Израелски насељеници појачавају кампању протеривања Палестинаца из Западне обале

Меир Симха је пристао на разговор, али је желео да то буде на посебном месту, јер је за њега ово посебно време.

У подручју где су нација, вера и рат нераскидиво повезани са политиком и поседовањем земље, Симха је одабрао хладовину испод смокве, поред извора свеже воде.

Из његовог прашњавог аутомобила, мале Тојоте опремљене теренским гумама, извадио је боцу сока од воћа и поврћа.

„Не брините, нема додатог шећера&qуот;, рекао је док је сипао напитак у пластичне чаше.

Симха је вођа групе јеврејских насељеника који постепено мењају велики део валовитог терена јужно од Хеброна, на Западној обали, који је Израел заузео у Шестодневном (Арапско-израелском) рату 1967. године.

Померио је два велика равна камена у хладовину да бисмо имали где да седнемо, и сместили смо се на парче бујне траве коју упркос жестокој летњој врелини одржава вода која капље из цеви која излази из извора.

То је мала оаза у подножју стрме, сушне и стеновите падине, а место је одисало миром какав Западна обала данас ретко пружа.

Сукоб Арапа и Јевреја око земље између реке Јордана и Средоземног мора почео је пре више од века, када су ционисти из Европе почели да купују земљиште да би оснивали заједнице у Палестини.

Ово подручје су обликовали важни догађаји.

Последњи су напади Хамаса на Израел 7. октобра 2023. године и разорна израелска одмазда.

Последице 22 месеца рата, и колико год још месеци буде до прекида ватре, могу да потрају годинама и генерацијама, баш као и оне Шестодневног рата 1967. године, када је Израел заузео Газу од Египта, а Источни Јерусалим и Западну обалу од Јордана.

Размере разарања и убијања у рату у Гази у сенку баца оно што се дешава на Западној обали, која је ври од напетости и насиља.

Од октобра 2023. године израелски притисак на Палестинце на Западној обали нагло је порастао, што се оправдава спровођењем законитих мера безбедности.

• Ко су израелски религиозни екстремисти насељени у Западној обали
• Зашто Израел и даље гради насеља на Западној обали
• Екстремистички досељеници убрзано заузимају територију Западне обале

Изјаве министара, утицајних локалних вођа попут Симхе и искази сведока на терену показују да је тај притисак део ширег плана - да се убрза ширења јеврејских насеља на окупираним територијама и уништти и последња нада о независној палестинској држави поред Израела.

Палестинци и организације за људска права такође оптужују Израелске снаге безбедности (ИДФ) да не испуњавају законску обавезу да, као окупатори, заштите Палестинце једнако као и сопствене грађане, и да не само да жмуре на нападе насељеника, већ и у њима учествују.

Насиље ултранационалистичких јеврејских насељеника на Западној обали нагло је порасло од 7. октобра 2023. године.

Канцеларија Уједињених нација (УН) за координацију хуманитарних питања (ОЦХА) процењује да насељници у просеку изврше четири напада дневно.

Међународни суд правде (МСП) је објавио саветодавно мишљење да је читава окупација палестинске територије заузете 1967. године незаконита.

Израел одбацује став МСП-а и тврди да се Женевске конвенције, које забрањују насељавање на окупираним територијама, не примењују, што оспоравају многи савезници Израела, као и бројни међународни правници.

У хладу смокве, Симха је оповргао све тврдње да је нападао Палестинце, задовољно истичући да је отишла већина арапских земљорадника који су некада напасали стоку на брдима која је он заузео и гајили маслине у долинама.

Сматра да су напади Хамаса у октобру 2023. и израелски одговор прекретницу.

„Мислим да се много тога променило, да је непријатељ на нашој земљи изгубио наду.

„Почиње да схвата да је на путу да оде, и то је оно што се променило у последњих годину или годину и по дана&qуот;, каже Самхи.

„Данас можете да шетате овде у пустињи и нико неће да вас нападне и покуша да вас убије.

„Још увек има покушаја супротстављања нашем присуству овде, али непријатељ то полако почиње да схвата&qуот;, објашњава Самхи.

„Они овде немају будућност.

„Стварност се променила.

„Питам вас и људе у свету зашто вас толико занимају ти Палестинци? Зашто вам је стало њих?

„То је само још један мали народ.

„Палестинци мене не занимају. Мени је стало до мог народа&qуот;, наглашава он.

Симха каже да су Палестинци који су напустили села и имања у близини брда која је присвојио, једноставно схватили да је Бог ту земљу наменио Јеврејима, а не њима.

Међутим, панел стучњака УН-а је 24. јула ове године доне другачији закључак.

„Дубоко смо забринути због навода о широко распрострањеном застрашивању, насиљу, одузимању земље, уништавању средстава за живот, и присилном расељавању заједница, и страхујемо да то одваја Палестинце од њихове земље и подрива њихову безбедност хране.

