Студентски бунт у региону: 'Никад нисмо били аполитични'

Три трагедије у којима је страдало 55 људи током последњих месеци 2024. године оставили су без речи становнике Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине (БиХ).

Мук се брзо претворио у побуну коју су повели студенти, раније често оптуживани да су незаинтересовани и неинформисани о друштвеним проблемима.

Нисмо добро разумели младу генерацију, каже Ивана Ранђеловић, директорка за Европу међународне организације за људска права Цивил Ригхт Дефендерс.

„Кроз културу, уметност, телевизију ова генерација је представљена са слушалицама у ушима, задубљена у телефоне.

„Они показују да нису искључили чула, већ да врло обраћају пажњу на оно што се дешава&qуот;, говори за ББЦ на српском.

Протести у региону почели су блокадама београдских факултета, убрзо после пада надстрешнице на реконструисаној Железничкој станици у Новом Саду, када је 1. новембра 2024. погинуло 15, а тешко повређено двоје људи.

Наставили су се окупљањима у Црној Гори, неколико дана после масовног убиства 13 људи на Цетињу 1. јануара 2025.

На улицу су изашли и студенти у Босни и Херцеговини тражећи одговорност за 27 жртава разорних поплава и клизишта у Јабланици у октобру 2024.

Често се протести копирају у другим земљама када се види да је то начин да се људи мобилишу, каже Флоријан Бибер, директор Центра за проучавање Југоисточне Европе на Универзитету у Грацу, за ББЦ на српском.

Иако специфични, захтеви неформалних студентских организација „Студенти у блокади&qуот; (Србија), „Хоћел та промјена&qуот; (БиХ), и „Камо сјутра&qуот; (Црна Гора), у основи траже одговорност за страдање људи.

Док су у Србији и Црној Гори они јасно упућени институцијама, у Босни и Херцеговини, коју чине два ентитета са сопственим надлежностима, не постоји једна којој се могу обратити.

„Наша држава савршено се побринула да има монопол над грађанима на основу наше вере и националне припадности.

„Државу су скројили по себи и сопственим интересима, толико да питања и проблеме које имамо сви као три конститутивна народа не можемо упутити на једну исту адресу&qуот;, кажу из организације „Хоћел та промјена&qуот;, за ББЦ на српском.

Иако представници власти у Србији и Црној Гори махом говоре да су захтеви испуњени, студентске организације то негирају.

Ако протести у Србији буду имали успеха, то ће имати последице јер ће људи у другим земљама видети да је то можда начин за промене, указује Бибер.

• Јесу ли студентски протести у Србији 'обојена револуција' како тврде власти
• Злочин на Цетињу: Убио 13 људи, међу њима и двоје деце
• О надстрешници и каменолому: Може ли корупција да убија и како

По чему су протести у три земље слични?

Студентске организације у Србији, БиХ и Црној Гори немају вође и сви чланови заједно доносе одлуке, што је „фантастичан начин враћања демократије грађанима и порука да треба да учествују у друштвеном животу&qуот;, јер може да их заштити од напада, каже Ивана Ранђеловић.

Студенти међутим тврде како су се на њих обрушили поједини функционери, медији и корисници друштвених мрежа од када су се прикључили протестима.

У Србији је више њих физички повређено.

„Једну колегиницу је станодавац избацио из стана уз коментар да 'треба да учи а не да њој прави проблем због кога ће јој неко обити стан'&qуот;, говори студент права Марко Вукчевић, из црногорске организације „Камо сјутра&qуот;, за ББЦ на српском.

Поред протеста, студенти организују или се придружују блокадама саобраћајница док пошту жртвама одају ћутањем, у време када су се трагедије догодиле.

Иако су узроци сваке од три несрећа били специфични, протести су мотивисани злоупотребама владе, ауторитарним тенденцијама и жељом да се успостави владавина права, каже Бибер, један од уредника књиге о друштвеним покретима на Балкану Социал Мовементс ин тхе Балканс: Ребеллион анд Протест фром Марибор то Таксир.

Представници власти из Србије и Црне Горе позвали су студенте на разговоре, али су они то одбили.

Док председник Србије Александар Вучић говори да су захтеви испуњени, студенти поручују „ниси надлежан&qуот; и траже одговоре од институција, пре свега правосудних.

Иако су поједини захтеви црногорских студената, попут смене функционера, упућени премијеру Милојку Спајићу, они његов позив на разговор такође не прихватају.

„Не желимо да преговарамо о захтевима јер мислимо да сваки треба да се испуни&qуот;, каже Марко Вукчевић.

Једна од најважнијих порука ових протеста јесте да свако треба да ради посао за који је надлежан и за који се образовао, указује Ивана Ранђеловић.

Све три организације истичу да осим студената нико други не стоји иза њих.

По чему су протести у три земље различити?

Док су студенти у Србији окупили десетине хиљада људи који их подржавају, у Црној Гори и Босни и Херцеговини нема такве масовности.

За Србију је карактеристично да друштвено незадовољство траје дуже време, каже Ранђеловић.

Било је потребно да група која није део постојећег политичког система и није стигматизована у јавности поведе протесте, говори.

За разлику од Србије, Црна Гора је „у политичком превирању, карте су помешане и широка је коалиција на власти&qуот;, говори Александар Попов, директор невладине организације Центар за регионализам.

То може бити разлог због кога протести нису достигли ширину коју имају у Србији, где је власт у рукама једне странке, објашњава.

„Надстрешница је постала симбол корумпираности режима&qуот;, каже за ББЦ на српском.

