Život sa medvedima lenjivcima koji kidaju lice i plaše tigrove

Medved lenjivac je najsmrtonosniji medved.

Kako se prirodno stanište ove vrste sve više sužava, zajednice koje žive u šumama Indije pronalaze načine da dele prostor sa ovim opasnim stvorenjima.

Za tigra je to moralo da bude lak plen: ženka medveda lenjivca se sa mladunčetom udaljava od pojilišta u blizini safari kolibe u Indiji.

Tigar iz suvog žbunja vreba medvedicu i priprema se za napad.

Ali tada se dešava nešto potpuno neočekivano.

Umesto da se ukoči od straha ili pokuša da pobegne, medvedica se naglo okreće i juriša pravo na zbunjenog tigra.

Tigar se diže na zadnje noge i uzvraća udarac.

Počinje žestoka borba koja traje 45 minuta, tokom koje se životinje grizu i grebu.

Medvedi lenjivci, nazvani po njihovim dugim kandžama i zubima koji navodno podsećaju na lenjivce, žive u Indiji, Nepalu i na Šri Lanki i smatraju se jednim od najagresivnijih životinja na tom području.

Poznati su po tome što eksplozivno jurišaju na sve što smatraju pretnjom, ne samo na tigrove, već i na ljude.

Studija koja je istraživala napade velikih mesoždera na ljude širom sveta od 1950. do 2019. godine, otkrila je da je broj napada medveda lenjivaca bio veći od napada svih drugih vrsta, među kojima su bili tigrovi, lavovi, vukovi, i ostale vrste medveda.

Tokom tog perioda zabeleženo je 1.337 napada medveda lenjivaca na ljude, 1.047 napada tigrova, 414 napada vukova, i samo 23 napada belih medveda. (Napadi tigrova, lavova i ostalih velikih mačaka su u oko 65 odsto slučajeva bili smrtonosni za ljude, dok je samo oko osam odsto napada medveda na ljude imalo smrtni ishod).

Ipak, i medvedi lenjivci se suočavaju sa mnogim pretnjama - od uništavanja staništa do odmazde ljudi.

Njihova populacija opada, u svetu ima manje od 20.000 jedinki i klasifikovani su kao ranjiva vrsta.

Ali, to nije samo problem za njih.

Medvedi lenjivci imaju važnu ulogu u ekosistemu, jer raznose semena voća i kontrolišu brojnost termita.

Istraživanja ukazuju da razumevanje ponašanja medveda lenjivaca, kao i njihove reakcije na uočene pretnju, može da doprinese većoj bezbednosti i ljudi i ovih životinja.

https://www.youtube.com/shorts/QVrX4aI24nI

Eksplozivne borbene veštine

Žestina kojom se medvedi ljenjivci bore je iznenađujuća s obzirom na to da se hrane uglavnom voćem, termitima i mravima, i da ne love sisare.

Ali, medvedi lenjivci su možda zapravo razvili njihovu eksplozivnu strategiju kako bi preživeli među velikim predatorima poput tigrova, pokazuje istraživanju iz 2024. godine.

„Eksplozivno jurišanje i napadanje moguće pretnje pokazalo se kao uspešna strategija za opstanak medveda lenjivaca već stotinama hiljada, ako ne i milionima godina", navode autori studije.

Njihova analiza 43 susreta medveda lenjivaca i tigrova pokazuje da je ova taktika uspešna, jer su se sukobi obično završili povlačenjem obe strane, a tigar bi pobegao uglavnom nepovređen.

U borbi koja se odigrala u blizini safari kolibe, ženka medveda lenjivca i mužjak tigra pokazali su se kao prilično ravnopravni protivnici, kaže prirodnjak koji ih je posmatrao.

„Tigrovi su izuzetno snažni, ali ne i toliko izdržljivi.

„A medvedi lenjivci su izuzetno dlakavi, tako da tigar nije mogao dobro da zgrabi medveda za vrat", objašnjava Akšaj Kumar, glavni prirodnjak i upravnik smeštajnog kompleksa Bamboo Forest u Nacionalnom parku Tadobi, u indijskoj saveznoj državi Maharaštri, koji je snimio ovu borbu.

Na kraju je tigar bio potpuno iscrpljen, kaže Kumar.

„Sedeo je par sati u vodi, potpuno iscrpljen".

Medvedica je samo otišla.

Kumar je i nju i tigra ponovo video posle nekoliko dana.

