Настављени протести у Србији, али и полицијске интервенције и привођења

После неколико дана затишја, у неким градовима у Србији групе демонстраната наставиле су антивладине протесте и блокаде неких саобраћајница, али је полиција реаговала.

Група људи организовала је 25. јула увече блокаду ауто-пута 'Милош Велики' код Лајковца, малог места на око 80 километара западно од Београда, али их је полиција отерала.

Приведено је 15 људи, који су упућени код судије за прекршаје, а против укупно 249 људил поднете су пријаве, рекао је директор полиције Драган Васиљевић за Радио-телевизију Србије.

Блокирање ауто-пута је забрањено по свим законима и у Србији и у свим другим земљама, додао је.

Тврди и да полиција није употребљавала силу.

„Минимално што смо морали да урадимо је да померимо појединце који су сели на ауто-пут.

„Врло брзо, у неколико минута, ослободили смо ауто-пут и успоставили нормалан режим саобраћаја&qуот;, рекао је директор полиције.

Напето у Ваљеву

У Ваљеву, граду на западу Србије око 100 километара од Београда, неколико дана је било напето.

Група демонстраната је 24. јула протестовала испред седишта владајуће Српске напредне странке (СНС) у том граду због најава ископавања литијума на западу Србије, а скуп је завршен инцидентима и хапшењима.

Опречне су информације шта се десило у четвртак увече у Ваљеву.

Док представници власти осуђују демонстранте за насиље и напад на седиште СНС које је разлупано, представници и родбина ухапшених тврде да су инциденти почели када су када су неки људи из просторија странке, од којих су неки прекривали лица мајицама, гађали демонстранте јајима и флашама, пренела је телевизија Н1.

Полиција је привела четворо људи који се терете за насилничко понашање.

Испред тужилаштва у Ваљеву 26. јула је био организован протест чланова породица приведених и грађана који су чекали крај саслушања осумњичених.

После саслушања, судија их је пустио на слободу.

Један од њих, Лазара Гератовић, рекао је за телевизију Н1 да је у притвору сазнао да је прошао пријемни за упис на Факултет техничких наука у Новом Саду.

Тврди и да није учествовао у инцидентима испред просторија СНС у Ваљеву и да не зна због чега га уопште терете.

„Вероватно су помешали са неким дечком, јер ја нисам учествовао у сукобима.

„Давао сам изјаву за телевизију, после сам прошао испред камере, био сам уживо у програму Нове С и видело се да нисам учествовао у инцидентима&qуот;, каже он.

Ископавање литијум, тачније ретког минерала јадарита из којег се добија литијум, једна је од тема која изазива много реаговања и подела у Србији.

Протеклих година, организовано је више протеста еколошких организација због најава да ће међународни рударски гигант Рио Тинто ископавати литијум код Лознице на западу Србије.

Из Брисела је саопштено да је рудник литијума у Србији „стратешки пројекат&qуот; Европске уније, што је изазвало негодовање неких опозиционих странака и еколошких организација.

Још није извесно да ли ће се у Србији направити рудник за ископавање литијума, али компанија Рио Тинто наставља истражне радње.

Иако је Влада Србије у јануару 2022. године саопштила да је 'ставила тачку на пројекат Рио Тинто', две године касније је повукла сопствену одлуку и дозволила компанији да настави истражне радове и припреме за отварање рудника.

У октобру 2024. године, владајућа коалиција, предвођена СНС-ом, у Скупштини Србије одбила је захтев опозиције да се забрани копање литијума.

Власти су раније рекле да од Рио Тинта очекује потпуну студију о утицају потенцијалног рудника на људе и животну средину.

• Копање литијума у Србији: „Прилика која се не пропушта&qуот;, сагласни Вучић и Шолц
• Нова буна против литијума у Србији
• Рио Тинто у Србији: „Подржала бих исти пројекат и у мојој земљи“, каже немачка државна секретарка за ББЦ

Антивладини протести трају месецима.

Почели су након што је 1. новембра 2024. године у паду надстрешнице недавно реконструисане железничке станице у Новом Саду погинуло 16 људи, а још једна девојка тешко повређена.

Протести су се омасовили када су се у њих укључили студенти факултета свих универзитетских центара у Србији, који су најпре блокирали те образовне установе.

Од краја новембра до сада, студенти су организовали низ великих протеста, као и акција, попут вожње бицикала до седишта европских институција у Стразбуру како би указали на друштвено-политичку ситуацију у Србији.

Студенти су покренули протесте тражећи утврђивање кривичне одговорности за новосадску трагедију и објављивање комплетне документације о реконструкацијама железничке станице последњих година.

Потом су изнели нови захтев - расписивање ванредних парламентарних избора, што власти одбијају.

Највиши представници власти од почетка протесте називају „покушајем обојене револуције&qуот;, а председник Србије Александар Вучић изнова понавља да је „победио обојену револуцију&qуот; и да су блокаде и протести утихнули.

Најављујући да држава више неће трпети, како каже, безакоње, претходних дана су управе неких факултета у Београду и другим градовима, уз помоћ полиције, истеривали студенте и прекидали вишемесечне блокаде факултета и неких културних институција које су претходно заузели.

Студенти који блокирају факултете, међутим, кажу да протести нису престали и на налозима на друштвеним мрежама најављују 'врућу политичку јесен'.

Погледајте видео: Зашто је Рус који је снимао протесте протеран из Србије

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Шта се догађа са блокадама факултета у Србији
• Шта би студенти добили, а шта изгубили сарадњом са опозицијом
• Оптужбе о насиљу полиције: Сведочења повређених на протестима у Србији
• Шта су зборови грађана на које позивају студенти у блокади
• Колико је ефикасна грађанска непослушност
• Студенти траже изборе - шта каже власт, а шта опозиција

(ББЦ Невс, 07.26.2025)