Какви су изгледи за мировни споразум Украјине и Русије

Новоизабрани амерички председник Доналд Трамп обећао је да ће окончати рат у Украјини „за један дан“.

Није изнео никакве детаље како би то урадио.

После његове изборне победе почетком новембра, теорија је било у изобиљу, а многи аналитичари верују да се тренутно вредно ради на плану за окончање сукоба.

Кијев очекује да ће новоизабрани амерички председник покушати да доведе Украјину и Русију за преговарачки сто на самом почетку мандата.

Председник Украјине Владимир Зеленски је чак опрезно изразио намеру да оконча рат следеће године „дипломатским средствима“.

Али шта значи ово темпирање тренутка и какви исходи могу да се очекују од таквих преговора?

• Трампов саветник: Акценат у Украјини мора бити на миру, не на враћању територија
• Рат ће се „завршити брже” са Трампом као председником, каже Зеленски
• Зашто су САД дозволиле Украјини да користи ракете дугог домета унутар руске територије

Динамика фронта и анкете

Ситуација на бојишту све се више окреће у корист Русије док она наставља продоре дуж читаве линије фронта.

Руске снаге напредују у области источног Донбаса, а крећу се и у правцу градова Купјанск у Харковској области на североистоку, и Запорожје, огромног регионалног центра на југоистоку.

У октобру ове године Русија је успела да заузме додатних 500 квадратних километара украјинске територије, што је био њен најзначајнији продор још од марта 2022. године.

Према Зеленском, под руском окупацијом сада је 27 одсто међународно признате украјинске територије.

У то спада Крим и делови истока земље које је Русија окупирала 2014. године.

Украјински градови Суми, Харков, Одеса и Кијев свакодневно су и даље гађани смртоносним навођеним бомбама и дроновима опремљеним експлозивима.

Москва наводно припрема масовну контраофанзиву у руској Курској области, ангажовавши за то војнике из Северне Кореје.

Украјина је заузела део ове области у августу у изненадном прекограничном нападу и држи га као улог у потенцијалним мировним преговорима.

Русија се такође труди да се осигура како би могла да преговара са позиције моћи.

Украјински аналитичари и војни представници који су говорили за ББЦ верују да се Кремљу жури да заузме што више украјинске територије на време за преговоре о примирју, уколико они започну одмах после инаугурације Доналда Трампа у јануару 2025. године.

Нашироко се сматра да руски председник Владимир Путин жели да стигне до границе Доњецке и Луганске области или чак да заузме још једну регионалну престоницу Запорожје.

Време није на страни Украјине, јер се суочава са акутним недостатком војника на фронту.

Многи мушкарци покушавају да избегну регрутацију, док су они који се боре последње две и по године исцрпљени.

Проширивање мобилизације контроверзно је питање за украјинско друштво: многи нису спремни да иду да се боре, док породице оних који су на фронту сматрају да то није фер према њима.

Украјински народ у целини је исцрпљен ратом, будући да је скоро три година изложен редовним бомбардовањима, несташицама струје и бесаним ноћима.

Сада он живи у страху од долазеће зиме, за коју многи верују да ће бити до сада најсуровија.

Анкете показују да идеја о мировним преговорима са Русијом почиње да се прима међу људима, чак и ако то буде значило губитак територије у том процесу и неизвесност што се тиче граничне ситуације на дуже стазе.

Једно истраживање јавног мњења, које је објавила експертска група Центар Разумков у октобру, показала је да је сада сваки трећи Украјинац за преговоре, за разлику од сваког петог пре годину дана.

Према још једној анкети из октобра, Украјинци такође више нису толико сигурни да ће њихова земља на крају победити као што су били раније, мада већина још верује да ће Украјина победити Русију.

• Нови талас мобилизације у Украјини
• Страх од мобилизације и магловита будућност: 17-годишњаци напуштају Украјину

Чекање на „Трампов план“

После победе Доналда Трампа на америчким изборима, многи посматрачи су жељни да чују детаље његовог дугоочекиваног мировног плана за Русију и Украјину.

Његове прве изјаве после избора биле су ограничене на неконкретне изразе типа: „Радићемо вредно са Русијом и Украјином. Ово мора да престане. Русија и Украјина морају да престану.“

Потом су амерички медији известили да је Трамп наводно одржао телефонски разговор са Владимиром Путином, упозоривши руског председника да не ескалира рат, али је Кремљ то негирао.

Украјинскив стручњаци верују да иако Трампов план још није до краја формиран, његов тим је вероватно већ смислио идеје за њега.

Многе од тих постојећих идеја, на овај или онај начин, вероватно ће се свести на замрзавање сукоба, верује Аљона Хетманчук, директорка Нове Европе, украјинске експертске групе.

„Замрзавање фронта у рату. Замрзавање питања чланства у НАТО. Замрзавање финансијске помоћ, макар. Напросто замрзавање свега“, објашњава Хетманчук.

Она сматра да се тај приступ не разликује превише од приступа Бајденове администрације.

Разлика је у томе што су демократе сматрале да Украјина, а не САД, треба да држе преговоре, мада су такође обећале дугорочну финансијску подршку Украјини.

Али, за разлику од демократа, Трамп је изразио намеру да именује специјалног изасланика за Украјину да би предводио преговоре, што Кијев доживљава као позитиван развој догађаја.

Током првог мандата, Трамп је имао једног таквог представника - америчког ветерана дипломату Курта Волкера.

„Потребан нам је утицајан ’господин Украјина’ са сталним приступом Трамповом уву“, каже Аљона Хетманчук.

Украјински званичници нестрпљиво очекују прилику да разговарају о конкретним питањима са новом америчком администрацијом, али су свесни да тај процес неће бити лак.

Али као што истичу амерички медији, мало је вероватно да ће они бити лаки и за Русе.

Конгресмен са Флориде Мајкл Волц, ког је Трамп изабрао за саветника за националну безбедност, и сенатор са Флориде Марко Рубио ког је одабрао за државног секретара, доживљавају се као позитивни избор за Украјину, зато што су у прошлости обојица изражавали подршку тврдом приступу према Кини, Ирану и Русији.

Прерано је извлачити закључке о њиховом потенцијалном утицају на основу њихових прошлих гласова и изјава, каже политички аналитичар Владимир Фесенко.

„Њихови ставови су однедавно почели да флуктуирају заједно са Трамповим“, истиче он.

И док су званичници у Кијеву жељни да изграде односе са новим Трамповим тимом, Зеленски велике наде полаже у последње месеце Бајденовог мандата.

Неке од њих су већ биле остварене кад је Бајден пристао да дозволи Украјини да користи ракете дугог домета које су им послале САД за ударе на руску територију, у кључној промени дугорочне политике.

Јављено је да ће САД дозволити Кијеву да користи ракете АТАЦМС макар само да би задржао оно мало руске Курске области коју тренутно држи Украјина.

Мало је вероватно да ће такви удари променити равнотежу моћи на фронту, али ће готово сигурно успорити руски продор, макар у неким његовим деловима.

И док Украјина и Русија ишчекују прве кораке нове америчке администрације у вези са текућим ратом, једно је сигурно - сваки потенцијални мировни преговори највероватније ће бити сложени и дуги.

Обе земље и њихови лидери, председник Зеленски и Путин, имају високе улоге у разрешењу овог сукоба, а њихова будућност зависиће од тога колико ће добро изаћи из било каквих преговора.

• Бес у Русији због америчких ракета: 'Корак ка Трећем светском рату'
• „План победе&qуот; Зеленског: Пријем Украјине у НАТО и одобрење за нападе дубоко у Русију

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.20.2024)