Црна Гора: Оштре реакције због споменика Павлу Ђуришићу, четничком команданту

Иако Црна Гора важи за једног од најперспективнијих кандидата за улазак у Европску унију од свих земаља Западног Балкана, и у њој се, као и у Србији и даље воде расправе о прошлости.

Најновији спор у држави, која је дуго одолевала балканском маниру рушења споменика из периода Југославије и таласима историјског ревизионизма посебно израженим у Хрватској и Србији, изазван је управо откривањем једне бисте.

Постављање споменика четничком команданту Павлу Ђуришићу осудили су одмах највиши црногорски званичници, опозиционе странке и невладине организације.

Државни органи наложили су локалним властима да бисту уклоне што пре, али се умешала и Српска православна црква (СПЦ), чији је великодостојник стао у одбрану кипа војсковође из Другог светског рата.

Реч је о једном о највећих ратних злочинаца на простору Црне Горе, сараднику окупатора и он у савременој држави не може да буде симбол било чега доброг, каже историчар Аднан Прекић за ББЦ на српском.

У Црној Гори је законом забрањено подизање споменика заговорницима фашизма и њиховим саучесницима.

Споменик је постављен у селу Горње Заостро у општини Беране на северу Црне Горе где се традиционално сваке године 8. августа окупљају следбеници четничког покрета.

Манифестацији испод шатре је присуствовао и Владислав Дајковић, председник просрпске Слободне Црне Горе, који је поручио критичарима да им „не смета споменик војводи Павлу Ђуришићу, него српски народ! Пустите нас да живимо на миру!&qуот;, написао је на Иксу.

Четничка организација којој је Ђуришић припадао имала је споран и политички програм, каже историчар Прекић.

„Програм је дефинисан на такозваној Конференцији у Шаховићима, децембра 1942. којим се промовише политика етничког чишћења, злочина, монархизма и опште клерикализације друштва.

„Немам никакву сумњу да се идејом о подизању споменика Ђуришићу афирмише политичка платформа конференције у Шаховићима, а урушава антифашистичка традиција савремене Црне Горе&qуот;, додаје за ББЦ на српском.

Шта се дешава на северу Црне Горе?

У неколико наврата последњих деценија, покушано је да се на истом овом месту подигне споменик Ђуришићу у околини општине Беране, у којој живи око 25.000 људи.

Према попису из 2023. године, већинско је српско становништво.

Равногорски покрет у Другом светском рату проистекао је из Југословенске војске у отаџбини, који је предводио генерал Драгослав Дража Михаиловић.

Управо је у селу Горње Заостро био командни штаб Ђуришића, једног од Михаиловићевих најближих сарадника.

Пре више од 20 година у селу је постављен темељ, али је врло брзо уклоњен.

Следбеници четничког равногорског покрета су и 2017. покренули иницијативу да му се подигну споменици у Беранама и Заостру које има нешто више од 100 становника.

Осам године касније, мештанин овог беранског села је успео, због чега је врло брзо ухапшен.

Беранска полиција је ухапсила В.Д. и поднела кривичну пријаву због „кривичног дела повреда и недозвољено подизање спомен-обележја&qуот;.

Притворени је то учинио на сопственом земљишту.

Он је саслушан у Основном државном тужилаштву у Беранама и одређено му је задржавање до 72 сата.

У истом дану инспекција Министарства културе и медија наложила је Ђолу Лутовцу, председнику општине Берана, да по хитном поступку уклони спорну статуу најкасније за три дана, пишу подгоричке Вијести.

Постављање споменика је „грубо кршење прописа&qуот;, изјавио је Лутовац, из Покрета Европа сад, партије премијера Милојка Спајића.

• Зашто додела Тринаестојулске награде дели Црну Гору
• Зашто се у Србији и даље расправља о Дражи Михаиловићу
• Мамула: Светлост и мрак некадашњег логора, сада луксузног хотела у Црној Гори

Разлози поновног оживљавања историјски контроверзне личности су јасни, а носиоци тих идеја их и не крију, каже историчар Прекић.

„Тај план и програм се спроводи систематски, са јасним циљем и улогама свих актера.

„Осим дела политичког спектра, десничарских организација и појединаца, кључни стуб такве политике на жалост је и Српска православна црква у Црној Гори&qуот;, каже он у писаном одговору.

То се, како указује, препознаје у изјавама најзначајнијих црквених представника у Црној Гори, а карактер и намере те идеје огољене су говором епископа будимљанско-никшићког Методија Остојића.

Епископ Методије је изјавио да ће споменик ставити у цркву, „па нек дођу да руше цркву&qуот;, што је у току дана и учињено.

„Он је отворено промовисао идеје четничког покрета, а на жалост, то је политика континуитета јер се СПЦ у Црној Гори уопште не бави религијом и духовношћу, већ искључиво политиком и историјским ревизионизмом&qуот;, додаје историчар.

Кип 'ујединио' власт и опозицију

Подизање споменика на тренутак је ујединило политичке ривале у Црној Гори или бар већину.

Готово углас, владајући званичници и опозиционе странке осудиле су овај потез, позивајући надлежне да утврде одговорност.

„Ревизија историје кроз овакве акције узалудан је посао оних са лошом намером у вези са нашом ЕУ будућношћу.

„Црна Гора ће бити модерна држава у којој се поштују закони, а историјске чињенице не кроје према политичким амбицијама!&qуот;, написао је црногорски премијер Милојко Спајић на друштвеној мрежи Икс, напомињући да држава неће толерисати овакве незаконите потезе.

