Стив Розенберг: Шта је Путинов следећи корак

„Шта је Путинов следећи корак?”

Многи су ме то питали последњих дана, што је сасвим разумљиво.

Први човек Кремља је ове недеље спустио праг за почетак употребе руског нуклеарног оружја.

Ово је седмица у којој су Сједињене Америчке Државе и Уједињено Краљевство прешле (још једну) Путинову црвену линију, дозволивши Украјини да гађа руску територију ракетама дугог домета западне производње.

• Путин о новом пројектилу средњег домета, уз упозорење Западу
• Зашто су САД дозволиле Украјини да користи ракете дугог домета унутар руске територије
• Бес у Русији због америчких ракета: 'Корак ка Трећем светском рату'

Путин је такорећи запретио Великој Британији, Америци и свакој другој земљи која Украјини испоручује оружје за гађање руских циљева.

„Сматрамо да имамо право да користимо наше оружје, гађајући војне објекте земаља које допуштају да се њихово оружје користи за гађање наших објеката”, изјавио је руски председник у обраћању нацији у четвртак увече.

Зато је питање „Шта је Путинов следећи корак?” једно од најважнијих.

Пошто сам ББЦ уредник за Русију, можда очекујете да имам одговор.

Бићу искрен - немам. Можда ни Путин нема одговор, што ситуацију чини још озбиљнијом.

Нова ескалација

Кремљ је ове недеље оптужио „колективни Запад” за ескалацију у Украјини.

Рат у тој земљи траје скоро три године и показује да је управо Владимир Путин тај који користи ескалацију као средство за постизање циљева - у овом случају, за контролу над Украјином и склапање мира под условима Русије.

Путинова инвазија на Украјину, одлука о анектирању четири украјинске регије, слање севернокорејских војника у Курску област, лансирање нове хиперсоничне балистичке ракете средњег домета на Дњепар и претње Западу - све су то ескалације у овом сукобу.

Једном сам Путина описао као аутомобил без рикверца и кочница, који јури ауто-путем, до краја притискајући папучицу за гас.

Колико ја видим, од тада се није много променио.

Не треба очекивати да ће „Путиномобил” изненадно успорити због најновијих напада на Русију.

Ескалација је друга прича. Врло је вероватна.

На западним владама је да процене ниво претње у светлу Путинових најновијих упозорења.

Чак и пре него што се Путин обратио нацији, на Западу је растао страх од захуктавања хибридног рата.

Прошлог месеца, шеф МИ5 је упозорио да је руска војна обавештајна служба умешана у покушај да се „направе нереди на британским и европским улицама”.

„Сведочили смо тровањима и саботажама”, подсетио је.

Путин је у јуну наговестио да ће Москва почети да шаље оружје противницима Запада, уколико се одлуче да Украјини дозволе употребу западних ракета дугог домета.

„Ако неко размишља о томе и прави нам проблем, зашто ми не бисмо могли да шаљемо слично оружје у делове света, где би западни војни објекти могли да се нађу на мети?”, рекао је Путин.

Нуклеарна опција

Уз питање „Шта је Путинов следећи корак?&qуот; обично иде и „Да ли би Путин могао да употреби нуклеарно оружје у Украјини&qуот;.

Руски председник дао је неколико сугестија могућег одговора.

Када је покренуо „специјалну војну операцију”, односно инвазију на Украјину, Путин је упозорио све који „покушају да интервенишу са стране” на последице „какве до сада нису видели”.

„Ко год покуша да нам стане на пут или представља претњу по нашу земљу и наш народ, треба да зна да ће Русија моментално одговорити”, рекао је.

„Уследиће последице какве до сада нисте видели у читавој историји&qуот;.

Већина западних лидера је то протумачила као звецкање нуклеарним оружјем.

Од када је рат почео, западне земље су већ прешле неколико Путинових „црвених линија”, шаљући Украјини тенкове, напредне ракетне системе и ловачке авионе Ф16.

До „последица” којима је Кремљ претио није дошло.

Путин је у септембру најавио спуштање прага за почетак употребе нуклеарног оружја, што је и урадио ове недеље.

То је било јасно упозорење Европи и Америци да не одобре Украјини да гађа Русију ракетама дугог домета, произведеним на Западу.

Сада је пређена и ова црвена линија.

У обраћању нацији, Путин је потврдио да је Украјина у нападу на Русију користила амерички тактички ракетни систем (АТАЦМС) и британске ракете Сторм шедоу (Сторм Схадов).

Претходно је Московски комсомољац, таблоид близак Кремљу, интервјуисао пензионисаног руског генерала-пуковника, а питали су га како Русија треба да одговори на нападе, након што је Брјанск гађан тактичким ракетама.

„Улазак у Трећи светски рат због напада на складиште оружја у Брјанску би вероватно био лош потез на дуже стазе”, додао је.

Било би утешно када би тако мислили и у Кремљу.

Међутим, Путин је у обраћању нацији није сугерисао да се слаже са тиме.

Чини се да је његова порука Западу да се ради о црвеној линији, коју веома озбиљно схвата.

„Чак ни Путин не зна може ли да употреби нуклеарно оружје или не може.

„За њега је то емотивна одлука”, рекао ми је недавно Андреј Колесњиков, колумниста Нове газете.

„Знамо да је веома емотиван човек, а одлука да уђе у рат је такође емотиван корак. Због тога треба озбиљно схватити његову одлуку да промени нуклеарну доктрину. Треба се плашити рата.

„Морамо признати да Путин, у одређеним околностима, може да употреби барем тактичко нуклеарно оружје и крене у неку врсту ограниченог нуклеарног рата.

„То неће решити проблем, али то би био самоубилачки корак за читав свет”, додаје.

• Шта је тактичко нуклеарно оружје и да ли би Русија могла да га употреби
• 'Шиљак бомба': Како скривено наслеђе нуклеарног оружја помаже у науци

Утицај Трампа

Можда ће емоције диктирати Путинов наредни корак.

Очигледно је огорчен према Западу, а чини се и да је одлучан да не одустане.

Али такође зна да је у свету на помолу промена.

За два месеца, амерички председник Џо Бајден одлази са функције, а у Белу кућу улази Доналд Трамп.

Новоизабрани председник Трамп је жестоко критиковао НАТО и изразио скептицизам да ће Америка настављати да шаље војну помоћ Украјини.

Такође је недавно рекао да би разговор са Владимиром Путином био „паметна одлука”.

Све је то музика за Путинове уши.

Иако Кремљ прети, можда ће се већ сада одлучити да не улази у велику ескалацију, уколико сматра да ће Трамп помоћи да се рат оконча под условима који Русији иду у прилог.

Ако се та рачуница промени, могао би и одговор Москве.

• Трамп нови председник Америке, републиканцима и Конгрес
• Трамп има потпуну контролу над Вашингтоном, али неће увек бити по његовом
• Седам ствари које Трамп обећава да уради као председник

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.22.2024)