Trampove carine stupile na snagu: Koje su sve zemlje pogođene

Srbija najlošije prošla na Balkanu, sledi Bosna i Hercegovina.

BBC News pre 2 sata | Endrju Veb, Dženifer Klark,

Za desetine zemalja, među kojima je i Srbija, od 7. avgusta stupile su na snagu nove američke carine.

Predsednik Donald Tramp ih je objavio krajem jula, zajedno sa carinama od 35 odsto za Kanadu koje su počele da važe od 1. avgusta.

Nove sveobuhvatne američke carine uvedene su za više od 90 zemalja širom sveta.

„Ponoć je! Milijarde dolara od carina sada če se slivati u kasu Sjedinjenih Američkih Država", napisao je Tramp na društvenim mrežama nekoliko minuta nakon što je sat okucao 00:00 po vremenu u Vašingtonu.

Tokom srede, 6. avgusta, Tramp je najavio posebne carine za Indiju od 50 odsto, koje će stupiti na snagu 27. avgusta, ako do tada ne prestane da kupuje rusku naftu.

Tramp je zapretio i carinama od 100 odsto na računarske čipove strane proizvodnje, kao podsticaj tehnološkim firmama da investiraju u SAD.

Prethodno je tehnološki gigant Epl (Apple) najavio novu investiciju u SAD od 100 milijardi dolara, podlegavši pritisku Bele kuće da preseli veći deo proizvodnje u Ameriku.

Od povratka u Belu kuću u januaru ove godine, Tramp tvrdi da carine podstiču američku proizvodnju i štite radna mesta.

Međutim, njegova promenljiva, nestabilna međunarodna trgovinska politika bacila je svetsku ekonomiju u haos, a brojne firme su zbog toga povećale cene za američke potrošače.

Koje zemlje su najpogođenije i kako je prošao Balkan?

Izuzimajući Kinu i potencijalno Indiju, novim Trampovim potezom najpogođenije su zemlje Jugoistočne Azije, čije su ekonomije najviše zavisne od izvoza.

Među tim zemljama su Laos i Mjanmar, koji se suočavaju sa carinama od 40 odsto.

Neki stručnjaci pretpostavljaju da je Tramp ciljao zemlje sa bliskim trgovinskim vezama sa Kinom.

Od balkanskih zemalja, najlošije je prošla Srbija, kojoj su određene carine od 35 odsto.

Bosna i Hercegovina je suočena sa carinama od 30 odsto, a Severna Makedonija

Hrvatska i Slovenija, kao članice Evropske unije, imaju iste carine kao i ostatak evropskog bloka - 15 odsto.

To važi i za Bugarsku, Rumuniju, Grčku i Mađarsku.

Iz ovog regiona najbolje su prošle Crna Gora, Kosovo i Albanija - određene su im carine od 10 odsto.

Od aprila, odnosno početne najave Trampa o uvođenju većih carina većini zemalja sveta, mnoge od njih su utrkivale da postignu sporazume sa Vašingtonom kako bi ih ublažile ili potpuno izbegle.

Neke velike ekonomije, među kojima Velika Britanija, Japan i Južna Koreja, ranije su postigle sporazume o nižim carinama.

Evropska unija je takođe postigla okvirni sporazum sa Vašingtonom, u kojem je Brisel prihvatio carine od 15 odsto na izvoz robe.

Šta su carine i kako funkcionišu?

Carine su takse na uvezenu robu.

Carina je procenat od cene artikla i naplaćuje se firmi koja ga uvozi, umesto izvozniku.

Carina od 10 odsto znači da proizvod od 10 dolara ima porez od dolar, čime se ukupan trošak za uvoznika povećava na 11 dolara.

Na primer, ako firma uvozi automobile po ceni od 50.000 dolara po komadu, a na snazi je carina od 25 odsto, moraće da plati 12.500 dolara za svaki uvezeni automobil.

Ako američki uvoznici žele da izbegnu troškove carine podizanjem maloprodajne cene, američki potrošači će biti ti koji će podneti ekonomski teret.

Kompanije koje uvoze stranu robu u SAD moraju da plate porez vladi.

Mogu da prebace deo ili sve dodatne troškove na kupce.

Firme takođe mogu da odluče da uvezu manje robe.

Krajem maja, američki trgovinski sud je presudio da Tramp nema ovlašćenje da uvede neke od carina koje je najavio, jer je to učinio u skladu sa nacionalnim vanrednim ovlašćenjima.

