Neka plaču, i treba da plaču
Nedeljnik pre 17 dana
Rodbina, i moja i njegova, ove starije malo dalje generacije, babe, dede, strine i ujaci, prvi put upoznaju bebu.
Odmah nakon početnog nadmetanja u komplimentima, joj što je slatka, ma kako slatka – misliš lepa, još nismo ni seli kad kreću s presliškom: Jeste li uspeli da je odviknete ili i dalje spava s vama u krevetu? Isprva ne razumem na šta misle. Koga je to trebalo da odviknemo i od čega? Kad shvatim na koga misle, pitam ih, zar nije premala da je od bilo čega odvikavamo? Taj glagol mi nikako ne ide uz bebe, ta bića koja su tek sletela na zemlju. A kad smo već kod
