Русија и Украјина: Продор у Курск нарушио Путинов имиџ „гаранта безбедности“

Курск.

То је једна од првих речи које сам написао и изговорио као дописник ББЦ-ја.

Године 2000, извештавао сам о потонућу подморнице Курск у леденим водама Баренцовог мора.

Погинуло је сто осамнаест подморничара.

Владимир Путин је у том тренутку био председник мање од пола године.

• Анализа: Украјински напад на Курск показује да се рат не одвија по плану Русије
• Кијев тврди да напредује у руској Курској области
• Украјински упад у Русију: Шта ће се даље дешавати

Још се сећам руских телевизијских канала како га критикују због начина на који је решавао ту катастрофу.

Ове недеље прошле су 24 године откако је потонуо К-141 Курск.

И, још једном, моје депеше из Русије препуне су речи „Курск&qуот;.

Овај пут је то Курска област, у којој су украјинске трупе покренуле неочекивани упад и где заузимају нове територије већ девет дана.

Иста та реч.

Али Русија 2024. године веома је другачија од Русије 2000. године.

Овај пут на руској телевизији нема ни назнака критике на рачун председника Путина; нема довођења у питање његовог доношења одлука; нема сугестија да је инвазија на Украјину довела до овог драматичног тренутка.

С друге стране, Кремљ је имао на располагању четврт века да успостави строгу контролу над руским медијима и слањем порука.

Упркос томе, хоће ли ови догађаји нашкодити Владимиру Путину?

То је питање које су ми постављали много пута у последње две и по године:

• године 2022, кад је Украјина потопила ратни брод Москва, понос руске Црноморске флоте
• неколико месеци касније, након муњевитог повлачења руских трупа из североисточне Украјине
• и поново 2023. године, током побуне Вагнера, кад су наоружани плаћеници започели марш на Москву - директан изазов ауторитету Владимира Путина.

Председник Путин је прегрмео све то, наизглед нетакнут.

Он ће бити самоуверен да може да преброди и овај најновији изазов.

Али ево у чему је ствар. Вагнерова побуна била је окончана за један дан.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Украјинска офанзива у Русији траје већ више од недељу дана.

Што се више буде настављала, то ће бити већи притисак на руско вођство и, потенцијално, већа штета по Путинов ауторитет.

Током две и по деценије колико је на власти, Путин је пажљиво градио имиџ „гаранта безбедности&qуот;, јединог човека у бескрајној земљи способног да Русе учини безбедним и сигурним.

Његова такозвана „специјална војна операција&qуот; (потпуна инвазија на Украјину) представљена је руском народу као начин да се појача руска национална безбедност.

Две и по године од избијања овог рата, овде нема много знакова „безбедности и сигурности&qуот;.

На руским границама има више НАТО-а, након што су се Шведска и Финска придружиле овом савезу; руски градови редовно се налазе на мети напада украјинских дронова; а сада украјински војници заузимају руску територију.

Пажљивим избором речника, Владимир Путин покушава да покаже руској јавности да нема места паници.

Док је говорио о украјинском упаду избегавао је да употреби реч „инвазија&qуот;.

Уместо тога, говорио је о „ситуацији у граничној области&qуот; или „догађајима који се одвијају&qуот;.

Вођа Кремља такође је назвао украјинску офанзиву „провокацијом&qуот;.

• Пожар у нуклеарној електрани Запорожје: Међусобне оптужбе Кијева и Москве
• Опозиционар Кара-Мурза за ББЦ: „Мислио сам да ћу умрети у Путиновом затвору&qуот;
• Иза кулиса највеће размене затвореника после доба Хладног рата

Шта ће руски председник урадити следеће?

Не очекујете од њега да се лати телефона и позове Кијев.

Руски званичници јасно су ставили до знања да, после украјинског напада, остављају и саму идеју о мировним преговорима по страни.

Није да су било какви преговори крупних размера уопште били заказани.

Штавише, Владимир Путин је ове недеље најавио шта је тачно његова намера: „да протера непријатеља са руске територије&qуот;.

Једно је то говорити.

Нешто сасвим друго урадити.

Упркос слању појачања у Курску област, руска војска тек треба да поново успостави контролу над овим делом Русије.

Пролазећи поред Кремља у четвртак ујутро, застао сам у пола корака.

Док су радници постављали седишта и екране за догађај, класик Едит Пјаф Нон, је не регретте риен („Не, не жалим ни за чим&qуот;) ишао је на великом видео екрану и одјекивао Црвеним тргом.

Био је то веома надреалан тренутак.

Владимир Путин не показује знаке кајања зато што је покренуо потпуну инвазију на Украјину.

Никакво кајање због одлука које је доносио од тада.

Ако његове изјаве у јавности осликавају његов тренутни ментални склоп, он и даље верује да је могућ само један исход овог рата: победа Русије.

Погледајте и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.15.2024)