Dnevnik iz Rige: 'Da kucnem u drvo' i provozam se plavo-belim raspevanim tramvajem

„Lalalalaaaa“, odzvanja operski tenor, usred centra Rige, ni manje, ni više, nego na tramvajskoj stanici.

Penjem se u plavo-belu metalnu grdosiju i gledam okolo - ukrcale su se još dve devojke, koje ne deluju raspevano, a rekao bih, uprkos umoru, da ni ne haluciniram.

Ako me sluh vara, njuh me još uvek dobro služi - vagonom se širi miris gvožđurije i starog, dobrog tramvaja.

„Nacionalna opera. Lalalalaaaa“, zaorilo se ponovo.

Enigma je rešena - ne umišljam, zvuk dopire sa razglasa u vozilu, obaveštavajući putnike, na jedan šaljivi i nesvakidašnji način, koja je naredna stanica.

„Valjalo bi se ovim poigrati negde i u beogradskim tramvajima“, mislim se u sebi.

Putujem iz centra Rige ka smeštaju tramvajem broj 11, linijom koja postoji i u Beogradu, ali za razliku od srpske, letonska ne prelazi reku.

Letonska prestonica ima sedam tramvajskih linija, a mrežu javnog transporta čine još i trolejbusi, skoro pa neizbežno prevozno sredstvo u bivšim socijalističkim državama, i autobusi.

Tramvajska mreža u gradu se proteže na dužini od više od 100 kilometara, dok je širina koloseka 1.524 milimetara, primetno duža od onih u Beogradu.

Putnike prevoze, kako stariji češki model Tatra, tako i noviji škodini tramvaji.

Jezdeći riškim ulicama primetio sam da nema „švercovanja", karte se elektronski kucaju, a ni prevelikih gužvi, barem u onim periodima dana kada sam ga ja koristio.

Najviše putnika je tokom 2024. prevezao tramvaj broj 1 - više od 12 miliona, zatim autobuska linija 3, više od sedam miliona i skoro 6,5 miliona trolejbus 15.

Pogledajte video: BBC novinari vas vode kroz Rigu

Nisam stigao da se provozam najpopularnijom linijom, ali putujući jedanaesticom, mimo sveprisutne secesije, primetio sam zadivljujuće veliki broj zgrada napravljenih od drveta.

Kraj u kome sam bio zove se Grizinkalns i jedan je od delova gde je drvena arhitektura, na koju su Letonci ponosni, i te kako zastupljena.

Namena drvenih zgrada je različita - od porodičnih kuća, preko ustanova, do restorana, prodavnica i poslovnog prostora.

Budući da je deo istorije Rige obeležen čestim nemirima i ratovima, jedna od funkcija drvenih objekata u prošlosti bila je i zaštita od osvajača - tako što bi bila spaljena, a neprijatelj, makar nakratko, zaustavljen.

Pre manje od jednog veka u Rigi je bilo oko 12.000 drvenih kuća, da bi sve do početka Drugog svetskog rata nastavile da niču, mahom građene u neoklasičnom stilu.

Danas je sačuvano oko 4.000.

Među njima je i jedna luteranska crkva, nedaleko od čuvene Centralne pijace, duhovni dom za više od 700.000 protestanata, najzastupljenije religije u ovoj baltičkoj zemlji.

Gledajući sa ulice, pomislio bi čovek da se radi o običnoj, betonskoj crkvi, ali kada se priđe bliže i kucne u zid, oseti se drvo pod prstom i začuje karakterističan zvuk.

Isusova crkva, kako glasi njen naziv, sagrađena je u 17. veku, ali je više puta rušena i obnavljana, da bi sadašnja zgrada bila završena 1822.

Tako je do danas ostala najveća drvena građevina u Letoniji podignuta u klasicističkom stilu.

Stotinak metara dalje vidim isto toliko visokog socrealističkog gorostasa, impozantnu građevinu koja gotovo da dodiruje nebo po kome se nazire poslednja dnevna svetlost.

U pitanju je zdanje Letonske akademije nauka, građeno u periodu od 1951. do 1961, tokom sovjetske vlasti, te dugo, visinom od 108 metara, prvi neboder u zemlji.

Na fasadi su letonski narodni ornamenti i motivi, međutim pri vrhu zgrade se nazire i jedan detalj, danas izuzetno redak i zabranjen u ovoj baltičkoj zemlji, simbol komunizma - srp i čekić.

Letonski parlament je 2013. zabranio upotrebu „nacističkih i sovjetskih simbola“, među njima i zastave, grbove i himne.

Verovatno poslednji komunistički simbol u javnom prostoru, koji je nekada krasio zastavu Sovjetskog Saveza, unutar koga je postojala i republika Letonija, nekako je odoleo i ostao da krasi ovo velelepno zdanje.

Dok pada noć, na zgradi gori svetlo tek u jednoj prostoriji.

Visoki crveni reflektori po obodu fasade uveliko su upaljeni, pa skromno bacaju svetlost na mrak koji stiže.

BBC novinari u Rigi: Gastronomska avantura

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• „Najbolji period u istoriji zemlje": Zašto Rusi žale za SSSR-om
• Pet razloga zašto se raspao SSSR
• „Musu zeme Latvija“: Autogrami, kreativna četvrt u Brijan ulici i kratke lekcije letonskog jezika
• BBC u fan zoni Evrobasketa: Stopiranje, podrška iz dijaspore i burger na vatri
• Dnevnik iz Rige: Svi moji susreti sa Nikolom Jokićem
• 'Odrali ste nas': BBC novinarka među navijačima Estonije
• 'Bilo je to mnogo više od Evropskog prvenstva': Atinsko zlato 1995. iz kapitenovog ugla

(BBC News, 09.07.2025)