Вајзман: Србија једина земља кандидат за ЕУ где новинаре прате шпијунским софтверима
Србија је једина земља кандидат за чланицу ЕУ у којој је забележена вишеструка злоупотреба шпијунских софтвера за праћење новинара, изјавио је данас у Београду Џејми Вајзман из Међународног института за медије (Тхе Интернатионал Пресс Институте - ИПИ).
Он је додао да се против новинара користе Пегаз, али и софтвери домаће израде те да је до сада потврђено девет случајева употребе овакве технологије. То, додао је, чини Србију земљом са највише таквих случајева у Европи.
"Таква употреба је нелегална у Србији и представља јасно кршење међународних стандарда, а до сада смо видели нула одговорности", рекао је он на конференцији Мисије за брзи одговор у области слободе медија, на крају посете Србији.
Представници међународних новинарских удружења из Мисије за брзи одговор у области слободе медија боравили су три дана у Србији, са циљем да искажу солидарност са овдашњим новинаркама и новинарима.
Састали су се са новинарима, представницима медија, струковних удружења, полиције и тужилаштва, као и са представницима ОЕБС, Савета Европе и делегације ЕУ, али не и са државним званичницима Србије.
Председница Европске федерације новинара (ЕФЈ) Маја Север рекла је да су се током посете Србији састали са великим бројем новинара, те да поред правних и стучних објашњења и подршке, примарно су били ту да прикупе што више података и ојачају мрежу подршке новинарима и новинаркама.
"Важно нам је да знате да смо разговарали са представницима медија и новинарима са целог спектра, дакле срели смо људе и из РТС, РТВ, разговарали смо о напорима да се појача професионалан рад медија. Овде смо да пружимо подршку, чули смо сведочанства новинарки и новинара из локалних медија и циљ нам је јачање медијског плурализма и боља заштита новинара и новинарства", навела је.
Вајзман је рекао и да је поред физичког и вербалног узнемиравања новинара забележен и велики број случајева напада на интернету, као и правних претњи, попут СЛАПП тужби, које углавном долазе од високо рангираних државних званичника.
"Током ове мисије смо такође сазнали за 19 СЛАПП тужби Крику, што их чини далеко највише рангиранима по том питању у Европи", рекао је.
Елена Родина из Европског центра за слободу штампе и медија окарактерисала је ситуацију у Србији у области слободе медија као критичну.
"Дошли смо јер надгледамо кризу без преседана за медије у Србији. Само од новембра прошле године забележили смо 56 случајева напада на новинаре и медије који су извештавали о трагедији у Новом Саду и протестима", рекла је адвокатица Јасмин Дезеув из организације Слободни медији (Фрее пресс унлимитед).
Додала је да се ове године број напада дуплирао у односу на прошлу.
"Током разговора ове недеље са удружењима новинара и медијима узнемирио нас је број напада на новинаре од стране полиције и пред полицијом. Ови напади имају погубан ефекат на приступ информацијама у Србији и захтевају снажан одговор власти", рекла је.
Представник организације "Артицле 19" Давид Диаз је да позив мисије да се преговори о Поглављу 23, о владавини права и људаским правима у Србији замрзне, неће угрозити већ да је циљ да заштити њене грађане.
"Србија заостаје када је реч о медијским слободама и то је и предмет ове посете. Ова мисија процењује ситуацију па састављамо препоруке и пошто је приступање ЕУ политички процес неопходно је да испуне критеријуми", рекао је на питање новинарке да ли је "посао мисије да се бави политиком" у Србији.
Дезеув је рекла да како је фокус кратке посете био солидарност са новинарима, није било времена за састанак са представницима власти.
Министарство информисања и телекомуникација саопштило је раније да је два пута, претходних дана, непосредно контактирало све чланове ове делегације позивајући их на састанак и разговор са министром Дејаном Ристићем, што је одбијено уз образложење да не желе сусрет са политичарима и члановима одлазеће Владе.
"Министарство изражава највиши могући степен забринутости због демонстриране селективности и нетранспарентности у избору саговорника у Србији, као и због одбијања чланова ове делегације да се сусретну са министром Ристићем и његовим сарадницима. Такође, Министарство изражава забринутост у вези са нетранспарентним радом, а посебно изворима финансирања наведених организација, као и њиховог српског домаћина, што све указује на селективан и необјективан приступ у сагледавању целовитог и стварног стања у области јавног информисања у Републици Србији", наводи се у саопштењу.
Дезеув је рекла да је распоред био густ те да са представницима власти није планиран разговор, али да су позвали Ристића да се састану онлајн, на шта још увек није одговорио.
(Бета, 09.04.2025)