„Наводна дела насиља, уништавање имовине и ускраћивање приступа земљи и ресурсима изгледа да представљају образац систематског кршења људских права&qуот;, наводи се у саопштењу у Високог комесеријата УН-а за људска права.

Погледајте видео: Шта је Западна обала

Симха планира да ископа базен на извору поред којег смо разговарали.

Као и многи други предводници ширења јеврејских насеља на Западној обали, има много планова.

Када сам га упознао, недуго после напада Хамаса 7. октобра 2023. године, живео је у малој групи изолованих камп-кућица на брду изнад Јудејске пустиње која се простире до Мртвог мора.

Од тада, Симха каже да се његова заједница проширила на око 200 људи на три брда.

Био је део огранка покрета насељеника познатог као „омладина на брдима&qуот;, радикалне групе злогласне по насиљу над Палестинцима.

Већина Израелаца који су се населили на окупираним територијама нису као Симха.

Тамо су отишли не из идеолошких или верских разлога, већ зато што је земља била јефтинија.

Али сада су у средишту догађаја људи као Симха, уз њихове вође у влади, предводе акције, ожењени су, старији, не размишљају само о базенима за њихову децу, већ и о коначној победи над Палестинцима и овом земљом као вечној својини Јевреја.

Симха оставља утисак срећног човека.

Верује да његова мисија да спроведе Божју вољу и Западну обалу учини земљом за Јевреје, а не за Палестинце, лепо напредује.

• Међународни суд правде: Израелска окупација палестинских територија је незаконита
• Израелци који се са Палестинцима супротстављају насилним досељеницима на Западној обали
• Крајње десничарски израелски министар се молио пред Ал Аксом - зашто је то спорно

Вишедеценијски израелски пројекат

Израелски пројекат насељавања јеврејских држављана на новоокупираним територијама почео је свега неколико дана после победе у рату 1967. године.

Током последњих скоро 60 година, израелске владе и неки имућни симпатизери уложили су огромне количине новца и енергије да би постигли да данас око 700.000 израелских Јевреја живи на Западној обали, и у Источном Јерусалиму.

Пратим ширење тих насеља од 1991. године, када сам први пут извештавао са окупираних палестинских територија.

За то време, изглед великог дела Западне обале потпуно се променио.

Већа насеља данас изгледају као мали градови, а кроз Западну обалу је Израел изградио мрежу путева и тунела, колико ради саобраћаја, толико и да учврсти право на земљу.

На удаљеним брдима ноћу се виде светла из камп-кућица насељеника који себе виде као јеврејске пионире.

Маслињаци, воћњаци и виногради у власништву палестинских земљорадника, уз ту путну мрежу, често су запуштени, а понекад су пуни рушевинама објеката које је Израел уништио.

Израел тврди да је контрола над земљом уз путеве неопходна ради спречавања напада на Јевреје на Западној обали.

Пољопривредници у подручјима која желе насељеници често морају да траже дозволу војске да би обишли сопствену земљу, понекад само једном годишње.

Некада су палестински земљорадници у комбијима или на магарцима, који обављају свакодневне послове, били уобичајен призор.

У многим деловима Западне обале данас их више нема, посебно источно од насеља Шилоја, на путу за Наблус, где су мале групе барака и камп-кућица на врховима брда прерасле у стамбене центре повезане вијугавом мрежом путева.

Када сам први пут извештавао о овим насељима, израелски лидери су често говорили да од њих зависи национална безбедност.

Тврдили су да су непријатељи вребали преко Јорданске долине, и да је померање границе и изградња земље ционистичка обавеза.

Баш као што су кибуци, колективне фарме из 1920-их и 1930-их на простору данашњег Израела, били стратешки распоређени, тако су и насеља на територијама окупираним после 1967. године постављена као прва линија одбране.

У овом сукобу, земља је главна роба.

Размена земље коју је Израел заузео 1967. у замену за мир са Палестинцима, који су је желели за своју државу, била је срж мировног процеса у Ослу, који се завршио насиљем, али је 1990-их пружио период наде.

Вест је обишла свет када су се, после месеци тајних преговора у Норвешкој 1993. године, премијер Израела Јицак Рабин и палестински лидер Јасер Арафат руковали на травњаку Беле куће.

Потписали су Споразум о декларацију принципа привремене самоуправе за коју се надало да ће довести до окончања сукоба.

Израел би предао окупирану земљу Палестинцима, а они би одустали од претензија на територију коју су изгубили када је Израел прогласио независност 1948. године.

Срж њиховог сукоба током 20. века око тога ко контролише земљу коју желе и Палестинци и Израелци, требало је да буде решен поделом.

