Ђорђе Симион, победник првог круга избора у Румунији: Десничарски популиста, за неке екстремиста

Ђорђе Симион, убедљиви победник првог круга председничких избора у недељу у Румунији, важи за крајње десног популисту који се противи даљем слању помоћи Украјини, због чега неки страхују да би његова евентуална победа могла да подрије јединство Европске уније и НАТО-а и европску стабилност.

Симион, 38-годишњи лидер ултранационалистичке Алијансе за уједињење Румуна, надмашио је осталих 10 кандидата на јучерашњим изборима, освојивши 40,96 одсто гласова на таласу широко распрострањеног незадовољства грађана политичким естаблишментом, наводи Асошиејтед прес.

У другом кругу 18. маја ривал ће му бити прозападни реформиста Никушор Дан, градоначелник Букурешта, који је јуче добио 20,99 одсто гласова.

И Симион и Дан важе за изразито антиестаблишмент кандидате, али су идеолошки на супротним странама.

Политичка сцена Румуније је промењена крајем прошле године, када је Уставни суд поништио председничке изборе на којима је крајње десни аутсајдер Калин Ђорђеску освојио највише гласова (22,4 одсто). Избори су поништени уочи другог круга, после тврдњи да је Русија водила координисану онлајн кампању у корист Ђорђескуа, што је Москва демантовала.

Симион, који је на тим изборима заузео четврто место и потом подржао Ђорђескуа, рекао је прошле недеље за Асошиејтед прес да се "народ сада буди, након што је 35 година живео у лажи да је Румунија демократска земља".

Симион је 2019. основао Алијансу за уједињење Румуна, која је тамошњој јавности постала позната на парламентарним изборима 2020. залагањем за "породицу, нацију, веру и слободу". Од тада је удвостручена подршка Симионовој странци, која је тренутно друга по снази у Парламенту. Та странка се противи истополним браковима и има блиске везе са Румунском православном црквом.

Симион снажно подржава председника САД Доналда Трампа. Он је прошле недеље рекао за АП да је његова Алијанса за уједињење Румуна "савршено усклађена" са Трамповим покретом МАГА (Учинимо Америку поново великом).

Политичка платформа Симиона изграђена је на жестокој агенди против естаблишмента и популистичкој реторици. Током пандемије корона вируса, његова странка је организовала бројне демонстрације против вакцинације и карантина, искористивши широко распрострањено неповерење према властима, наводи АП.

Поништавање прошлогодишњих избора Симион је означио као "државни удар" и усвојио је снажнију популистичку реторику и верске поруке како би придобио Ђорђескуове бираче. Политички систем Румуније он описује као "хибридни режим" који није успео да обезбеди демократију после преврата 1989. којим је срушена власт комуниста.

"Они су гласали за промену, а није им дозвољено да изврше ту промену. Зато се поново кандидујем - имам дужност према демократији, према уставном поретку, да обновим владавину права, да поново успоставим вољу румунског народа", рекао је Симион за АП.

Бурне реакције изазвао је у марту, када је на протесту изјавио да би одговорнима за спречавање друге председничке кандидатуре Ђорђескуа требало "одрати кожу на тргу", те су тужиоци против њега отворили кривичну истрагу због подстицање на насиље. Он је негирао оптужбе, рекавши да је то била "политичка метафора".

Посматрачи га дуго описују као проруског политичара и упозоравају да би његов долазак на чело Румуније подрио ЕУ и НАТО у јеку рата у Украјини. Симион те тврдње одбацује као "клеветничку кампању левичара" и наводи да је Русија била "главна претња" Румунији у последњих 200 година и да је то и данас.

"Зато нам је потребан јак НАТО и потребне су нам трупе на терену у Румунији, Пољској и балтичким државама", рекао је Симион, упркос томе што се противи даљем слању војне помоц́и Украјини.

О Европској унији Симион каже да жели "више моц́и за 27 држава, а не за европске институције", и додаје да је "потпуно усклађен" са позицијом италијанске премијере Ђорђе Мелони, једине шефице владе у ЕУ која је била на Трамповој инаугурацији у јануару.

Симион је рођен 1986. у граду Фокшани на истоку Румуније, дипломирао је економију и администрацију у Букурешту, а магистрирао у Јашију, бавећи се злочинима из комунистичког доба.

Био је припадник навијачких група, а бавио се и активизмом - придружио се протестном покрету против контроверзног пројекта ископавања злата, који је канадска компанија требало да реализује у планинском западном региону Румуније, где су нека од највец́их налазишта злата у Европи.

Залагао се и за поновно уједињење са суседном Молдавијом, због чега је протеран из те земље, која му је више пута забранила улазак, уз образложење да покушава да је дестабилизује. Улазак му је забрањен и у суседну Украјину због "системских антиукрајинских" активности, наводи АП.

О Молдавији и Украјини Симион каже да је "у њиховом интересу да имају добре односе" са Румунијом, чланицом НАТО-а од 2004. и Европске уније од 2007. године.

Агенција Ројтерс наводи да је Симион познат и по залагању за повратак Румуније на њене границе из 1940. године, што укључује делове Бугарске, Молдавије и Украјине.

Румунски посланик у Европском парламенту Зигфрид Мурешан рекао је данас да Симион "није конзервативни политичар, вец́ антиевропски екстремиста".

"Његов избор (за председника) би угрозио Румунију и европску стабилност и значио би стратешку победу Русије. Он не нуди одржива решења за изазове Румуније", казао је Мурешан.

Међутим, професор политичких наука Универзитета у Букурешту Клаудије Туфис наводи да су претеране оптужбе да је Симион екстремиста или да је проруски оријентисан. Он каже да би Симон као председник могао да личи на мађарског премијера Виктора Орбана, који је Бриселу дуго трн у оку.

"Моја главна критика се пре свега односи на његове вредности. Он је снажан противник било које врсте политике идентитета, тако да ц́е се веома оштро супротставити ЛГБТ питањима и родним темама", рекао је Туфис за АП.

Навео је да Симиону недостаје јак тим који би му помогао да се носи са великим кризама.

"Када је реч о суочавању са геополитичком кризом, они су потпуно неприпремљени", казао је Туфис.

Симионов ривал у другом кругу, прозападни реформиста Никушор Дан, 55-годишњи је математичар и бивши антикорупцијски активиста који је 2016. основао странку Унија за спас Румуније.

Он је данас новинарима рекао да предстоји "тежак други круг против изолационистичког кандидата".

"Ово је био демократски процес који је Румунији био потребан. Ово нец́е бити дебата између појединаца, то ц́е бити дебата између прозападног и антизападног правца за Румунију. Позивам све Румуне да буду део ове битке и оптимиста сам да ц́емо победити", казао је Дан.

Трец́е место на јучерашњим изборима заузео је кандидат владајуц́е коалиције Крин Антонеску са 20,07 одсто, свега 0,9 одсто мање од Дана. Четврти је био бивши премијер Виктор Понта са 13 одсто гласова, док је Елена Ласкони, која је на изборима у новембру била друга, сада освојила пето место са свега 2,6 одсто гласова, због чега је одмах најавила оставку на место лидера Уније за спас Румуније.

(Бета, 05.05.2025)