Naučna fantastika koju sam videla uživo i ne prestajem da mislim o tome

Uključim vodu u kupatilu da operem ruke ili zube i dok ona u debelom mlazu otiče niz slivnik, pomišljam koliku štetu nanosim planeti bahatim trošenjem. Zemlja nam neće oprostiti ni jednu jedinu kap i jednog dana ćemo postati bolno svesni toga. Možda i brže nego što mislimo. Pamtim i dalje reči moje bake sa sela koja je do osamdesetih živela na vodi sa bunara i učila me da se domaćica meri po tome koliko ume da uštedi. Prisećala se kako su u njenoj mladosti mladići