BBC vesti na srpskom

Škole u Srbiji: Pozivi na širenje štrajka, ali i najava smanjenja plata

Dok predstavnici vlasti najavljuju smanjenje zarada za prosvetare koji ne rade, pojedine prosvetne organizacije pozivaju kolege da se proširi štrajk.

BBC News pre 4 sati  |  Milica Radenković Jeremić -
srednjoškolci, protest srednjoškolaca
REUTERS/Stoyan Nenov
Grupa srednjoškolaca u protestnoj šetnji ulicama Beograda

Početak drugog polugodišta obeležava konfuzija oko održavanja nastave u mnogim školama u Srbiji i novi problem u odnosima Ministarstva prosvete i pojedinih sindikata.

U međuvremenu, vlasti su najavile da će prosvetnim radnicima koji su obustavili nastavu biti umanjena januarska plata.

Ispunjenje studentskih zahteva o odgovornosti za tragediju u Novom Sadu, ali i onih koji se tiču profesije, osnovni su razlozi zbog kojih pojedini nastavnici ne drže časove redovno.

Koliko je osnovnih i srednjih škola od ukupno oko 1.700 u nekoj vrsti obustave nastave nije tačno poznato, jer se podaci Ministarstva prosvete i pojedinih sindikata značajno razlikuju.

Dok se pozivi na širenje štrajka množe, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje smanjenje plata štrajkačima.

Nastavnici će dobiti plate koliko su radili, rekao je, ponovivši tako prethodnu upozorenje o smanjenju zarada iz Ministarstva prosvete.

Pojedine škole rade normalno, ima onih gde su časovi skraćeni, neke ne rade uopšte, dok ima i onih u kojima nastavu drži tek nekoliko profesora ili učitelja.

U više od 400 škola u Srbiji nastava je obustavljena, a minimum 5.000 prosvetnih radnika učestvuje u štrajku, tvrdi Branko Nikolić iz nedavno formirane Asocijacije škola u obustavi.

Ovo udruženje, koje okuplja nastavnike i profesore koji štrajkuju od početka drugog polugodišta, pozvalo je druge kolege da im se pridruže u četvrtak i petak, 14. i 15. februara, i da uopšte ne drže nastavu.

Dodatno nezadovoljstvo prosvetnih radnika izazvalo je i potpisivanje Posebnog kolektivnog ugovora Ministarstva i tri reprezentativna sindikata 30. januara, kojim je uveden i moratorijum na štrajk.

Pojedini članovi, poput Foruma beogradskih gimnazija, napustili su reprezentativne sindikate zbog potpisivanja kolektivnog ugovora, dok su druge kolege istakle da je ovaj dokument „diskriminatorski".

Prema tom ugovoru, članovi sindikata dobijaće dvostruko veći iznos jubilarnih nagrada, i veće otpremnine prilikom odlaska u penziju od kolega koji nisu u reprezentativnim sindikatima, upozorili su profesori niških gimnazija.

Prosvetni radnici u Srbiji više meseci iskazuju nezadovoljstvo zbog plata i ukupnim položajem u društvu.

Novi protesti usledili su posle ranijeg dogovora reprezentativnih sindikata sa Vladom Srbije počekom ove godine.

Šta je sporno u Posebnom kolektivnom ugovoru?

protest prosvetnih radnika u Kragujevcu
Fonet

Nezadovoljni materijalnim i društvenim položajem, sindikati su počeli proteste u septembru 2024. godine i od tada su bili na ulicama, radili skraćeno po 30 minuta ili prekidali nastavu na jedan dan, dok su pregovori sa državom zapadali iz jednog u drugi ćorsokak.

Njihovi protesti su se od novembra poklopili sa višenedeljnim studentskim blokadama, pokrenutih zbog tragedije u Novom Sadu 1. novembra kada je u padu nadstrešnice železničke stanice poginulo 15 ljudi, a dvoje teško povređeno.

Jedan od ključnih zahteva sindikalnih protesta bio je da plata nastavnika početnika bude jednaka republičkom proseku zarada od 1. januara 2025.

Sindikati su isticali da se na ovo vlada obavezala ranijim potpisanim protokolom.

Miloš Vučević, koji je 28. januara podneo ostavku na mesto predsednika Vlade Srbije, najavio je ranije i povećanje plata od sedam odsto u januaru 2026.

Posle potpisivanja posebnog kolektivnog ugovora, predstavnici raznih sindikata negoduju.

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), Udruženi sindikati Srbije „Sloga", Sindikat obrazovanja Čačak, Nezavisni sindikat prosvetnih radnika, Forum beogradskih gimnazija, i nastavnici niških gimnazija smatraju poseban kolektivni ugovor diskriminatorskim i da krši kako Ustav, tako i prava radnika.

Poseban kolektivni ugovor urušava pravni sistem zemlje, saopštio je ASNS.

Niški nastavnici traže od Ministarstva prosvete da svim zaposlenima jubilarne nagrade i otpremnine prilikom odlaska u penziju isplaćuju pod istim uslovima, bez obzira na članstvo u sindikatu.

Slično kažu i iz Foruma beogradskih gimnazija.

„Borimo se za sve, a ne samo za članove sindikata. Tu nema ništa novo, neke stvari su dobre, a neke ne", kaže Ana Dimitrijević iz ovog Foruma za BBC na srpskom.

srednjoškolci, protest srednjoškolaca
Fonet

Koje škole rade, a koje ne?

protest ispred škola
Fonet
Jedan od transparenata na protestu ispred Gimnazije u Čačku

Teško je utvrditi.

