Kako je sin emigranata sa Balkana doprineo da Aljaska postane 49. američka država

Hoće li iz zemlje snega i leda krenuti talas otopljavanja odnosa na globalnoj političkoj sceni?

Aljaska, najveća, ali i najmlađa američka država, ugostiće predsednike SAD i Rusije Donalda Trampa i Vladimira Putina u prvom susretu dvojice, u ovom času verovatno najvažnijih svetskih lidera koji mogu da preokrenu tok rata u Ukrajini.

Simboličko i istorijsko značenje ove države sa jedva nešto više od 733.000 stanovnika za Rusiju i Ameriku dobro je poznato, ali se manje zna da je jedan od političara koji je pomagao da Aljaska postane 49. država SAD, poreklom sa Balkana.

Majk E. Stepovič, sin je ribara Marka koji je u Ameriku došao krajem 19. veka iz rodnog Risna, primorskog gradića u Crnoj Gori, i Olge, čija je porodica emigrirala u Ameriku iz Hrvatske.

Pravnik po struci, po završetku Drugog svetskog rata koji je proveo u redovima američke mornarice, vraća se u rodnu Aljasku i ubrzo postaje guverner teritorije koju je Amerika kupila od Rusije sredinom 19. veka.

Njegov glavni politički cilj koji je odano zastupao bio je jasan - da i njegova rodna Aljaska, još bez statusa savezne države, dobije zvezdicu na američkoj zastavi.

I uspeo je - tadašnji predsednik Dvajt Ajzenhauer, iz redova Republikanske stranke, potpisao je Zakon o državnosti Aljaske 1959. godine.

Na prelazu 19. u 20. vek, u jedva naseljenu Aljasku i obližnje ostrvo Jukon pristizale su hiljade doseljnika sa različitih meridijana.

Teritorija bogata naftom, gasom i mineralima, posebno plemenitim metalima, privukla je pustolove, tragače za zlatom i osiromašene Evropljane željne novog početka daleko od otadžbina.

Među njima je bio i Marko Stijepović, koji se ukrcao na jedan od prekookeanskih teretnih brodova za Ameriku i 1892. stigao na Aljasku.

Zaboravio je na ribarenje i preuzeo rudarski pijuk, nastanio se u Ferbanksu, prezime Stijepović promenio u Stepovič, oženio se sa Olgom Bartom iz Hrvatske i dobio sina Majka.

Samouk i željan uspeha, posvetio se rudarenju, stekao nadimak Mudri Majk, ali je izgubio porodicu - razveo se sa Olgom koja je sa šestomesečnim sinom otišla u Oregon.

• Kada i zašto je Amerika kupila Aljasku od Rusije
• Đorđe Šagić: Od masona do revolucionara i počasnog konzula
• Jugosloveni koji su prvi otišli jedrenjakom na put oko sveta

'Dobar momak'

Majk mlađi je diplomirao pravo, služio u američkoj mornarici tokom rata, a 1948. se vratio u rodni Ferbanks, i ubrzo je imenovan za gradskog tužioca.

Zakoračio je u politiku 1950, kada je kao republikanac postao poslanik u Predstavničkom domu Aljaske, a dve godine kasnije, osvojio prvi od dva senatorska mandata.

Borio se protiv inicijativa pripadnika Demokratske stranke da povećaju poreze na rudarstvo, ribolov i seču šuma, ali su ga čak i politički neistomišljenici poštovali.

Bio je opušten i ležerno se ponašao, opisao ga je novinar magazina Tajm.

„On je dobar momak, sviđa mi se Majk", rekao tadašnji poslanik Demokratske stranke E. L. Bartlet.

Tadašnji američki predsednik Dvajt Ajzenhauer imenovao ga je 1957. za guvernera teritorije Aljaske.

Mnogi žitelji Aljaske protivili su se državničkom statusu, dok su ih republikanci kritikovali da tako žele da izbegnu odgovornost koju bi doneo ulazak u federalni američki sistem, pisao je Boston njuz.

Ni Bela kuća nije videla korist od uključivanja ogromnih, zabačenih i jedva naseljenih teritorija u savezne institucije.

Ali Stepovič nije odustajao i uz podršku republikanaca u Senatu i Kongresu i zeleno svetlo Ajzenhauera, „zemlja leda i zlata" dobila je status države.

„Njegova diplomatija, uporna, ali topla, urodila je plodom", pisao je Tajm.

