Кроз тврђаве и цркве Виљнуса или – како нисам добио држављанство уметничке републике
Јужне вести 09.09.2025
Немања Митровић Виљнус, део града у коме доминијару новоизграђене зграде „Ужупио рес публика“ – пише на металној табли, недалеко од центра Виљнуса, поред моста са чије металне ограде висе зелене, црвене и плаве траке, као и љуљашка украшена веселим мотивима.
На граници сам, лагано прелазим на другу страну обале реке Виљне, по којој престоница Литваније носи назив, и ступам на тло такозване Ужупис републике „основане“ пре скоро три деценије. У сусрет ми иду туристи, разни локалци и уметници оригиналних стилова, што може да значи само једно – на правом сам месту. Одмах на улазу у ову самопроглашену, кобајаги државу и уметнички кварт, дочекује ме објекат у коме је „гранична контрола“. Улазим са пасошем у руци и намером
