Олимпијске игре у Паризу 2024: „Претње смрћу и бомбашки напади нису ме спречили да остварим мој сан”

Манижа Талаш ће у Паризу ући у историју као једна од првих такмичара у брејкингу (брејкденсу) - стилу уличног плеса, који је први пут званичан спорт на Олимпијским играма.

Њен пут до Париза није био лак - одрасла је у Авганистану где је доживела претње, бомбе и повратак талибана на власт.

„Снаге безбедности улетеле су у наш клуб, пришле једном човеку и навукле му врећу на главу&qуот;, Манижа се присећа поподнева када је ухапшен екстремиста који је намеравао да нападне клуб у којем је тренирала у Кабулу, главном граду Авганистана.

„Рекли су нам да смо тада имали среће јер је било људи који су желели да изврше бомбашке нападе на наш клуб и да, ако нам је живот мио, треба да га затворимо&qуот;, додаје.

• Суткиње из Авганистана: „Жене су затворене, а криминалци су на слободи“
• Авганистанске сањарке - младе научнице које су морале да оду због талибана
• „Не могу више да размишљам о будућности”: Авганистанке и следеће године без школе

Није то било први пут да су чланови клуба били у опасности.

Годину дана раније, у близини клуба експлодирала је ауто-бомба.

„Заиста сам се уплашила&qуот;, признаје 21-годишња Манижа.

Променила је презиме у Талаш што значи „напор&qуот; или „напоран рад&qуот; на персијском и наставила да тренира брејкинг.

Промена презимена није била само симболична, већ се надала да ће тако заштитити њену породицу у случају да буду угрожени зато што се бави овим спортом.

Али како су напетости у Авганистану расле, управа Манижиног клуба одлучила је да га затвори из безбедносних разлога.

Када су се после повлачења Американаца и савезника из земље талибани вратили на власт 2021. године, једна од првих њихових одлука била је да забране плес и музику.

Али ништа од тога није умањило њену наду да ће поново тренирати брејкинг.

Манижа је касно почела да се бави овим спортом.

Као дете је на улицама Кабула са оцем продавала намирнице из колица (покретне тезге).

Било је необично да девојчица ради и то је могло да буде опасно.

Да би могла да се заштити, почела је да тренира шут бокс, који је настао из шутоа - јапанске борилачке вештине која је мешавина рвања и кик-бокса.

У шут боксу су, осим опасних, дозвољени сви ударци ногама и коленом, рвање, бацање и полуге, али нема борбе на поду.

Користе се боксерске рукавице.

Али после неколико мечева, сломила је раме и морала је да одустане.

Као тинејџерка, гледала је видео снимке на друштвеним мрежама и наишла је на Супериор Кру (Супериорс Црев), групу која се бавила брејкингом у Кабулу, и одмах се заљубила у овај спорт.

„Нисам могла да верујем да тако нешто постоји, да је стварно&qуот;, каже она.

Манижа је открила ову групу баш у тренутку када је најављено да ће брејкинг бити званичан спорт на Олимпијским играма у Паризу 2024. године.

• Од Њујорка до Париза: Брејкинг као олимпијски спорт
• Брејкинг у Србији и региону: Преко филмова, видео касета и спотова, до балканских улица

Имала је 17 година и почела је да сања да се такмичи на Играма.

Одлучила је да мора да оде у Париз.

Отишла је у клуб плесача Супериор Кру (Супериорс Црев), у западном Кабулу који се сматра пионирским центром у земљи за хип-хоп и брејкинг, али то није било баш оно што је очекивала.

„Када сам ушла у клуб, био је пун дечака&qуот;, присећа се Манижа.

Тренер у клубу, Џавад Сабери, одмах је скенирао Манижу.

„Била је баш сићушна&qуот;, сећа се.

„Био сам сумњичав јер су и раније долазиле девојке, али се не би дуго задржале&qуот;, каже он, алудирајући на то да је клуб постао мета противника овог спорта.

Али, Џавад је поштовао Манижу.

„Били смо нападнути, али се она вратила.

„Видео сам да јој је сан да оде у Париз 2024. године, борила се за то. Рекао сам: 'Може она то'. Видео сам да има будућност&qуот;, додаје он.

Манижин породични живот је такође био тежак.

Њеног оца са којим је радила отели су побуњеници.

Од тада га нико није видео.

Постала је глава куће и морала је да прехрани породицу.

Најпре је продавала намирнице, а затим је радила у болници да би издржавала мајку, сестру и два брата.

Сваке недеље је део зараде штедела да плаћа тренинге и убедила је мајку да је спорт исплатива вештина.