'Ušli smo' ('We are in')

Predstavnički dom američkog Kongresa je 9. juna 1958. usvojio zakon o državnosti Aljaske.

Stepovič, tada 39-godišnjak, pažljivo je pratio glasanje u društvu supruge Matilde, poreklom iz Hrvatske.

„Odlično, odlično. Veoma sam srećan zbog naroda Aljaske", izjavio je tada ushićeno, preneo je Tajm.

Na naslovnoj strani jednih dnevnih novina iz Ferbanksa, objavljena je fotografija para ruku ukrštenih prstiju jer se čekala i neophodna podrška Senata, gornjeg doma Kongresa.

I starosedelački narodi Aljaske bili zadovoljni zelenim svetlom Senata.

„To je dobro. Biću presrećan kada prvi put budem glasao za predsednika", Tajm je citirao reči Eskima Olivera Amuaka.

U januaru 1959, Ajzenhauer je potpisao zakon o državnosti Aljaske, a na fotografiji sa ceremonije se vidi ozareni Stepovič kako sa predsednikom pozira držeći primerak novina sa naslovnicom na kojoj piše - We are in (Ušli smo).

Pošto je Aljaska postala američka država, funkcija guvernera teritorije više nije postojala, te je Stepovič ušao u trku za američki Senat.

Tu utakmicu je izgubio.

• Američki državni sekretari i Balkan: Preko okeana, ali stalno pred očima
• Kakav trag je Madlen Olbrajt ostavila na Balkanu
• „Moć je afrodizijak": Ko je bio Henri Kisindžer

Puna kuća dece

U braku sa Matildom, Stepovič je imao trinaestoro dece.

Svi su pohađali lokalne katoličke škole, u blizini njihove porodične kuće.

Kada bi se u kući raspravljalo o novcu i disciplini, pričalo se na hrvatskom.

„Tada bismo znali da nešto nije u redu", seća se njegov sin Nik.

Kada je 1957. godine imenovan za guvernera, porodica se preselila u vilu u čijoj ih je garaži sačekala crna limuzina.

Na registarskoj tablici bila je samo jedna brojka.

„Nateraću decu da nacrtaju još nekoliko.

„Zamislite me u kolima sa registarskom tablicom broj 1", našalio se Stepovič u intervjuu za Njujork Tajms.

Sva Stepovičeva deca završila su fakultete, a Majk i Matilda su imali 37 unuka.

„Uvek je govorio da bi njegovo najveće dostignuće bilo da sva njegova deca stignu u raj", ispričala je kasnije Antonija, Stepovičeva ćerka.

• Od nacističkog logora do Holivuda: Tamo daleko preko polja i planina svirao je Branko Mataja
• Milton Malden: Jugosloven koji je kumovao nastanku hip hop industrije
• Kragujevac-Kilimandžaro: Dramatični put Zastave 101 ka vrhu Afrike

Jedna od Stepovičevih ćerki Nada, bivša odbojkašica, udala se za legendu NBA košarke Džona Stoktona, i dalje neprikosnovenog po broju asistencija.

Njihov sin Dejvid Stokton takođe se bavi košarkom i malo je nedostajalo da zaigra baš u jednom crnogorskom klubu.

Igrao je kasnije za tim Cedevita iz Zagreba.

„U porodici moje majke ima više verzija o našem poreklu. Ne zna se precizno da li je ono hrvatsko, srpsko ili, najverovatnije, crnogorsko.

„Imam želju da o tome saznam nešto više i mnogo bih volio da posetim Crnu Goru jednog dana", prenela je Stoktonovu izjavu i Radio-televizija Crne Gore.

'Ferbanks je bio njegov rodni grad'

Kada je Majk Stepovič preminuo 14. februara 2014. oko 500 ljudi se u katedrali u Ferbanksu oprostilo „od pionira Aljaske i porodičnog čoveka".

U restoranu njegovog sina Nika, stotine se upisalo u knjigu sećanja.

„Cela naša porodica je preplavljena ljubavlju i podrškom sa Aljaske.

„Ferbanks je bio njegov rodni grad, ovde je podigao porodicu", rekao je tada Nik.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Priča o Pistol Pitu: Kako je NBA zvezda srpskog porekla zamađijala celu Ameriku
• Balkan džez: Kad se spoje saksofon i etno melos
• Kako je Beograd pre pola veka prigrlio džez maestra Djuka Elingtona

(BBC News, 08.15.2025)