На истој мрежи огласио се и његов доскорашњи политички саборац, Јаков Милатовић, председник државе, позивајући на утврђивање одговорности за постављање споменика и уклањање без одлагања.

„Подизање спомен-обележја некоме ко симболизује фашистичку колаборацију, етничку и верску мржњу, и масовне злочине над цивилима, директан је покушај рехабилитације идеологије супротне вредностима антифашистичке Црне Горе.&qуот;

Сличну поруку имао је и Ервин Ибрахимовић, министар спољних послова и председник Бошњачке странке.

Бошњачка странка је у владајућој коалицији у којој су и неке странке некадашњег Демократског фронта (ДФ), блиске званичном Београду.

Блок странака окупљених у ДФ распао се 2023.

Андрија Мандић, лидер Нове српске демократије, једне од странака настале од ДФ, и председник Скупштине Црне Горе има симболичну титулу четничког војводе од 2007. године.

Поклонике четничке идеологије на овакве потезе охрабрују политике „оних који данас господаре Црном Гором и бесрамно славе ратне злочинце као хероје&qуот;, поручили су из опозиционе Демократске партије социјалиста (ДПС).

Невладине организације и групе активиста називају подизање споменика Ђуришићу „срамотним покушајем да се убијање, клање, силовање и етничко чишћење претвори у оправдано дело, а злочинац уздигне као херој&qуот;.

Подсетили су да је Врховни државни тужилац упозорен на све учесталије јавно величање Ђуришића и четничког покрета, али да су реакције надлежних изостале.

Ко је био Павле Ђуришић?

Рођен је 1908. у Подгорици, где је завршио основну и средњу школу.

Завршио је Војну академију 1930. и већ на самом почетку се укључио у устанак против фашизма у Другом светском рату 1941. године, пише портал Раскринкавање.ме.

Краљевина Југославија је капитулирала и окупирана после Априлског рата 1941. и једанаестодневне инвазије Сила Осовине коју су предводиле нацистичка Немачка и фашистичка Италија.

Југословенска влада у избеглиштву је децембра 1941. пуковника Дражу Михаиловића унапредила у чин генерала, а 1942. је изабран и за министра војног у влади (јединог министра у земљи).

Припадници покрета, познати као четници, на почетку Другог светског рата учествовали су у акцијама заједно са Комунистичком партијом Југославије под вођством Јосипа Броза Тита, али су затим често сарађивали и са окупатором и осталим квислиншким оружаним формацијама у Србији.

Ђуришић се прикључио четничком покрету у Црној Гори крајем 1941. године.

Почетком 1942. састао се са представницима италијанске дивизије Венеција (Венезиа).

„Сарађивао је и са Немцима, а у последњој фази рата и са Антом Павелићем са којима је склопио политички и војни споразум у покушају бега из Југославије.

„Убиле су га исте те усташе, јер није поштовао договор&qуот;, каже Прекић.

Павелић је био на челу фашистичког покрета који је управљао марионетском фашистичком Независном Државом Хрватском (НДХ) током Другог светског рата, од 1941. до 1945.

О Ђуришићевим злочинима сведочи велики број прворазредних историјских извора, између осталог и извештаји које је сам слао врховној команди четничких снага, а у којима се „описују најсвирепија убиства хиљаде људи, углавном жена и деце&qуот; током 1943. указује историчар.

„Можда најсликовитије говори сведочење Драже Михајловића на суђењу 1946. године, у коме вођа четничког покрета објашњава да је и сам са људима из главног штаба четничких снага био згрожен обимом и карактером Ђуришићевих злочина&qуот;, додаје Прекић.

Погледајте како је изгледао протест свештеника СПЦ-а у Црној Гори 2019.

Пре неколико месеци, страсти у Србији је узбуркао градоначелник Београда Александар Шапић, најављујући постављање споменика генералу Михаиловићу у српској престоници.

Међутим, Комисија за споменике Београда крајем јуна је одбила предлог.

Шапићев предлог није подржала ни владајућа већина Српске напредне странке (СНС), чији је члан.

Суд нове Југославије предвођене комунистима је 1946. године осудио Михаиловића на смрт због издаје и сарадње са нацистичком Немачком.

Суд у Београду га је рехабилитовао 2015. године.

Утврђено је да је суђење Михаиловићу 1946. године било „политичко и идеолошко&qуот; и да су начињене озбиљне правне грешке.

У одлуци донетој скоро шест година касније тврди се и да суђење није било правично, јер оптужени није имао адекватан контакт са адвокатима одбране нити право на жалбу.

Почетак процеса историјског ревизионизма у бившој Југославији званично је започет објављивањем Савезници и југословенска ратна драма, из 1985. године Веселина Ђуретића, сматра историчар Прекић.

„Он је први увео причу о наводна два антифашистичка покрета.

„И поред свих изазова 1990-их у Црној Гори је тај ревизионизам на одређен начин био под контролом&qуот;, тврди историчар.

Све се радикално мења после 2020. године када део извршне власти постају политичке партије које су подстицале процес рехабилитације четничког покрета, закључује Прекић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Колико је закон који је изједначио четнике и партизане допринео помирењу у Србији
• Ко је био Британац Бил Хадсон који је хтео да помири Тита и Дражу
• Преговори са нацистима - мрља у партизанској борби или мудар стратешки потез
• Црна Гора постала независна два сата пре Србије - како слави овај дан
• Дан победе - кад је пао фашизам, а родила се нова Европа
• Чедомир Љубо Чупић - народни херој који је осмехом пркосио смрти

(ББЦ Невс, 08.08.2025)