Sećanje na Radoja Mitrovića Barajevca: Rapsodija lipovičkog stila

"Odvedi me dragi od sveta daleko da nam ljubav opet ne zatamni neko. Negde u tišini i miru kraj mora, u tvom zagrljaju nek' me budi zora. Dok zalazi sunce za pučinu plavu na tvoje ću grudi da naslonim glavu, u kolibi maloj od pruća i blata lepše nam je nego u dvorcu od zlata. Ti odvedi mene na ostrvo snova, tamo gde nas čeka naša ljubav nova. Neka prošlost tužna ostane za nama i da nikad više ne ostanem sama. Gledaćemo more sa visoke stene, ti ćeš uvek biti dragi