Мирис једних лесковачких литија
Југ пресс 14.06.2025
ЛЕСКОВАЦ Пише: Александар Стојановић Накинђурени коњи нервозно фркћу, окрећу се и проклињу оног који уреди да они, величанствени и гривасти, буду слуге, а господари им, ови двоножни, нејаки створови.
Пијани. Опет. Овога пута, чак и ови снажни, послушни радници тужних очију, имају разумевања. Јесте врућина, јунско сунце пржи месо до костију, јесу муве досадне, а фијакер отежак, али се може истрпети. Литије су. Оно јест’, ко зна које по реду овог месеца, а тек ове године. Заправо, чак ни коњи више немају разумевања за Бранка. А тек његова омања, хитра, и љућа од љуте шарке, жена. Шета тарабама омеђеном авлијом, терајући од себе кокошке и речи умирења.