Ali sledećeg dana, apelacioni sud je oborio tu presudu i saopštio da carine ostaju na snazi do konačnog sudskog razrešenja.

Zašto je Tramp posegao za povećanjem carina?

Tramp kaže da će carine podstaći američke potrošače da kupuju više robe proizvedene u SAD, povećati iznos prikupljenih poreza i podstaći investicije.

On želi da smanji razliku između vrednosti robe koju SAD kupuju od drugih zemalja i one koju im prodaju, što je poznato kao trgovinski deficit.

Tvrdi da su „varalice", kako ih naziva, zloupotrebljavale SAD, i da su stranci „pljačkali" Ameriku.

Američki predsednik je najavio različite carine na uvoz određene robe i prizvoda iz pojedinačnih zemalja.

Mnoge od njih su izmenjene, odložene ili potpuno otkazane.

Kritičari optužuju Trampa da daje dramatične i ponekad kontradiktorne izjave o politici kao pregovaračku taktiku kako bi podstakao trgovinske partnere da se dogovore o sporazumima koji koriste SAD.

Koje carine su već uvedene nekim zemljama?

Neke od početnih carina usmerenih na Kinu, Kanadu i Meksiko su naknadno izmenjene, povećane ili odložene.

Tramp je 2. aprila objavio da će se „osnovna carina" od 10 odsto primenjivati na celokupan uvoz robe iz svih zemalja.

Rekao je da će se roba iz oko 60 drugih trgovinskih partnera, koje je Bela kuća opisala kao „najgore prekršioce", među kojima su Evropska unija i Kina, suočiti sa višim stopama, kao odmazdu za nepravednu trgovinsku politiku.

Ove „recipročne" carine su potom odložene za 90 dana kako bi se omogućilo vreme za pregovore o pojedinačnim trgovinskim sporazumima, a rok je potom produžen do 1. avgusta.

Predsednica Evropske komisije Ursula fond der Lajen i Tramp — 'Najveći dogovor ikada postignut', izjavio je Tramp posle sporazuma sa EU

Nekoliko dana pre roka 1. avgusta, SAD i EU su se saglasile da se evropska roba suoči sa carinama od 15 odsto, između ostalog i za automobile.

Prema sporazumu, ekonomski blok neće naplaćivati američkim firmama nikakve carine na određene proizvode.

Koje carine se primenjuju na određenu robu?

Takse na robu izvezenu u SAD uključuju:

Carine od 50 odsto na uvoz čelika i aluminijuma
Carine od 50 odsto carine na uvoz bakra od 1. avgusta
Carine od 25 odsto na automobile strane proizvodnje, uvezene motore i druge auto delove

Tramp je 8. jula zapretio da će uvesti carinu od 200 odsto na uvoz farmaceutskih proizvoda, ali nisu potvrđeni dodatni detalji.

Rekao je rekao i da će globalno carinsko izuzeće koje pokriva robu vrednu 800 dolara ili manje prestati da važi 29. avgusta.

Već je ukinuo takozvano „de minimis“ izuzeće za proizvode iz Kine i Hongkonga, kako bi ograničio američku kupovinu jeftine odeće i kućnih predmeta sa trgovinskih sajtova poput Šeina i Temua.

Ovo će uticati na zaposlene u raznim kineskim kompanijama.

radnik u fabrici — SAD su najveći uvoznik čelika na svetu posle EU, a najviše kupuju od Kanade, Brazila, Meksika i Južne Koreje

Ostale carinske stope koje će se primenjivati od 7. avgusta uključuju:

Carine od 50 odsto na robu iz Brazila
Carine od 25 odsto, plus „neodređena kazna" na robu iz Indije
Carine od 20 odsto na vijetnamsku robu
Carine od 19 odsto na robu iz Indonezije
Carine od 19 odsto na filipinsku robu
Carine od 15 odsto na japansku robu
Carine od 15 odsto na južnokorejsku robu

Sve bi ovo moglo da ima značajan uticaj na plate i stopu zaposlenosti ljudi koji rade u industrijama u ovim zemljama.

Carine od 35 odsto se takođe primenjuje na svu kanadsku robu pored postojećih carina od 1. avgusta.

Ovo isključuje proizvode obuhvaćene postojećim Severnoameričkim sporazumom o slobodnoj trgovini (NAFTA) Kanade, SAD i Meksika.

