BBC vesti na srpskom

ББЦ читалачки кутак: Које књиге су нам обележиле 2024. годину

Дистропије, историјски романи и биографије музичара највише су привукли пажњу ББЦ новинара.

BBC News 04.01.2025  |  Кристина Кљајић - ББЦ
Polica sa knjigama
ББЦ/КРИСТИНА КЉАЈИЋ

Ни протекле године нисмо могли без књига.

Читали смо у возовима, аутобусима, за добрим насловима трагали по књижарама и библиотекама, а привлачили су нас историјски романи, биографије музичара и класици.

А шта нам се највише допало?

Пророкова песма Пола Линча&qуот;, одоговара Милица Раденковић Јеремић.

И први пут јој се догодило да истог тренутка пожели да заборави сваку реченицу коју је прочитала.

„Не зато што је дело било лоше, већ зато што ми је из све снаге ударило спознајом колико лако може доћи дан када ће се цео свет који познајем претворити у кошмарни хаос.

Историја је попис људи који нису знали када да оду – реченица је из књиге која ми се скоро свакодневно враћа&qуот;, објашњава.

Ево књижевних фаворита редакције ББЦ-ја на српском.

Не можемо без класика, а ни без савремене литературе

За Јелену Максимовић и Јакова Поњавића 2024. година прошла је у знаку класика.

„Фредерик Моро из Флоберовог Сентименталног васпитања, иако је роман 155 година стар, наш је савременик – лењи опортуниста који сматра да заслужује љубав и лагодан живот&qуот;, каже Јелена.

Због књижевног клуба. трећи пут је читала Госпођу Даловеј Вирџиније Вулф и расправљала о јунацима и начину на који је ово ремек дело написано.

„Човек чита сам, али прија кад има са ким да разговара о књигама&qуот;, додаје Јелена.

На Јакова је утисак оставио култни роман Врли нови свет Олдоса Хакслија.

„Дистопијска прича смештена у футуристичко друштво где технологија, конзумеризам и генетски инжењеринг потискују индивидуалност и слободу.

„Истражује теме контроле, конформизма и цену утопије, постављајући питање равнотеже између комфора и личне аутономије. Иако написана 1931. ово све нам звучи познато&qуот;, горори.

Два савремена дела - књига Пас и контрабас Саше Илића и Геније бас гитаре Слободана Тишме, налазе се на листи најбољих нашег новинара Немање Митровића.

„Илићево дело је прича о потиснутим, првенствено ратним траумама које пре или касније испливају на површину, љубави и људским односима, посебно унутар бенда, али и опхођењу према пацијентима менталне установе&qуот;, каже Немања.

Присутна је и „критика примене репресивних метода у психијатријском лечењу, а роман указује и на алтернативни правац – антипсихијатрију и једног од њених следбеника, италијанског доктора Франка Базаљу.&qуот;

Тишмин роман је је аутофикција, негде између аутобиографије и фантастике, јаве и сна, зато ни не чуди што су „главни ликови&qуот; Свирка Жарачев, Александар Тишма, Мирослав Мандић, Данило Киш и други, објашњава Немања.

Збрика прича Скупштина станара Ђорђа Влајића објављена 2024. године оставила је снажан утисак на Јелену Субин.

„Трагикомично дело које ме на моменте подсети у каквом окружењу живимо&qуот;, препричава Јелена.

Кад се уједине речи и ноте

knjige
ББЦ/ДЕЈАНА ВУКАДИНОВИЋ

Љубитељи музике у нашој редакцији омиљене извођаче проналазили су и у књигама.

Романсирана биографија блуз певачице Били Холидеј Дама пева блуз, обележила је 2024. годину Дејани Вукадиновић.

Ова књига ју је упознала са америчким друштвом између и после Другог светског рата.

„Били је Афро-американка и певачица у тренутку када расизам и даље доминира.

„Феноменални описи скучених задимљених локала, понашање људи, проткани њеним искреним и оголелим сећањима држали су ми пажњу до последње стране&qуот;, каже она.

Њен избор је био и први роман музичара Ника Кејва - И магарица угледа анђела.

„Нежно, грубо, љубавно, снажно, мрачно, шаљиво, болно и на тренутке немилосрдно – све што се преплиће у његовим песмама, пренето је и на бели папир&qуот;, описује Дејана.

Можда је због тога несвесно, читајући у позадини, увек пуштала Пусх тхе ски аваи, или Мермаидес и Инто ми армс – Кејвове песме које су „сажимале све емоције, а којима је су одисао и овај роман&qуот;.

Реј Рагунат (духовно име) Капо, легенда америчког хардкор/панка, објавио је прошле године мемоаре Фром пунк то монк (Од панк(ер)а до монаха), а ово дело је трећи избор Немање Митровића.

„Надам се да ће ова музичко-религиозна аутобиографија током 2025. доживети наше издање&qуот;, каже Немања.