После последњег, неуспелог самита у Кемп Дејвиду, у Сједињеним Државама (САД), 2000. године, наде из 1993. заменило је смртоносно насиље палестинског устанка и масиван војни одговор Израела.

Један од разлога због којих је мировни процес пропао био је и тај што су силе, које нису учествовале у преговорима, такође биле активне.

Хамас никада није одустао од уверења да је читава Палестина исламска земља и користио је самоубилачке нападе да би дискредитовао веровање да је мир могућ.

Међу верским ционистима у Израелу, победа 1967. године покренула је талас месијанизма, веровања да ће доћи божанско биће које ће ослободити јеврејски народ.

То је дало огроман подстицај покрету насељеника.

Рабина је у новембру 1995. убио јеврејски екстремиста из Херцлије, на медитеранској обали, који је викенде проводио у насељима на Западној обали.

Када су га израелске службе безбедности први пут испитивале, Шин Бет је затражио пиће да наздрави томе што је спасао јеврејски народ од, како је рекао, погубног пута који је порицао Божју вољу.

Погледајте видео: 'Прислонили су ми пиштољ на главу и истерали ме из куће'

Упозорење: У овом одељку је фотографију која може да буде узнемирујућа неким читаоцима.

Данас, месијанска идеја покреће досељенике попут Симхе снажније него икада пре.

Они верују да је победа 1967. године била чудо које им је даровао Бог, и које је јеврејском народу вратило земљу предака коју им је Бог доделио у планинском срцу Јудеје и Самарије, области коју већи део света зове Западна обала.

Неки верују да су догађаји после 7. октобра наставак тог чуда.

Прошлог лета, Орит Строк, министарка за насеља и националне мисије, се окупљенима у једном од незаоконитих упоришта на брдима Хеброна, подручју у којем делује и Симха, обратила речима: „Ово видим као раздобље чуда&qуот;.

„Осећам се као неко ко стоји на семафору, и онда се упали зелено светло&qуот;.

Министарка Строк говорила је свега неколико дана пре него што је Међународни суд праве објавио мишљење.

Она је то изјавила у насељу на брдима Хеброна које је влада управо „озаконила&qуот;.

Израелски закон разликује „законита&qуот; насеља од „незаконитих&qуот; истурених упоришта, али се та разлика у пракси брише поступцима саме владе.

Упоришта, преименована у „млада насеља&qуот;, ретроактивно се легализују јер влада усмерава средства за њих.

На догађају у једном од тих насеља на јужним брдима Хеброна у априлу ове године, министар финансија Бецалел Смотрич, чије надлежности за управљање окупацијом га фактички чине гувернером Западне обале, је донирао насељеницима 19 теренских возила.

Похвалио их је што су „приграбили огромне територије&qуот;.

Проницљив новинар онлајн листа Тхе Тимес оф Исраел приметио је да је један од насељеника присутан на догађају, Јинон Леви, раније снимљен како из теренског возила малтретира Палестинце.

УК и Европска унија (ЕУ) су увеле санкције Левију због насилног протеривања Палестинаца са њихове земље, иако је амерички председник Доналд Трамп укинуо сличне санкције које је увео његов претходник Џозеф Бајден.

Леви је радикални досељеник аристократа, који је ожењен ћерком Ноама Федермана, озлоглашеног екстремисте.

Федерман је бивши вођа странке Кач, коју Израел, САД, ЕУ и друге земље сматрају терористичком организацијом.

Током сукоба у селу Ум ал-Каир на Западној обали, Јинон Леви је 28. јула ове године испалио метак који је усмртио Одеха Хаталина, палестинског активисту и новинара.

Леви је тврдио да је то учинио у самоодбрани и ослобођен је после тродневног кућног притвора.

Када смо отишли у Ум ал-Хаир, Хаталинова осушена крв је и даље била на месту где је убијен.

Његов брат Халил ми је рекао да је Хаталин када је убијен, држао његовог петогодишњег сина Ватана и телефоном снимао насилне сцене.

Покрет за изградњу јеврејских насеља на Западној обали добио је снажан замах после 7. Октобра 2023., под вођством тврдокорних јеврејских националиста у влади, као што су Итамар Бен Гвир, министра националне безбедности, и Бецалел Смотрич, председник странке Религијски ционизам, чији члан је министарка Строк.

Бен Гвир није примљен у Израелске обдрамбене снаге када је напунио 18 година, због његових екстремних уверења.

Он тврди да је желео да служи војску.

Ова двојица министара веома се разликују од секуларних политичара, као што су пензионисани генерали попут Јигала Алона који припада израелској левици, и десничара Аријела Шарона.

Њих двојица су били покретачи изградње израелских насеља током прве две деценије после 1967. године.

Баш као Алон и Шарон, двојица министара верују да безбедност захтева моћ.

Али овакав став је код Смотрича, Бен Гвира и њихових следбеника поткрепљен снажним верским уверењима.

