NOVOSAĐANI: Poreklom iz Sibira, Saša je kreirao "Lepotu" inspirisan Novim Sadom
Moj Novi Sad pre 22 dana | Snežana Miletić
Mrak – bukvalni, u tišini – relativnoj, u kojima nema straha, samo radoznalosti i hrabrosti – koje se smenjuju, ispresecanih pojem ptica u daljini, mirisom vlažne zemlje – koja memlom doziva i zvukom kapi, koje u ravnomernim razmacima padaju na zemlju, stvarajući sitne potoke, koji pod stopalima žubore.
Kako mrak odmiče, svetlost se pomalja, izvire iz dubine tmine zatomljenih misli onoga koji koracima cipele guli. Pružene ruke zovu napred, još korak, dva, tri... Prepreka možeš biti samo ti... Ako hodač hrli i pazi, ostaje čvrsto na stazi... A onda, u središtu svetlosti, koja pred širom zatvorenim očima plamti – katarzični mir. Dok pogled na tu lepotu trajanja prolaznosti pred nama puca, potoci slanih kapi niz lice neobuzdano teku. Epifanijsko iskustvo – imerzivni
