Шта потрошачима у Србији доноси нацрт новог закона о њиховим правима

Поједини правници упозоравају да би нови закон могао да штети потрошачима.

BBC News 21.08.2025 | Милица Раденковић Јеремић -

Купили сте неисправан блендер. Први пут га укључујете, а уређај изненада експлодира.

У бољем случају, у кухињи настаје хаос, у горем, повређени сте.

Шта урадити?

Једна могућност је да тужите произвођача.

Неће бити једноставно да докажете да је штета настала због неисправног блендера - потребна су вештачења и новац.

Садашњи Закон о заштити потрошача дозвољава међутим да се примени неки други пропис ако обезбеђује „виши степен заштите&qуот;.

У овом случају, то би био Закон о облигационим односима, где је терет доказивања нешто лакши, објашњава Алекса Радоњић, професор потрошачког права на Универзитету Унион, за ББЦ на српском.

Он користи пример неисправног блендера да би илустровао зашто је проблематичан Нацрт новог закона о заштити права потрошача, о којем је у току јавна расправа,.

У нацрту новог закона нема више речи „виши степен заштите&qуот;, због чега купац неисправног апарата не би могао да се ослони на, за њега повољнији, Закон о облигационим односима.

То, међутим, није све.

Потрошачи би и у односу са комуналним предузећима могли да извуку дебљи крај, јер уместо да се при обрачуну комуналија примењује Закон о заштити потрошача, било би законски могуће да се примењују одлуке локалних самоуправа, упозорила је Ефектива, организација потрошача.

Заштита потрошача била би уназађена ако би се усвојио овакав текст нацрта, каже правник Јован Ристић из Ефективе за ББЦ на српском.

Министарство трговине, које је предлагач, одбацује приговоре, наводећи да је нацрт усклађен са прописима Европске уније.

„Закон о заштити потрошача који је на јавној расправи усклађен је са 'потрошачким директивама' по питању бољег спровођења и модернизације правила заштите потрошача&qуот;, наводе за ББЦ.

Неке од новина које су раније истакли су регулисање онлајн продаје, прописивање додатних облика насртљиве пословне праксе и лакше подношење рекламација.

Јавна расправа о нацрту новог закона требало би да буде готова до 24. августа, али је Национални конвент о ЕУ затражио продужетак.

„Изненадно пласирање нацрта потпуно новог закона, у време летњих одмора, изазива много недоумица у вези са стварном мотиву и намери предлагача закона&qуот;, саопштила је Радна група НКЕУ за поглавље 28 у преговорима Србије са Европском унијом.

Ово поглавље се односи на заштиту потрошача и здравља.

Шта се мења?

Закон о заштити потрошача „примењује се на однос трговаца и потрошача, осим ако неки други пропис не обезбеђује виши ниво заштите потрошача&qуот;, гласи члан 4 садашњег закона.

Међутим, законодавци планирају измену тог члана који би могао да се широко тумачи - и да нижи акт буде 'старији' од закона, указује Радоњић.

Закон би се, у случају промене тог члана, примењивао на односе потрошача и трговаца „осим у случају постојања посебних прописа који садрже одредбе које имају исти циљ&qуот;.

То значи да могу да се примене закони који су неповољнији за потрошаче, објашњава Радоњић.

Уз то, употребљава се реч „пропис&qуот;, а „пропис може да буде одлука локалне самоуправе&qуот;, додаје.

„Не може нижим актом, што је одлука локалне самоуправе, да се прописује нешто што је супротно од закона.

„У нацрту се управо то дозвољава&qуот;, каже.

Из Министарства трговине више пута су поновили да је „Уставом прописана хијерархија домаћих општих правних аката&qуот;.

Имајући то у виду, локалне самоуправе не могу донети акт којим би се укинуле одредбе Закона о заштити потрошача, наводе.

Јована Ристића међутим ово објашњење не умирује.

„Годинама можемо да чекамо да Уставни суд нешто прогласи неуставним, а да се у међувремену примењује проблематичан пропис“, каже стручњак из Ефективе.

Локалне самоуправе већ су доносиле одлуке за које је само министарство утврдило да су супротне закону и налагало да се одустане од њихове примене, додаје.

Погледајте видео: Ко профитира од раста инфлације

Какве су могуће последице?

Основни разлог измена члана 4 Закона о потрошачима јесте прављење уступака комуналним предузећима, верује Јован Ристић.

„Комунална предузећа не зарезују Закон о заштити потрошача већ инсистирају да се на њих примењује Закон о комуналним делатностима“, каже.

По том закону, локалне самоуправе доносе прописе о наплати воде или грејања.

„Свака локална самоуправа постаје држава за себе што се тиче комуналних услуга и има сопствена правила.

„Тако се разликују цене или системи наплате од града до града“, говори.

Очитавање водомера на пола године, уместо на месец дана, или аконтационо плаћање, уместо плаћање по утрошку воде, примери су одлука локалних самоуправа, супротне Закону о заштити потрошача, каже Ристић.

„Захваљујући члану 4 тренутног Закона о заштити потрошача бар је постојала шанса да урадите нешто пред судом.

„Ако се то промени, џабе вам суд - и домаћи и Стразбур (Европски суд за људска права)&qуот;, каже.

Људима се не исплати да се туже

Пре неколико година, Алекса Радоњић је покушавао да нађе судску праксу из потрошачких спорова, али се испоставило да је то тежак посао.

Потрошачи ретко иду на суд да заштите права, и то није проблем само у Србији, каже.

Један од примера које наводи су типски уговори са провајдерима телекомуникационих услуга, и „нуде се по истом принципу узми или остави“.

„Ако постоји неправична уговорна одредба која потрошача баца у трошак или може да га кошта, то онда погађа доста људи.

„Појединцу се не исплати да се суди и гања са трговцем за неколико десетина или стотина евра.

„Зато је ЕУ донела пропис по којем организације за заштиту потрошача могу да поднесу тужбе за накнаду штете у име потрошача“, каже.

У Србији се у оваквим ситуацијама може покренути поступак пред Министарством трговине, али у том поступку није могуће наплатити штету, већ министарство може само да наложи трговцу да избаци неправичне уговорне одредбе.

Зато би било корисно да се у закон пренесе ЕУ прописи који омогућавају такве представничке тужбе, али ми то још нисмо урадили, каже Радоњић.

И поред оваквих кашњења у усаглашавању са ЕУ прописима, он оцењује да „за 90 одсто ствари имамо солидне законе“.

„Проблем је њихова примена, односно владавина права изостаје, а влада свеопшта некажњивост“, каже.

Министарство трговине претходно је навело да 41 одсто основних судова у Србији уопште није водило потрошачке спорове у периоду од 2019. до 2023.

Нешто мање од трећине судова (28,6 одсто) је поступало у три или више потрошачких спорова, док је 30,2 одсто судова имало један или два потрошачка спора, што указује на неуједначену и недовољно развијену праксу, саопштило је Министарство.

„Просечно време за доношење првостепене судске одлуке у потрошачком спору износи 289 дана&qуот;, указало је у анализи ефекта Нацрта новог закона о заштити потрошача.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук