Америчке санкције НИС-у одложене шести пут за још 30 дана

Америчко Министарство финансија објавило је 10. јануара санкције руским енергетским компанијама, које ће се односити и на Нафтну индустрију Србије, у већинском власништву Гаспрома, али примена није почела.

BBC News пре 25 дана

Последњи пут ажурирано 27. августа

Примена америчких санкција Нафтној индустрији Србије (НИС) одложена је шести пут за још 30 дана.

Санкције америчког Секретаријата за финансије у склопу мера против руске компаније Гаспромњефт првобитно је требало да ступе на снагу 27. фебруара, али су од тада стално одлагане.

Гаспромњефт, ћерка фирма Гаспрома, била је власник око 56 одсто акција НИС-а, држава Србија контролише око 30 одсто власништва, а остатак мањински акционари.

Уместо Гаспромњефта, у међувремену је већински удео у НИС-у преузео Гаспром који не потпада под глобалне америчке санкције.

Гаспромњефт је 2008. без тендера купио 51 одсто акција НИС-а за 400 милиона евра, а стручњаци су упозоравали да је продаја била „испод цене&qуот;.

Одлуку о увођењу санкција руским компанијама из енергетског сектора - Сургутњефту и Гаспромњефту и њиховим подружницама, са циљем да смањи приходе Москве од продаје енергената којим финансира рат у Украјини, амерички Секретаријат за финансије донео је 10. јануара.

Од јануара трају преговори у троуглу Вашингтон, Београд и Москва - и константна одлагања - око увођења америчких санкција НИС-у, кључном предузећу за снабдевање грађана Србије нафтним дериватима, али и једном од најважнијих за бруто-друштвени производ и државни буџет.

Одлука о примени санкција НИС-у одложена је до 26. септембра.

„Крајњи циљ је уклањање НИС-а са листе санкција Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАЦ) Министарства финансија САД, што је процес који не зависи од Србије&qуот;, рекла је Дубравка Ђедовић Хандановић, министарка рударства и енергетике, после шестог одлагања америчких санкција.

Поновила је да су санкције НИС-у „питање глобалне политике и сложених односа и преговора светских сила&qуот;.

„НИС ће и у отежаним околностима наставити да обезбеђује стабилно снабдевање домаћег тржишта нафтом и нафтним дериватима&qуот;, каже она.

Директор Србијагаса Душан Бајатовић каже да НИС тренутно ради нормално, а да су залихе горива у Србији довољне за шест до осам месеци.

Тврди и да „нема опасности од ценовних удара или несташица нафте&qуот;.

Из Београдске берзе објавили су крајем фебруара документе који показују да је Гаспромњефт власнички удео у НИС-у смањио са 50 на 44,85 одсто.

Истовремено је Гаспром, чија је ћерка фирма Гаспромњефт, сопствени удео у НИС-у повећао са 6,15 на 11,30 одсто.

Гаспромњефт, компанија са седиштем у Санкт Петербургу, под санкцијама је Америке од 2022. године и почетка рата у Украјини, због повезаности са Кремљом.

Пребацивањем пословања на кровну фирму Гаспром, са којом земље Европске уније имају уговоре о испоруци гаса и нафте, Русија је досад покушавала да заобиђе санкције.

Одлука о укључивању имовине Гаспромњефта на америчку листу санкција је неоснована и нелегитимна, али ће рад бити настављен, саопштено је из компаније.

Како је дошло до потенцијалних санкција?

Србија од почетка руске агресије на Украјину успева да избегне увођење санкција Москви, као једина европска земља уз Белорусију која то још није учинила.

Од Србије се тражи потпуни излазак руског интереса из компаније, рекао је у јануару председник Србије Александар Вучић.

Тада се састао са Ричардом Вермом, замеником америчког државног секретара за управљање и ресурсе.

Верма је рекао да је план да се „уклони власништво Русије у власничкој структури&qуот; НИС-а и да по Србију неће бити никаквих економских последица ако се то деси.

Међутим, Вучић каже да је Србија спремна да откупи руски део, али да није јасно како да то изведе.

„Ми да отимамо нечију имовину нећемо, па ни руску. Хоћемо да платимо, имамо пара, само нам реците где и коме да платимо&qуот;, рекао је Вучић.

По објављивању одлуке о санкцијама, НИС је саопштио да ће пажљиво размотрити све детаље у вези са објављеним информацијама, анализирати све последице по пословање и остати усредсређена на очување стабилности на домаћем тржишту нафтних деривата, пише у саопштењу компаније.

„Снабдевеност ланца бензинских станица је редовна и пословање се обавља несметано&qуот;, саопштио је НИС.

На листи америчког Секретаријата за финансије, НИС је у ризику од секундарних санкција.

И Велика Британија се придружила америчким санкцијама које су уведене и за пловила која превозе руску нафту, али и за имовину и компаније десетина пословних људи из руског енергетског сектора.

Шта би санкције значиле за НИС, Србију и становништво?

Једна од директних последица могло би да буде затварање Јадранског нафтовода (ЈАНАФ) са седиштем у Хрватској, преко којег углавном долази сирова нафта до Србије.

А „уколико санкције дугорочно остану на снази, могућа би била и дестабилизација привреде&qуот;, изјавио је у јануару енергетичар Миодраг Капор.

„Инфлација би порасла, смањила би се потрошња, извоз би нам био скупљи, стране компаније би биле обесхрабрене да долазе у Србију, али ипак не бих очекивао неке последице санкција попут оних 1990-их у Југославији&qуот;, каже.

Иако сарадња са НИС-ом доноси „највећи приход&qуот; хрватској компанији која управља нафтоводом, „она не би ризиковала сопствено пословање одржавањем сарадње са НИС-ом&qуот;, сматра он.

„Чак и да Европска унија не уведе санкције, било која фирма из ЕУ не би ризиковала пословање са компанијом под америчким санкцијама, како и сама не би последично добила санкције&qуот;, објашњава енергетичар.

Из ЈАНАФ-а кажу да ће покушати да нађу решење за наставак сарадње са НИС-ом, њиховом „дугогодишњим и највећим пословним партнером, с којим има склопљени уговор о транспорту 10 милиона тона нафте до 31. децембра 2026. године.

Премијер Хрватске Андреј Пленковић изјавио је да већ неколико недеља траје комуникација хрватске владе и америчких власти због санкција Гаспромнејфту и НИС-у које погађају ЈАНАФ.

Подсетио је да 95 одсто нафте која долази у Србију иде кроз ЈАНАФ, који је због тога важан за енергетску и економску сигурност земље.

„Ми желимо да ЈАНАФ и даље снабдева Србију, јер желимо и економску и енергетску стабилност нашег суседа, што српске власти знају и ово говорим због грађана&qуот;, рекао је Пленковић.

У уговору хрватске и српске компаније постоји „клаузула о вишој сили&qуот;, која подразумева да се уговор аутоматски раскида у таквим околностима, преноси лист Данас.

У случају жалбе НИС-а на такву одлуку одлучивао би арбитражни суд.

Упркос важности овог нафтовода за Србију, санкције НИС-у не би нужно директно утицале на сигурност снабдевања тржишта у кратком року, каже Александар Ковачевић, стручњак за економику енергетике, за ББЦ на српском.

„Има довољно инструмената и учесника на тржишту да се очува или побољша сигурност снабдевања, али је очигледно да сигурност снабдевања захтева више пажње и више средстава Владе Србије&qуот;, додаје.

Цене нафтних деривата и огрева у Србији „већ одражавају увећане трошкове снабдевања и перцепцију ризика која постоји на тржишту&qуот;, оцењује он.

Србија око три четвртине нафте добија из увоза, највише из Ирака (52 одсто) и Русије (47 одсто).

НИС је уз Електропривреду Србије компанија са највећим приходом на домаћем тржишту, показују подаци за 2023. годину Агенције за привредне регистре.

Та фирма учествује са девет одсто у државном будżету, говорио је Вучић.

„Последично би могло да дође и до несташице горива, јер НИС контролише око 80 одсто тржишта горива у Србији.

„Србија има стратешке резерве за око два месеца, али би након тога уследила дестабилизација&qуот;, додао је Капор у јануару.

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=2ЈтмбЗД3нфМ

Има ли излаза за Србију?

Од почетка рата у Украјини, помињано је више модела за промене у власништву НИС-а.

Један од њих је национализација компаније, али је Вучић такву могућност одбацио у мају 2022. године.

„Не пада нам на памет да то радимо&qуот;, рекао је.

Србија би могла и да делимично или у потпуности откупи акције руске компаније у НИС-у, али и да већински удео у власништву пређе на другу инострану компанију, чиме би се избегле санкције Сједињених Држава.

„Откуп акција Гаспрома не би био проблем за Србију, то може да се спроведе без превеликих последица по буџет, јер би изградња националног стадиона, на пример, била вишеструко вреднија инвестиција&qуот;, каже Капор.

Хрватски министар привреде Анте Шушњар рекао је да би Јанаф без пословног аранжмана с НИС-ом остао без доброг дела прихода, а био би суочен и с повећањем трошкова.

Он је претходно за Вечерњи лист говорио о предлогу да Јанаф, као државна компанија, купи руски удео у НИС-у.

Вредност једне акције НИС-а на Београдској берзи била је 678 динара 16. децембра, после пада од 10 одсто после објављивања могућих санкција, а укупна цена откупа руских акција у НИС-у могла би да износи и више од 1,5 милијарди евра, оцењују стручњаци.

Кристофер Хил, амерички амбасадор у Београду, рекао је раније да би „промена власништва сигурно би донела више мира и просперитета, и овде и у региону&qуот;.

„Руски власници НИС-а користе део профита да финансирају бруталну агресију против Украјине и угрозе стабилност на Балкану и и широм Европе, а не да инвестирају у будућност Србије&qуот;, рекао је Хил.

Слично решење пронашли су у Немачкој, где је акције компаније Сефе, која се бави увозом гаса и до почетка рата била је у власништву Роснефта, држава откупила по тржишним условима од руских власника.

Још један излаз за Србију могли би да буду преговори са Вашингтоном или Москвом и разрешење ситуације дипломатским путем.

Решење би могло да буде и увођење санкција Москви због рата у Украјини, што Србија, уз Белорусију, једина од европских земаља није урадила.

Вучић је половином децембра од Владе Србије тражио формирање радне групе која ће се бавити санкцијама НИС-у.

Ефекти санкција на НИС зависиће од „врсте и дубине&qуот; ових мера, каже Александар Ковачевић.

„Могу се ускратити разне транспортне или финансијске услуге, опрема, резервни делови или професионалне услуге, а уколико до тога дође, пословање би могло озбиљно да буде отежано&qуот;, каже саветник бројних међународних организација, попут Уједињених нација, Светске банке и Међународне агенције за енергетику (ИЕА).

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук