nešto postoji, da je stvarno", kaže ona.

Maniža je otkrila ovu grupu baš u trenutku kada je najavljeno da će brejking biti zvaničan sport na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine.

• Od Njujorka do Pariza: Brejking kao olimpijski sport
• Brejking u Srbiji i regionu: Preko filmova, video kaseta i spotova, do balkanskih ulica

Imala je 17 godina i počela je da sanja da se takmiči na Igrama.

Odlučila je da mora da ode u Pariz.

Otišla je u klub plesača Superior Kru (Superiors Crew), u zapadnom Kabulu koji se smatra pionirskim centrom u zemlji za hip-hop i brejking, ali to nije bilo baš ono što je očekivala.

„Kada sam ušla u klub, bio je pun dečaka", priseća se Maniža.

Trener u klubu, Džavad Saberi, odmah je skenirao Manižu.

„Bila je baš sićušna", seća se.

„Bio sam sumnjičav jer su i ranije dolazile devojke, ali se ne bi dugo zadržale", kaže on, aludirajući na to da je klub postao meta protivnika ovog sporta.

Ali, Džavad je poštovao Manižu.

„Bili smo napadnuti, ali se ona vratila.

„Video sam da joj je san da ode u Pariz 2024. godine, borila se za to. Rekao sam: 'Može ona to'. Video sam da ima budućnost", dodaje on.

Manižin porodični život je takođe bio težak.

Njenog oca sa kojim je radila oteli su pobunjenici.

Od tada ga niko nije video.

Postala je glava kuće i morala je da prehrani porodicu.

Najpre je prodavala namirnice, a zatim je radila u bolnici da bi izdržavala majku, sestru i dva brata.

Svake nedelje je deo zarade štedela da plaća treninge i ubedila je majku da je sport isplativa veština.

„Većina ljudi ovo meša sa plesom.

• Talibani naredili zatvaranje frizerskih i kozmetičkih salona u Avganistanu
• Zašto žene u Avganistanu ne veruju talibanima
• Otpor talibanima: BBC u poseti tajnim školama za devojke u Avganistanu

„Ali ja smatram da je to sport jer zahteva da budete fizički snažni i da izvodite zahtevne pokrete", objašnjava Maniža.

Ali Manižina strast, koju su sa njom delili Džavad i ostali članovi grupe Superior Kru (Superiors Crew), bila je opasna po njih jer mnogi to nisu odobravali.

„Prvo su to bili komentari na društvenim mrežama koje nisam shvatala ozbiljno.

„Ali kada se dogodio bombaški napad, zaista sam se uplašila", kaže ona misleći na eksploziju automobila u blizini kluba 2020. godine", kaže Maniža.

Iako je bila prestravljena, a i posle zatvaranja kluba nakon hapšenja čoveka koji je pokušao da baci bombu na njega, Maniža nije prestajala da se bavi brejkingom.

Vežbala je kod kuće, u malom prostoru koji je imala na raspolaganju.

Ali kako se bezbednosna situacija u Kabulu pogoršavala, strahovala je šta bi njene komšije mogle da misle o njenim treninzima kod kuće.

Po povratku na vlast 2021. godine, talibani su uveli strogo tumačenje šerijata (verski zakon islama).

Tinejdžerkama i ženama je zabranjen ulazak u škole i teretane, a ženama je naređeno da budu potpuno prekrivene - od glave do pete.

Muzika i ples su takođe zabranjeni, i niko više nije mogao da se bavi brejkingom.

Zbog novih ograničenja Maniža i njeni prijatelji koji su trenirali brejking bili su primorani da donesu odluku - morali su da napuste zemlju.

„Da sam ostala u Avganistanu, mislim da ne bih preživela", kaže ona.

„Pogubili bi me ili kamenovali do smrti".

Maniža i neki članovi grupe Superior Kru (Superiors Crew), među kojima i Džavad, pobegli su u Madrid, glavni grad Španije.

Pokušali su da nađu posao da bi mogli da šalju novac njihovim porodicama u Avganistanu.

Uspostavili su vezu sa lokalnim brejkerima i vežbali gde god su mogli - u klubovima, na ulici, čak i u tržnim centrima.

Ali nije bilo lako.

„Svake noći kada bih legla u krevet, mučila su me mnoga pitanja.

„'Šta mogu da urade Avganistanke?' Pitala bih se: 'Zašto ne mogu da učinim nešto za njih?'", priznaje Maniža.

Znala je da pošto su talibani opet na vlasti, neće moći da predstavlja njenu zemlju na Olimpijskim igrama.

Zabranili su ženama da se bave sportom i neće slati sportistkinje na Igre.

Ali Manižin put do Pariza je bio drugačiji.

Saznala je da ima pravo da se takmiči za Olimpijski tim izbeglica, koji čine sportisti u čijim zemljama se vode sukobi ili građanski rat, zbog čega je suviše opasno da se vrate u njihove domovine.

U maju je izabrana da bude članica Tima izbeglica na Olimpijskim igrama 2024. godine, a Međunarodni olimpijski komitet pomogao joj je oko treninge.

„Kada su objavili moje ime, bila sam istovremeno i srećna i uznemirena.

„Bila sam tužna jer sam, kada sam napustila Avganistan, morala da ostavim moju porodicu.

„Izabrala sam sopstveni cilj umesto njihove bezbednosti", kaže Maniža.

Bila je zabrinuta da bi to što je odabrana da se takmiči moglo da dovede njenu majku, braću i sestru u opasnost.

Ali ubrzo posle objave da će predstavljati Olimpijski tim izbeglica, Maniža je saznala da je njena porodica uspela da napusti Avganistan.

Posle više od dve godine, sada su svi ponovo zajedno u Španiji, i može da se usredsredi na predstojeće takmičenje.

„Pripreme za Olimpijske igre su zaista teške.

„Treniram sa nekim ko ima 21 godinu iskustva.

„Dok se pripremam za Olimpijske igre, moram i da nadoknadim sve te godine koje sam izgubila", priznaje ona.

Maniža kaže da je malo verovatno da će osvojiti medalju u Parizu, ali da joj mesto na pobedničkom postolju nije najvažnije.

„Takmičiću se za moje prijatelje i za njihove snove i nade", kaže ona, verujući da će njeno prisustvo na Igrama poslati važnu poruku.

„Devojke u Avganistanu se nikada neće predati.

„Kakav god pritisak da izvršite na devojku iz Avganistana, uvedete joj ograničenja, ili je čak strpate u zatvor - ona će zasigurno pronaći izlaz i sigurno će ostvariti njene ciljeve.

„Mi se borimo i pobedićemo".

Pogledajte i ovaj video:

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 08.09.2024)