„Izgledali su dobro", kaže on.

Međutim, susret sa medvodom ljenjivcem za ljude može da ima mnogo ozbiljniji ishod.

Prvo, za razliku od tigrova, ljudi nisu dovoljno brzo da pobegnu medvedima lenjivcima.

Takođe, njihovi napadi mogu da budu posebno brutalni za ljude, jer ciljaju glavu žrtve i njihovim dugim, oštrim kandžama mogu da otkinu lice i iskopaju oči.

„Postoji mnogo problema kada je reč o sukobima ljudi i medveda lenjivaca, a većina se odnosi na napade ovih životinja na ljude", kaže Nišit Daraja, direktor Centra za istraživanje divljih životinja pri Univerzitetu BKNM u gradu Džunagadu, u zapadnoj Indiji, i stručnjak za sukobe ljudi i medveda lenjivaca.

Na te napade, ljudi znaju da uzvrate ubijanjem ovih medveda, kaže Daraja.

Susreti medveda lenjivaca i ljudi su sve češći, uglavnom zbog gubitka i degradacije njihovog prirodnog staništa.

Ali Daraja kaže da ti sukobi mogu da se izbegnu ako se stekne bolje razumevanje zašto i kada medvedi lenjivci napadaju.

Neshvaćeni medved?

Jedan od ključnih argumenata koje Daraja ističe je da medvedi lenjivci po prirodi nisu nužno agresivni, niti da napadaju da bi ubili.

Objašnjava da je smrtni ishod njihovih napada na ljude donekle nenamerna posledica odbrambene strategije čiji primarni cilj je da zastraši neprijatelja, naročito kada se, recimo, ženka sa mladuncima oseti ugroženom.

„Bilo da je u pitanju tigar, lav, leopard, ili čovek, medved lenjivac najpre pokušava da deluje krupnije od protivnika", objašnjava Daraja.

„Uspravi se na zadnje noge i zatim napada prednjim šapama na kojima su duge kandže, koje koristi i za iskopavanje mrava koji su mu uobičajena hrana".

U borbama sa tigrovima, uspravno držanje daje medvedima lenjivcima značajnu prednost.

U studiji koja je analizirala video-snimke borbi medveda lenjivaca i tigrova, skoro svi medvedi su se uspravili kada je tigar bio u blizini, a jedini medved koji to nije učinio je odmah ubijen.

U tim borbama, nijedan tigar nije ozbiljno povređen niti ubijen, verovatno zato što su tigrovi mnogo brži i mogu jednostavno da odjure.

Međutim, ljudi obično ne mogu da pobegnu od medveda lenjivca, ne samo zato što su mnogo sporiji od tigrova, već i zato što oni koji prežive napad često svedoče da su medvedi iznenada jurnuli na njih niotkuda, pre nego što su ih uopšte opazili.

Ako medved koji se uzdigao na zadnje noge udari čoveka, njegove prednje šape sa kandžama najčešće pogađaju lice, a to je najranjiviiji deo ljudskog tela, ističe Daraja.

„Zato su napadi medveda lenjivaca tako smrtonosni, i zato su poznati kao agresivna vrsta u porodici medveda", kaže on.

„Oni zapravo nisu agresivniji od drugih medveda, ali je način na koji napadaju smrtonosniji".

Ishod njihovih napada može da bude katastrofalan i da ostavi trajne i teške povrede koje menjaju život.

Pogledajte video: Kako Japanci vežbaju da se zaštite od medveda

Na Šri Lanki je 2020. godine medved lenjivac napao 50-godišnjeg muškarca dok je sakupljao tamarind u šumi i kandžama mu otkinuo lice.

U sličnom incidentu na Šri Lanki 2023. godine, 43-godišnji pastir je takođe ostao bez lica kada ga je dok je čuvao stoku napao medved lenjivac.

Obojica su izgubili vid.

U saveznoj državi Odiši na istoku Indije, medved lenjivac je toliko izujedao muškarca da mu je mozak virio iz razbijene lobanje.

Hitna operacija je uspela da mu spasi život, prema izveštaju iz 2017. godine.

Napadi medveda lenjivaca su toliko nenadani da oni koji ih prežive kažu da nisu imali ni sekund da reaguju.

„Dogodilo se toliko brzo, nisam video da se medved približava… samo prašina, lišće koje leti i njegova rika", rekao je jedan od preživelih napada.

