Dnevnik iz Rige: ‘Da kucnem u drvo’ i provozam se plavo-belim raspevanim tramvajem
Južne vesti pre 7 sati
Nemanja Mitrović Tramvaj broj 11 prolazi pored Narodnog pozorišta u Rigi „Lalalalaaaa“, odzvanja operski tenor, usred centra Rige, ni manje, ni više, nego na tramvajskoj stanici.
Penjem se u plavo-belu metalnu grdosiju i gledam okolo – ukrcale su se još dve devojke, koje ne deluju raspevano, a rekao bih, uprkos umoru, da ni ne haluciniram. Ako me sluh vara, njuh me još uvek dobro služi – vagonom se širi miris gvožđurije i starog, dobrog tramvaja. „Nacionalna opera. Lalalalaaaa“, zaorilo se ponovo. Enigma je rešena – ne umišljam, zvuk dopire sa razglasa u vozilu, obaveštavajući putnike, na jedan šaljivi i nesvakidašnji način, koja je naredna