Ни у Босни и Херцеговини још не постоји друштвена клима из које би настали масовни скупови, указује.

Протесте у верски и национално подељеној земљи није једноставно организовати.

У оба ентитета, у Републици Српској и Федерацији БиХ, постоји „националистичка мантра&qуот;, по којој они који се побуне нису „патриоте&qуот; и оптужују се за рушење, каже Александар Попов.

Студенти из БиХ поручују да док политичари покушавају да их раздвоје, имају „пуно тога негативног заједничког&qуот;.

„Желимо да пошаљемо јасну поруку љубави. Различите вере и нације су наше богатство, а не средство манипулације&qуот;, кажу.

Како су настајале студентске организације: Од гериле до протеста

• Србија

Актуелни студентски протести у Србији почели су блокадама високошколских установа, али су се брзо из амфитеатара преселили на улице, уз четири захтева међу којима је објављивање документације која је пратила реконструкцију Железничке станице.

„Не мислим да смо икада били аполитични, пре нисмо веровали да нешто можемо да променимо да бисмо организовали протесте као што су сада у Србији&qуот;, каже студенткиња Софија Бајић са Физичког факултета у Београду за ББЦ на српском.

Она се протестима придружила из „жеље за правдом&qуот;, а студентске захтеве описује као „основне ствари&qуот;, попут поштовања закона и рада институција.

„Десиле су страшне ствари које су додирнуле сваког човека у овој држави&qуот;, говори.

„Деловало је као да су и студенти у Србији део једне учмале масе која је изгубила сваку веру, чему је допринела и анемична опозиција која је без ефекта шетала народ од протеста до протеста.

„Младост је међутим проговорила и никада до сада студентски протести у Србији нити су имали ту ширину, ни такву организованост&qуот;, каже Александар Попов, један од вођа студентских протеста 1968. као студент Факултета политичких наука у Сарајеву.

• Црна Гора

Студентима из Србије подршку су пружиле колеге из региона скуповима на којима су одавали пошту страдалима у Новом Саду.

Неформална група „Камо сјутра&qуот; настала је у децембру 2024, пошто је Марко Вукчевић написао писмо подршке српским студентима, које су потписали његове колеге.

„Пошто смо објавили то писмо, већина коментара је била: 'Што се на бавите вашим двориштем, него гледате шта се дешава у Србији'&qуот;, објашњава.

То их је навело да се окупе у неформалној групи „Камо сјутра&qуот;, планирајући да кроз „ситне герила акције&qуот;, реагује на друштвене проблеме.

Први јануар 2025. и масовни злочин у претосници Цетињу, када је Ацо Мартиновић убио 13 суграђана, међу којима двоје деце, све је променио.

„Сви су били престрављени. Нико се не осећа безбедно&qуот;, каже Вукчевић.

Поред смене Данила Шарановића, министра унутрашњих послова, и потпредседника Владе за безбедност Алексе Бечића, група „Камо сјутра&qуот; тражи и шире реформе како би се повећала безбедност грађана, и унапредила брига о менталном здрављу.

• Босна и Херцеговина

Иако између три студентске организације нема формалне сарадње, појединачно размењују искуства са пријатељима.

„Као млади људи одувек смо у контакту са колегама комшијама, вежу нас заједнички интереси и наша младост.

„Ово сада је нажалост само сплет несрећних околности у којима су наши позитивни односи испливали&qуот;, кажу из групе „Хоћел та промјена&qуот;.

Они су почетком фебруара стали испред државних институција у Сарајеву, тражећи правду за смрт 27 људи у разорним поплавама у октобру 2024.

Тада је страдао градић Јабланица, на југу земље, и оближња места, за шта мештани и поједини функционери криве обрушавање оближњег каменолома.

Тужилаштво води истрагу против фирме Сани д.о.о. Јабланица, у оквиру које је пословао наводно нелегални каменолом.

„Нико није одговарао за илегални каменолом у Јужној Јабланици&qуот;, указују студенти из групе „Хоћел та промјена&qуот;, који су поставили осам захтева.

Међу њима је санкционисање одговорних за трагедију, али објављивање како се троши новчана помоћ за људе у поплављеним подручјима.

„Зашто су баш наши животи најјефтинији у овој држави и зашто баш њима плаћамо добит оних већ богатих&qуот;, питање је које постављају студенти.

Погледајте видео: „Изгубио сам све осим фамилије&qуот; - сведочења преживелих у поплавама у Босни

Нове акције

Како ће даље протести тећи, зависи и од реакција власти, каже Бибер.

Док су власти у Црној Гори и Босни и Херцеговини „више у стању да реагују демократски, што може да смањи мобилизацију&qуот;, у Србији то није случај, каже Бибер.

„Ауторитарни режим неће суштински променити начин како влада јер је цео систем укорењен у нетранспарентности.

„Без притиска политичких странака које би понудиле излазак из кризе, тешко је предвидети како ће се завршити протести у Србији&qуот;, каже аустријски политиколог.

После ових протеста у Србији стање се не може вратити на старо, како је било пре пада надстрешнице, говори Ранђеловић.

У међувремену, студенти у Србији се спремају за још једну шетњу, најдужу до сада, до Ниша, 1. марта.

• Протести у малим местима у Србији: Подршка студентима и 'ослобађање од страха'
• Протест у Сарајеву: Правда за жртве разорних поплава у Босни
• Црна Гора: Протести и одавање почасти жртвама масовног убиства

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.25.2025)