Утицај који су стекли захваљујући подршци премијера Бењамина Нетањахуа, кога две стране држе на власти, и даље фрустрира и изазива бес секуларних Израелаца.

Смотричеви противници у Израелу користе реч „месијански&qуот; као увреду када говоре о њему.

Алон и Шарон су можда били немилосрдни.

После рата 1967. године, Алон се залагао за анексију великог дела Западне обале и Јорданске долине.

Ниједан од њих двојице није веровао да спроводи Божју вољу.

Хамас користи религију да оправда насилно противљење постојању Израела.

Верски ционисти у покрету насељеника верују да раде по Божјој вољи.

Вера у непосредну везу са Богом не значи рат, али отежава постизање компромиса који су неопходни за мир.

• Израел и Палестинци: Шта је решење две државе и зашто никада није спроведено
• Израел и Палестинци: Све што треба да знате о вишедеценијском сукобу
• Шта је Голанска висораван и шта Израел тамо ради

„Сада су насељеници војска&qуот;

Договорили смо се да се нађемо са Јехудом Шаулом на раскрсници поред Синџила.

Он је један од најистакнутијих противника окупације у Израелу.

Шаул је основао организацију Бреакинг тхе Силенце након што је, као војник, из прве руке видео бруталну стварност војне окупације која траје скоро 60 година.

Израелци који су присталице ове организације, коју он више не предводи, много пута су називани издајницима.

Од октобарских напада, израелска војна репресија је смањила палестинско насиље према насељеницима, док је насиље досељеника према Палестинцима нагло порасло.

Шаул каже да се граница између насељеника и Израелских одбрамбених снага изгубила.

Рат у Гази захтевае најдужу мобилизацију у историји земље војних резервиста, који су окосница израелских снага.

Како би што више Израелаца обукло униформе, бригаде на Западној обали су образовале регионалне одбрамбене јединице састављене од насељеника.

„Сада су насељеници војска. У војсци су досељеници.

„Дакле, тај досељеник на врху брда у близини палестинске сточарске заједнице, који их је последње три или четири године тукао и гађао камењем покушавајући да их отера, сада је војник или официр у униформи који има пушку, задужен за то подручје.

„Дакле, када дође код Палестинца и каже му: 'Имаш 24 сата да се спакујеш и одеш или ћу те упуцати', Палестинац зна да нема никога ко би могао да га заштити&qуот;.

Шаул верује да Израелу преостају само два пута.

Један, каже он, јесте „вектор који ова влада исцртава - расељавање, злостављање, убијање, уништавање живота Палестинаца, и на крају масовно премештање становништва&qуот;.

„Други је две државе, да Палестина постоји поред Израела и да оба народа овде имају права и достојанство.

„То су једине две опције које имамо на столу.

„Сада ви и свако ко нас гледа треба да одлучи коју подржава&qуот;.

Када говори о Нетањахуовом вођењу рата у Гази од 7. октобра 2023. године, користи речник који је редак у Израелу, али је чест међу Палестинцима и све се чешће чује од Нетањахуових критичара у Европи.

Ово је део нашег разговора, вођеног у сенци бодљикаве жице између села Синџела и пута 60, главне саобраћајнице на Западној обали.

„Мислим да, док гледамо рат истребљења у Гази... видимо масовну кампању државе и насељеника... да у суштини етнички очисте што је могуће више земље на Западној обали од Палестинаца&qуот;, каже он.

Одговарам му:

„Наравно, да је Нетањаху овде, или било ко од његових присталица, рекао би: 'Каква гомила глупости. Овде је у питању заштите Израела од тероризма и напада на Јевреје.' Шта ви мислите о томе?'

Он каже: „Заправо верујем да ако нас је 7. октобар нечему научио, то је да ако вам је стварно стало до заштите живота Израелаца и Палестинаца, морате да се позабавите коренима насиља - вишедеценијском бруталном војном окупацијом, расељавањем Палестинаца, и сукобом који траје око 100 година.

„На крају крајева, заштита безбедности и одрживост јеврејског самоопредељења на овој земљи су повезани и испреплетани са остваривањем права на самоопредељење и једнакости за Палестинце&qуот;.

Погледајте видео: Глад убија децу у Гази

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Какав је план Израела за окупацију града Газе
• У чему је разлика између антисемитизма и антиционизма
• Бецалел Смотрич: Крајње десничарски министар који жели повратак израелских насељеника у Газу
• Ко је ултрадесничарски политичар Итамар Бен Гвир, израелски министар за националну безбедност
• Израелски десничарски министри непожељни у пет земаља света, замрзнута им имовина
• Бењамин Нетањаху: Командос који је постао премијер Израела
• 'Муслиманске земље да дају територије за палестинску државу': Амерички амбасадор у Израелу

(ББЦ Невс, 08.12.2025)