U oblastima Indije koje istražuju Daraja i njegov tim, među kojima je centralni deo savezne države Gudžarate, plemenske zajednice su posebno izložene opasnosti od ovakvih neželjenih susreta.

„Većina njih živi u šumi, i u džunglu idu po drva za ogrev, građu, voće, med, i lekovito bilje", objašnjava Daraja.

„Tada se sreću sa medvedima", koji se hrane istim biljkama i medom, objašnjava on.

Seljani naročito sakupljaju latice indijskog tropskog drveta madhuca longifolia koje koriste za pripremu tradicionalnog vina koje se zove mahua.

„Ove latice se sakuplja rano ujutru kada i medvedi lenjivci traže hranu", kaže Daraja.

„A isti cvet, sa istog drveta je takođe hrana medveda lenjivaca, pa oni dolaze na ista mesta.

„A kako je rano ujutru manja vidljivost, veća je mogućnost susreta i sukoba".

U istraživanju koje je sprovedeno među ovim zajednicama u središnjem delu države Gudžarate, većina ispitanika je izjavila da medvedi lenjivci predstavljaju ozbiljnu pretnju po ljude i da nisu mnogo zainteresovani za njihovu zaštitu.

Daraja i njegove kolege u Fondaciji za istraživanje WCB se nadaju da će ovakve stavove uspeti da promene.

Oni analiziraju napade i razgovaraju sa preživelima da bi mogli bolje da razumeju uzroke sukoba, a zatim ta saznanja koriste da pomognu lokalnom stanovništvu da izbegnu neposredne susrete sa medvedima.

Takođe uče meštane kako da se zaštite od medveda lenjivaca, a jedan od saveta je da prave buku dok hodaju kroz šumu da bi smanjili šanse za iznenadne susrete sa ovim stvorenjima.

Stručnjaci takođe preporučuju čišćenje gustog žbunja i šiblja na obodima polja i pored puteva kako bi medvedi i ljudi mogli lakše da se uoče i izbegnui jedni druge, kao i izgradnju toaleta u blizini naselja da ljudi ne bi morali sami da zalaze dublje u šumu.

Istraživači su takođe osmislili poseban štap za zaštitu od medveda lenjivaca, koji ima tupe šiljke i zvončiće.

Glavna namena štapa je da zastraši medvede lenjivce i spreči sukobe, objašnjava Daraja.

Kaže da su podelili 500 ovih štapova plemenskim zajednicama i radnicima šumarske službe koji patroliraju lokalnim šumama u kojima žive medvedi lenjivci.

„Kada ljudi koriste ovaj štap, zvončići prave zvuk koji upozorava medveda lenjivca i sve druge divlje životinje", kaže on.

„A čak i u najgorem slučaju, ako se medved lenjivac približi čoveku, životinja može da se odvrati tupim šiljcima.

„Na taj način, i medved i čovek će biti bezbedni".

Iako još traje zvanična procena uspešnosti primene štapa, Daraja kaže da su reakcije lokalnog stanovništva vrlo pozitivne i da preliminarni podaci ukazuju da je štap delotvoran.

„Ljudi kažu da im pomaže, ne samo da se zaštite od medveda lenjivaca, već i od drugih divljih životinja", među kojima su divlje svinje i leopardi, jer ih zvuk štapa uplaši i životnje se povuku.

Daraja se nada da će kako budu saznavali više o medvedima lenjivcima i kako da bezbednije žive sa njima, ljudi početi da ih doživljavaju kao životinje koje treba zaštiti.

Zapravo, anketirani zaposleni u šumarskoj službi koji redovno odlaze na teren imali su pozitivniji stav o medvedima ljenjivcima u poređenju sa običnim seljanima.

„Medved lenjivac je endemska vrsta Indijskog potkontinenta.

„Zato je naša odgovornost da ga sačuvamo", kaže Daraja.

„Medvedi lenjivci su inženjeri šume, oni kontrolišu populaciju mrava i termita, raznose semena i doprinose plodnosti zemljišta.

„Oni su izuzetno važne životinje u ekosistemu".

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Alpski spor oko „problematičnih medveda“ i šta da radite ako ih sretnete
• Mrki medvedi u Crnoj Gori: Zbog ugroženosti i gladi silaze u sela
• Slovačka vlada odobrila odstrel stotine medveda posle smrtonosnog napada na muškarca

(BBC News, 08.28.2025)