Када тело почиње да сагорева масти док вежбамо
На почетку тренинга тело почиње да сагорева гликоген, па прелази на масти како опада интензитет вежбања, али за мршављење је важно и да уносимо мање калорија него што трошимо.

Многи људи иду у теретану због једног циља – сагоревања масти. Међутим, тело не прелази одмах у режим сагоревања масти. Уместо тога, ослања се на сложен систем коришћења енергије, у зависности од интензитета и трајања вежбања и доступности енергије.
Да би се разумело како тело сагорева масти, прво је потребно знати како користи енергију.
- Кад је идеално доба дана за тренинг за жене и мушкарце
- Шта се деси када претерате са вежбањем
- Колико се људи у Србији бори са вишком килограма
Како тело користи енергију?
„Тело има тренутне резерве енергије у облику гликогена, врсте угљених хидрата, који се складишти у мишићима и јетри&qуот;, објашњава Пауло Кореја, професор физиологије на Федералном универзитету у Сао Паулу, у Бразилу.
„Гликоген брзо обезбеђује енергију за активности које захтевају нагле ударе напора, као што је спринт на 100 метара или дизање тешких тегова&qуот;, каже за ББЦ професор Кореја.
Гликоген потиче из угљених хидрата које уносимо, међу које спадају они здрави попут воћа, поврћа и интегралних житарица, али и мање здрави, као што су слаткиши, бели хлеб и газирани напици.
Иако обе врсте обезбеђују енергију, нездрави извори често имају више калорија и мање хранљивих материја.
Масти служе као енергетска резерва када уносимо више калорија него што сагоревамо.
Оне пружају више енергије по молекулу у поређењу са гликогеном, али телу треба више времена да их разгради и претвори у употребљиву енергију.
Ед Мерит, професор кинезиологије на Соутхвестерн универзитету у америчкој држави Тексасу, користи пример свеће и комада дрвета да објаснио овај процесс.
„Свећа представља маст - гори споро и постојано - док дрво гори брзо и снажно, али се брзо потроши.
„Наше тело функционише на сличан начин.
„Ако нам је потребна брза енергија, као током интензивног вежбања, сагоревамо угљене хидрате.
„Али ако су енергетски захтеви нижи, више се ослањамо на масти&qуот;.
Професор Мерит за ББЦ објашњава да се овај концепт односи на „зону сагоревања масти&qуот; када тело користи масти као примарни извор енергије током активностии ниског до умереног интензитета.
Међутим, наглашава да ова зона може да се достигне чак и током седећих активности, као што су рад за рачунаром и гледања телевизије, али то не значи да долази до губитка килограма.
„Ослањање искључиво на зону сагоревања масти за губитак килограма може да буде обмањујуће.
„Прича је много сложенија&qуот;, додаје он.

Која вежба је најбоља?
Честа заблуда је да је кардио вежба једини ефикасан начин за губитак масти.
Иако активности попут трчања и вожње бицикла сагоревају калорије, подједнако је важан и тренинг снаге.
Изградња мишића убрзава метаболизам у стању мировања јер мишићно ткиво захтева више енергије да се одржи него масно ткиво.
То значи да сагоревате више калорија чак и када не вежбате.
Мишићна маса игра кључну улогу у општем здрављу, јер помаже у превенцији хроничних стања попут дијабетеса, срчаних обољења и остеопорозе (ослабљених костију).
Током интензивног вежбања тело првенствено сагорева гликоген.
Међутим, током активности умереног интензитета, као што су дуге шетње, тело прелази на сагоревање веће количине масти када залихе гликогена почну да се троше.
Овај интензитет активности познат је као „Зона 2&qуот;, што је отприлике 60 до70 одсто вашег максималног броја откуцаја срца.
Иако је овај начин користан за здравље срца и повећава оксидацију масти, није нужно најефикаснији за губитак масних наслага.
Ако желите да ослабите, сагоревање калорија је кључно, а мање је битно одакле оне долазе.
Тело складишти масти када је унос калорија већи од њихове потрошње.
А када сагоревате више калорија него што уносите, онда губите килограме.
„Током активности ниског интензитета сагоревате већи проценат масти, али мање укупних калорија.
„А током активности високог интензитета, мањи проценат сагорелих калорија долази из масти, али свеукупно трошите више калорија&qуот;, објашњава професор Мерит.
Тренинг високог интензитета који се ради у интервалима (ХИИТ) можда не сагорева масти директно током вежбања, али може да допринесе губитку масти током времена.
„Након престанка вежбања, појачана потрошња енергије се наставља.
„Тело наставља да користи гликоген из мишића и јетре све док се ниво активности не врати на нормалан&qуот;, објашњава професор Кореја.
Појединачни чиниоци, као што су генетика, старосна доб и ниво физичке спремности, играју значајну улогу у ефикасности сагоревања масти.
Захваљујући генетици, неки људи могу да имају природно бржи метаболизам, што им омогућава лакши приступ залихама масти.
Како старимо, метаболизам се успорава, мишићна маса опада, а хормонске промене утичу на складиштење и коришћење масти.
ВИДЕО: Оземпик - људи ризикују животе купујуц́и „ињекције за мршављење&qуот; онлајн
Да ли треба да једете после тренинга?
Иако је вежбање важно за губитак масти, начин на који се опорављате након тренинга такође је важан.
„После тренинга, тело ради на обнављању брзо сагоревајућег горива (глукозе) које сте потрошили.
„Ако не једете одмах после тренинга, тело може да разгради ускладиштене масти да би обновило те нивое&qуот;, објашњава професор Мерит.
Међутим, ако вам је циљ да максимално побољшате перформансе, било да желите да дижете веће тежине, трчите брже или повећате издржљивост, оброк одмах након тренинга је кључан.
„Помаже опоравку тела, тако да следећи пут можете поново интензивно да тренирате.
„На крају, све зависи од вашег циља.
„Губитак тежине и побољшање перформанси су често у сукобу&qуот;, додаје професор Мерит.
Смањени унос угљених хидрата може да подстакне сагоревање масти и да буде делотворан у неким случајевима.
Међутим, у комбинацији са редовним вежбањем, то може да буде контрапродуктивно.
Дијета која подразумева низак унос угљених хидрата може довести до умора, слабости мишића, па чак и губитка мишићне масе, јер тело може да почне да разграђује мишићно ткиво како би произвело глукозу када маст не може да задовољи енергетске потребе.
Такође може да ослаби имуни систем, јер гликоген игра кључну улогу у опоравку тела и имунолошкој функцији.
Како исхрана утиче на сагоревање масти
Физичка активност отежава складиштење масти, али учинци само вежбања су ограничени у погледу броја калорија које могу да се сагоре.
Исхрана и укупна енергетска равнотежа су кључни.
„Масти се складиште само када се вишак енергије не искористи&qуот;, каже професор Кореја.
Да претворимо све у бројке.
Килограм масти је једнако отприлике 7.000 калорија.
Получасовном вожњом бицикла може да се сагори око 300 калорија, али тај губитак лако може да се поништи парчетом пице или колача.
„Вежбање је неопходно за опште здравље, али калорије које се сагоре током тренинга лако могу да се надокнаде исхраном&qуот;, закључује професор Мерит.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
- Може да вам скрати живот и нашкоди здрављу: Шта је ултра-прерађена храна
- Више од милијарду људи широм света гојазно, показала студија
- Пица, мафин, чипс - колико морате да вежбате како бисте сагорели ове калорије
(ББЦ Невс, 05.11.2025)