Dok iz Ministarstva prosvete uporno tvrde da ogromna većina škola radi, iz raznih sindikata to negiraju.

„Oni imaju sopstvene analize i računaju da škola radi čak i ako u njoj časove drži samo jedan nastavnik", rekao je ranije Aleksandar Vinić, predsednik Sindikata obrazovanja Čačak, za BBC na srpskom.

Dodaje da su se Asocijaciji škola u štrajku priključile gotovo sve obrazovne ustanove koje su u potpunosti obustavile rad u Srbiji.

Postoje gradovi u kojima „sve stoji", poput Užica, Čačka i Zrenjanina, rekao je Dušan Kokot, predsednik nereprezentativnog Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije (NSPRS), za Fonet.

Uz zahteve za boljim položajem i dostojanstvom profesije, pojedini prosvetari podržavaju i studente koji skoro tri meseca blokiraju fakultete u Srbiji.

Ministarstvo je ranije slalo i inspekcije u škole u više gradova u Srbiji, čemu su se suprotstavili đaci i roditelji koji su organizovali skupove podrške za prosvetne radnike u štrajku.

Iz Ministarstva su najavili su i disciplinske postupke, kao i smanjenje januarskih plata za one koji ne rade.

Iako kaže da se nastava održava u skoro svim školama u Srbiji, ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović najavila je produžetak školske godine i odlaganje mature.

Uprkos upozorenjima nadležnih da će odgovarati, Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija rekla je ranije za BBC na srpskom da su oni „svesni da krše zakon", ali da su spremni na posledice.

„Postoje stvari koje su važnije od dnevnice i nije poenta samo u povećanju plata", kaže Dimitrijević.

maturanti, škole, Zemunska gimnazija
BBC
Natpis na Zemunskoj gimnaziji u Beogradu - maturanti su odlučili da blokiraju školu i budu u njoj, po uzoru na studente

Ima i škola, poput Zemunske gimnazije u Beogradu, u kojima su maturanti odlučili da stupe u blokadu.

Tako je i u nekim drugim srednjim školama u Srbiji, poput Elektrotehničke i Tehničke škole u Novom Sadu i Ekonomske u Kragujevcu.

Učeničke blokade navele su pojedine škole da donesu odluku o prelasku na onlajn nastavu, što se desilo u Prvoj beogradskoj gimnaziji, izazvavši nezadovoljstvo pojedinih roditelja i učenika.

U mnogim osnovnim i srednjim školama u Novom Sadu je izglasana potpuna ili delimična obustava nastave, prenosi Radio 021.

I većina škola u Čačku je obustavila rad do ispunjenja zahteva studenata, a neće raditi i neke u Ivanjici, Kragujevcu i Gornjem Milanovcu, kažu iz lokalnog sindikata.

Nezavisni sindikat prosvetnih radnika u Pančevu navodi da su škole u ovom gradu u potpunoj ili delimičnoj obustavi rada.

U Srbiji ima oko 500.000 osnovaca i oko 240.000 srednjoškolaca, podaci su Ministarstva prosvete sa početka školske 2024/25. godine, prenela je agencija Beta.

Ko je šta dogovorio, a ko nije

Sindikati su tražili da se početna plata nastavnika i republički prosek, koji su razlikovali za oko 10.000 dinara izjednače od početka 2025, na šta je vlada odgovorila izmenom propisa o obračunu zarade, po kojima će, kako tvrdi, zahtev biti ispunjen u oktobru 2025.

Prosečna bruto zarada za oktobar 2024. godine bila je 136.173 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 98.538 dinara, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

Povećanjem plate u oktobru 2025, početna plata nastavnika dostići će očekivani republički prosek, kaže Srđan Slović, predsednik reprezentativnog Granskog sindikata prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost", za BBC na srpskom.

Usvajanje uredbe vlade kojom se omogućava povećanje zarada u martu i oktobru bio je uslov da škole u ponedeljak, 20. januara počnu normalno da rade, objašnjava.

On veruje da „postoje nezadovoljni pojedinci, koji su glasni, ali koji su u manjini".

„Ponuda vlade nije ni blizu ispunjenja zahteva prosvetnih radnika, niti postoje bilo kakve garancije da će obećano biti i ostvareno", rekao je ranije Aleksandar Vinić.

SOČ je član reprezentativne Unije sindikata prosvetnih radnika koji je bio protiv prihvatanja ponude vlade.

Forum beogradskih gimnazija je kao član reprezentativnog Sindikata radnika u prosveti Srbije bio protiv ponude vlade.

Ovim što nam je ponuđeno, nećemo dobaciti do prosečne plate 2025, a možda ni u januaru sledeće godine, rekla je ranije Ana Dimitrijević iz FBG.

Ko je pregovarao sa vladom?

Proteste i pregovore sa Vladom Srbije vodila su četiri reprezentativna sindikata - Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikat obrazovanja Srbije, Granski sindikat prosvetnih radnika Srbije „Nezavisnost" i Sindikat radnika u prosveti Srbije.

Da bi sindikat bio reprezentativan, mora da ispuni više uslova, među kojima je i da ima potreban broj članova - da okuplja najmanje 15 odsto zaposlenih.

Reprezentativnost omogućava sindikatu da pregovara o poboljšanju prava zaposlenih i kolektivnom ugovoru.

Pored četiri reprezentativna sindikata, u Srbiji je po organizovanim akcijama vidljiv i Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije, koji se protivio načinu na koji su vođeni pregovori sa vladom tokom prethodnih meseci.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.11.2025)

BBC News

Povezane vesti »

Ključne reči

Društvo, najnovije vesti »