„Већина људи ово меша са плесом.

• Талибани наредили затварање фризерских и козметичких салона у Авганистану
• Зашто жене у Авганистану не верују талибанима
• Отпор талибанима: ББЦ у посети тајним школама за девојке у Авганистану

„Али ја сматрам да је то спорт јер захтева да будете физички снажни и да изводите захтевне покрете&qуот;, објашњава Манижа.

Али Манижина страст, коју су са њом делили Џавад и остали чланови групе Супериор Кру (Супериорс Црев), била је опасна по њих јер многи то нису одобравали.

„Прво су то били коментари на друштвеним мрежама које нисам схватала озбиљно.

„Али када се догодио бомбашки напад, заиста сам се уплашила&qуот;, каже она мислећи на експлозију аутомобила у близини клуба 2020. године&qуот;, каже Манижа.

Иако је била престрављена, а и после затварања клуба након хапшења човека који је покушао да баци бомбу на њега, Манижа није престајала да се бави брејкингом.

Вежбала је код куће, у малом простору који је имала на располагању.

Али како се безбедносна ситуација у Кабулу погоршавала, страховала је шта би њене комшије могле да мисле о њеним тренинзима код куће.

По повратку на власт 2021. године, талибани су увели строго тумачење шеријата (верски закон ислама).

Тинејџеркама и женама је забрањен улазак у школе и теретане, а женама је наређено да буду потпуно прекривене - од главе до пете.

Музика и плес су такође забрањени, и нико више није могао да се бави брејкингом.

Због нових ограничења Манижа и њени пријатељи који су тренирали брејкинг били су приморани да донесу одлуку - морали су да напусте земљу.

„Да сам остала у Авганистану, мислим да не бих преживела&qуот;, каже она.

„Погубили би ме или каменовали до смрти&qуот;.

Манижа и неки чланови групе Супериор Кру (Супериорс Црев), међу којима и Џавад, побегли су у Мадрид, главни град Шпаније.

Покушали су да нађу посао да би могли да шаљу новац њиховим породицама у Авганистану.

Успоставили су везу са локалним брејкерима и вежбали где год су могли - у клубовима, на улици, чак и у тржним центрима.

Али није било лако.

„Сваке ноћи када бих легла у кревет, мучила су ме многа питања.

„'Шта могу да ураде Авганистанке?' Питала бих се: 'Зашто не могу да учиним нешто за њих?'&qуот;, признаје Манижа.

Знала је да пошто су талибани опет на власти, неће моћи да представља њену земљу на Олимпијским играма.

Забранили су женама да се баве спортом и неће слати спортисткиње на Игре.

Али Манижин пут до Париза је био другачији.

Сазнала је да има право да се такмичи за Олимпијски тим избеглица, који чине спортисти у чијим земљама се воде сукоби или грађански рат, због чега је сувише опасно да се врате у њихове домовине.

У мају је изабрана да буде чланица Тима избеглица на Олимпијским играма 2024. године, а Међународни олимпијски комитет помогао јој је око тренинге.

„Када су објавили моје име, била сам истовремено и срећна и узнемирена.

„Била сам тужна јер сам, када сам напустила Авганистан, морала да оставим моју породицу.

„Изабрала сам сопствени циљ уместо њихове безбедности&qуот;, каже Манижа.

Била је забринута да би то што је одабрана да се такмичи могло да доведе њену мајку, браћу и сестру у опасност.

Али убрзо после објаве да ће представљати Олимпијски тим избеглица, Манижа је сазнала да је њена породица успела да напусти Авганистан.

После више од две године, сада су сви поново заједно у Шпанији, и може да се усредсреди на предстојеће такмичење.

„Припреме за Олимпијске игре су заиста тешке.

„Тренирам са неким ко има 21 годину искуства.

„Док се припремам за Олимпијске игре, морам и да надокнадим све те године које сам изгубила&qуот;, признаје она.

Манижа каже да је мало вероватно да ће освојити медаљу у Паризу, али да јој место на победничком постољу није најважније.

„Такмичићу се за моје пријатеље и за њихове снове и наде&qуот;, каже она, верујући да ће њено присуство на Играма послати важну поруку.

„Девојке у Авганистану се никада неће предати.

„Какав год притисак да извршите на девојку из Авганистана, уведете јој ограничења, или је чак стрпате у затвор - она ће засигурно пронаћи излаз и сигурно ће остварити њене циљеве.

„Ми се боримо и победићемо&qуот;.

Погледајте и овај видео:

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.09.2024)