О родној равноправности са гимназијалцима Суботице
Ученице и ученици Гимназије "Светозар Марковић" у Суботици разговарали су, у оквиру радионице "Равноправно! Без фолирања", са истакнутим лидеркама и лидерима о родној равноправности и рушењу родних стереотипа које им друштво намеће, а главни закључак младих је да себе у будућности виде као равноправне партнере у породици и у друштву.
Ученица другог разреда Гимназије Исидора Цвијовић је рекла да је родна равноправност важна тема о којој се не говори довољно.
"Сматрам да женама треба пружити исте прилике као и мушкарцима и да не постоји разлог због ког би за жене постојале неке предрасуде и неки стандард живота који би оне требале да прате по некој друштвеној норми", навела је.
Истакла је да и у њиховој породици постоји подела послова.
"Моја мама је незапослена и она се углавном бави кућним пословима, а тата је запослен, па је њему то некако дужност. Док је и мама радила, они су се смењивали. Понекад је тата кувао или мама. Једноставно су помагали једно другом", истакла је Исидора.
Према њеним речима, њу занимају природне науке, а то су углавном области у којима су мушкарци доминантнији.
"Углавном сам ја била искључена, зато што се сматрало да нисам једнака неком дечаку. То ми се није свидело. Трудим се да се увек истакнем у тим прилика и да покажем да то није тачно", поручила је Исидора.
Према мишљењу Данила Дулића, ученика четвртог разреда Гимназије, родна равноправност је могућност да сви функционишу равноправно у друштву и да се осећају добро у њему.
"Мислим да друштво у ком живимо делује доста равноправно на нивоу образовања и у свакодневном животу, али да у неком академском нивоу то није једнако. Међутим, сматрам да је то нешто што може да се поправи", каже.
Он је навео да подела послова у породици мора да постоји јер не може једна особа да ради све, само је питање ко тај посао може боље или ефикасније да уради.
"Није питање да ли је неко мушко или женско, него коме који послови више одговарају. И послови као што су полиција, војска су индивидуална ствар. Мислим да ће све више жена да аплицира за место у војсци, што је нормално и у реду", казао је Данило.
Он верује да млађе генерације боље усвајају појам родне равноправности и да су информисанији о овој теми и кроз овакве радионице.
Феминистичка активисткиња из Суботице Маргарета Башарагин каже да постоји искрено интересовање код младих да се упознају са историјом развоја женских права, те да постоји свест о томе, да оно у чему уживамо данас можемо захвалити особама које су се током историје трудили да задобију права и слободно деловање у свим сферама јавног живота –политичка, радна, друштвена права и права на образовање.
"Девојке и младићи себе виде у будућности као равноправне партнере у породици и у друштвеном животу у Србији. Са друге стране, примећују имплицитне поруке које се преко медијских садржаја најчешће у рекламном дискурсу преносе а које се базирају на стереотипном приказивању мушких и женских улога у данашњем друштву", објашњава.
Истиче да млади данас тешко могу да замисле да живе у периоду њихових бака и прабака, за неких можда и мајки, у којима су жене прихватане као подређене кућанице без икаквог удела у јавном животу, и без било каквих доприноса.
Додаје да је неопходно да се о родној равноправности чешће и конкретније говори у образовним установама у Србији на свим нивоима.
Професорка Гимназије "Светозар Марковић" Александра Вукомановић сматра да се ученици најчешће понашају по моделима из својих породица и по моделима чије ауторитете желе да поштују.
"Ако је неко навикнут да родна равноправност није заступљена у породици, они тај модел понашања настављају и мисле да је то нормално. У различитим анкетама током рада са ученицима, истиче се баш тај утицај породичне средине а касније и утицај школске средине", навела је.
Пројекат "Сви имају реч - заједно за родну равноправност у школама" спроводе Академија женског лидерства и Медијски центар Бета, а подржава Шведска у оквиру програма Београдске отворене школе "Млади и медији за демократски развој".
(Бета, 13.12.2024)
