TERETANA ZA GLAVU: "Matija" – potresan i dirljiv, za života neizrečeni, zagrljaj oca sinu
Moj Novi Sad pre 11 sati | Snežana Miletić
Onima koje voliš stalno treba govoriti da ih voliš, glasno i jasno, nikad ne štedeti reči ljubavi, jer u protivnom može da usledi pakao, a on – nikad ne znaš kad se može otvoriti pred tobom, onaj beskonačni koji leži u večnom traženju razloga – kojih ima, i odgovora – kojih nema.
Pakao su često drugi, ali neretko i mi sami, a ponajgori od svih je onaj kad izgubiš onoga koga voliš, kad nestane meso tvoga mesa, seme tvoga semena, kada na najpotresniji način shvatiš značenje konačnosti – kraja. Može li se to preživeti? Može li se preživeti ono što se preživeti ne može? Bez ikakve dileme, odgovor je – ne, jer kad umreš, a i dalje hodaš, tek si senka koja, čeličnom voljom vođenom užasom koji se živi, može još samo da napiše knjigu, kao nekakav