Посебно би му било драго да дође до стрејтера, присталица стрејт-еџ супкултуре настале унутар хардкор панк сцене у Америци пре више од четири деценије, чија је главна одлика апстиненција од порока - дроге, дувана и алкохола.

Капо је певач утицајног њујоршког стрејт-еџ хардкор бенда Иоутх оф Тодаи, а после приступања покрету Харе Кришна и повратку са ходочашћа у Индији, као монах, оформио је другу групу – Схелтер, те ненадано покренуо нови музички поџанр Кришнакор, објашњава.

„И садржај књиге је на том трагу, негде између вере и музике&qуот;, додаје Немања.

Белешке са сајма или кад књига пронађе читаоца

Слободан Маричић, ББЦ новинар

Потпуно сам случајно налетео на њу, ако такве случајности уопште постоје.

Лутајући по београдском Сајму књига, на једном у низу начичканих штандова – али оних мањих, на ободу Хале 1 - крајичком ока сам на тренутак видео Доручак код Тифанија Трумана Капотеа.

„Хм, никада то нисам гледао, а то је баш чувени филм&qуот;, помислио сам кратко и наставио својим путем.

У наредних сат-два сам обишао све, купио шта сам хтео и рекао себи „то је то, идем кући&qуот;.

Али нешто ми није дало мира... Тај Доручак код Тифанија ми је остао у глави.

Да, вратио сам се на тај штанд, који сам притом једва нашао сад кад сам баш њега тражио, и купио је, погледавши успут и остале Капотеове књиге.

У рукама ми се одједном створила црвено-црна корица са натписом Хладнокрвно.

Никад чуо.

Брутално убиство четворочлане Клатер породице крајем 1950-их на америчком југу, вишегодишња истрага и Капотеова детаљна реконструкција свега што се догодило, писало је на корици.

„Јао, па ово се стварно десило&qуот;, рекох себи.

И купим је.

Наредних месец-два стајала је на сточићу поред кревета, уз остале са списка за читање, где није баш имала тако приоритетан статус, али ми опет нешто није дало мира.

Поклекнуо сам једне ноћи.

Колико је само језиво то све што се догодило.

Колико је добро написано, до којих је све детаља Капоте као новинар дошао и са ким је све причао.

Невероватно заиста.

Тек сам после читања схватио да је то једна од првих, најбољих и најпродаванијих труе цриме – о стварним злочинима – књига у историји.

И баш је мене одлучила да пронађе, лепо од ње.

Историјски романи

Книга која је обележила претходну годину Грујици Андрићу објављена је пре скоро две деценије.

Семпер идем Ђорђа Лебовића је нешто налик недовршеној биографији, у којој се описује одрастање дечака из јеврејске породице у Краљевини Југославији.

„Лебовић савршено једноставним речником, размишљајући из дечачких ципела умом одраслог човека, води кроз причу као наратор&qуот;, каже он.

Главни јунак овог романа „осећа да нигде није свој и да је свугде ничији&qуот;.

„Описи су тако добри да можеш да осетиш сваки мирис, од прашине улица Сомбора до колача његове мајке&qуот;, додаје Грујица.

Избор Жарке Радоје за ову годину је Тито у Русији новинара Марка Стричевића који „открива до сада можда најмање познат део живота доживотног председника Социјалистичке Федеративне Републике Југославије – Јосипа Броза.&qуот;

„Комбинација историографије, путописа и репортаже, једноставног језика, узбудљивих детаља, књига је тако сјајно писана да сам првих 100 страница прочитала у ходу од књижаре до плаже, повремено седајући на зидић или клупу да се боље концентришем.

„Укратко, како каже издавач - водич кроз биографију будућег револуционара&qуот; , препричава.

biblioteka
МАКСИМ СХИПЕНКОВ/ЕПА-ЕФЕ/РЕКС/Схуттерстоцк

'Путоказ кроз данашњи свет'

Најснажнији утисак на нашег дизајнера Јакова Поњавића оставио је стрип-роман Палестина Џоа Сака.

„Кроз живописне илустрације и личне интервјуе, Сако истражује људску цену сукоба, пружајући сирову, емпатичну и дубоко дирљиву причу која је нажалост сада и више него актуелна.

„Револуционарно дело које комбинује новинарство и уметност како би приказало животе Палестинаца под израелском окупацијом почетком деведесетих&qуот;, објашњава Јаков.

И Жарка Радоја је у литератури трагала за разумевањем света који је окружује.

Књига Несигурни спољнополитчке новинарке Иване Драгичевић за њу је била „комадић који недостаје&qуот; у градовима кроз које ју је носила – од Загреба преко Перуђе до Бејрута.

„То је путоказ кроз данашњи свет утабан разговорима с политичарима, активистима и младима који говоре о најважнијим проблемима света у којем живимо&qуот;, препричава.

И можда „зато што у оваквом свету позива да се окренемо једни другима и радимо на међусобном поверењу, поднаслов књиге је Селф хелп за данашњи свијет&qуот;.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.04.2025)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Друштво, најновије вести »