Аутобуско друштво

Чак и пре него што су ми се ноге и нос издужили на „190+“, седишта су била скучена и неудобна, али прави пакао настајао би тек када би се возило дало у покрет. Негде на првом километру, мучнина би се јавила са једним „боњоур“, после десет бих већ био зелен у лицу, а потом би само од заношења буса у кривини зависило када ћу – не да ли ћу – да испоручим садржај ручка у крило сапутника. Аутобуси – говоримо сада о међуградским, али све ово исто важи и за чувену