Međutim, Tramp je odložio uvođenje viših carina na proizvode iz Meksika za još 90 dana, kako bi dao vremena da se postigne dogovor.

Ranije je Tramp pretio sa 30 odsto ili višom stopom kako bi se izjednačile sa eventualnim odmazdnim carinama uvedenim na uvoz iz SAD.

kina, kina izvoz, kineski proizvodi — Kineski izvoz u SAD dramatično je opao od početka trgovinskog rata koji je započeo Tramp

Trgovinski pregovori SAD i Kine su u toku.

Dve zemlje su podigle međusobne carine na robu za više od 100 odsto, pre nego što su privremeno snizile stope na period od 90 dana.

Taj rok ističe 12. avgusta.

Visoki američki i kineski zvaničnici održali su sastanak krajem jula, u pokušaju da produže rok.

Kineski trgovinski pregovarač Li Čengang rekao je da su se Peking i Vašington saglasili da su za nastavak trgovinskog 'primirja'.

Tramp je najpre najavio 'kaznene carine' Kini, koje su u jednom trenutku dostigle 145 odsto.

Od tada su pale na 30 odsto, ali su imale značajan uticaj na kinesku trgovinu sa SAD - i ljude koji zarađuju za život od ovih industrija.

Kao odgovor Trampovima carinama, ali i pre ovih mera, neke zemlje su se okretale drugim tržištima i jačali međusobnu ekonomsku saradnju i trgovinu.

Na primer, Kina je tradicionalno bila značajan globalni uvoznik soje iz SAD, koju koristi kao stočnu hranu za 440 miliona svinja.

Ali poslednjih godina, Peking se okrenuo kupovini soje iz Brazila, a ne iz SAD.

Analitičari kažu da se ovaj trend ubrzao kao rezultat trgovinskog rata koji je pokrenuo Tramp.

Stručnjaci iz Univerziteta Jejl procenjuju da je, zaključno sa 28. julom 2025. godine, prosečna efektivna carinska stopa koju su SAD uvele na uvoz robe iznosila 18,2 odsto - najviša od 1934. godine.

To je porast u odnosu na 2,4 odsto u 2024. godini, pre nego što se Tramp vratio u Belu kuću, što je dovelo do naglog rasta carinskih prihoda vlade SAD.

Kako svetske berze reaguju na Trampove carine?

Razne Trampove najave izazvale su nestabilnost na svetskim berzama, na kojima firme trguju akcijama.

Međutim, tržišta su u poslednje vreme stabilnija.

Mnogi ljudi su pogođeni promenama cena na berzi, čak i ako ne ulažu direktno u akcije, zbog posledica na penzije, radna mesta i kamatne stope.

Vrednost američkog dolara, koji se obično smatra sigurnom valutom, povremeno je naglo padala.

Međunarodni monetarni fond (MMF) i uticajna Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) snizili su ranije prognoze za globalni ekonomski rast u 2025. godini kao posledicu carina.

Obe organizacije očekuju da će američka ekonomija biti teško pogođena.

Najnoviji podaci pokazuju da je američka ekonomija rasla po godišnjoj stopi od tri odsto između aprila i juna 2025. godine, posle smanjenja u prva tri meseca godine.

Američki predsednik insistira da njegova trgovinska politika funkcioniše, ali uticajni glasovi unutar njegove Republikanske stranke pridružili su se opozicionim demokratama i stranim liderima u kritikama uvođenja velikih carina.

prodavnica u sad, prodavnica bele tehnike u americi — Kupci u Americi suočavaju se sa rastom cena nekih proizvoda iz uvoza

Poskupljuje li roba u Americi?

Analitičari kažu da carine već utiču na ukupnu stopu inflacije u SAD, jer rastu troškovi mnogih preduzeća.

Cene neke robe, poput odeće, kafe, igračaka i kućnih aparata, porasle su za 2,7 odsto do juna.

Adidas je najavio da će povećati cene za američke kupce kao rezultat carina.

Skoro polovina proizvoda kompanije proizvodi se u Vijetnamu i Indoneziji, koji se suočavaju sa carinama od 20 odsto i 19 procenata.

Američki proizvođač sportske opreme Najki takođe je najavio povećanje cena u SAD, upozoravajući da bi zbog carina njegovi troškovi mogli da narastu do milijardu dolara.

Matel, firma koji proizvodi Barbi lutku, uvozi robu iz Kine i takođe planira da naplaćuje više u SAD.