Жртва израелског напада пејџерима у Либану: 'Моје очи су нестале'

Годину дана после смртоносног напада пејџерима који је Израел извео у Либану, ББЦ је са рањенима и људима из врха власти разговарао о томе шта се догодило тог дана, као и о дугорочним последицама напада за који поједини активисти кажу да може да се окарактерише као ратни злочин.

BBC News 17.09.2025 | Карин Торбеј - ББЦ на арапском

Најфе носи наочаре за сунце, али не да би заштитила очи од светлости, већ да би заштитила људе од призора њених очију, односно удубљења где су некада биле.

„Беоњаче, бели део ока, нестали су&qуот;, каже она.

„Мрежњача и нерви који повезују рожњачу са мозгом потпуно су уништени&qуот;, додаје.

Годину дана после израелског смртоносног „напада пејџерима&qуот; у Либану, ББЦ је разговарао и са рањенима и са представницима власти о ономе што се догодило тог дана, као и о трајним последицама напада за које поједини активисти кажу да би могао да се сматра ратним злочином.

У средишту Најфине дневне собе стоји њена фотографија снимљена пре напада.

На слици има крупне, тамне очи, лепо обликоване обрве, и благо се осмехује.

На левој руци делује да су јој прсти скупљени, као да придржава торбу на рамену.

Али тих прстију сада нема.

Њено лице је у ожиљцима и толико је изобличено да смо морали да питамо њену мајку да ли је на фотографији заиста она.

За 29-годишњу Најфе, 17. септембар је почео као сасвим обичан дан, док одједном није почела детонација пејџера у рукама људи широм Либана.

Следећег дана, током сличног напада експлодирали су и воки-токи уређаји.

У ова два напада погинуло је најмање 37 људи, међу којима је било и деце.

Скоро 3.000 људи, међу којима су били и цивили, тешко је рањено.

Најфе је била једна од њих.

Радила је у болници Светом Ђорђу близу либанске престонице Бејрута, која је део здравствене мреже Хезболаха.

Ова либанска шиитска организација је истовремено и политичка странка и војна група, али такође управља и широком мрежом цивилних институција - од здравствених и медицинских до социјалних служби.

Мета напада био је управо Хезболах.

Fotografija Najfe snimljena pre napada pejdžerima — Фотографија Најфе снимљена пре напада пејџерима

Тог дана око 15 сати Најфе је тек почела смену надзорнице одељења за хигијену и дезинфекцију болнице.

„Мој посао је подразумевао рад са свим одељењима у болници&qуот;, каже она.

„Дакле, када бих некоме била потребна, контактирали би ме пејџером&qуот;.

Најфе је на дужности увек носила пејџер.

На послу је била скоро четири месеца, а нови пејџер је добила свега 20 дана пре напада.

Била је у њеној канцеларији када је уређај почео да пишти без престанка.

Каже да би се обично на екрану појавио број.

„Онда бих отишла до најближег фиксног телефона, позвала и они би ми рекли: 'Ми смо то и то одељење и потребан нам је неко'&qуот;.

Овог пута је погледала пејџер, али је екран био неуобичајено таман, па га је све више приносила очима да би могла да прочита поруку.

Било је то последње што је видела пре него што је уређај експлодирао и уништио јој живот.

Najfine ruke su teško povređene u napadu pejdžerom — Најфине руке су тешко повређене у нападу пејџером

У истом тренутку, на хиљаде других пејџера је експлодирало широм Либана и Сирије.

Све уређаје је набавио Хезболах, који су Америка, Уједињено Краљевство и још неколико земаља означиле као терористичку организацију.

Хезболах је једна од најмоћнијих организација у Либану, и на последњим парламентарним изборима 2022. године освојио је више гласова од било које друге странке.

Пејџери су били подељени не само борцима Хезболаха, већ и члановима медицинских и социјалних институција којима управља.

Хезболах је дуго могао да увози опрему, материјале и оружје у Либан без надзора државе или је користио незваничне канале и руте.

Нису били изузетак ни пејџери у којима је подметнут експлозив.

Пејџери многих људи су експлодирали док су били на разних местима - у продавницама, болницама, или на улици.

У експлозијама је погинуло, рањено и осакаћено хиљаде људи.

Дуго се сумњало да је Израел извео напад, а премијер Бењамин Нетањаху је преузео одговорност два месеца после напада, у обраћању израелским медијима.

Његова влада није јавно говорила о правној основаности напада, нити је одговорила на захтев за коментар.

У пејџере је био постављен експлозив и продати су Хезболаху преко лажних предузећа, од којих је једно било регистровано у Мађарској, рекли су касније двојица бивших високих израелских обавештајаца америчкој телевизијској мрежи ЦБС-у.

Рекли су и да је операција подметања експлозива у воки-токије почела пре 10 година.

Погледајте снимак експлозије пејџера на пијаци

Непосредно пре почетка експлозија пејџера, требало је да почне седница Владе Либана.

Министри, међу којима је био и тадашњи председник владе Наџиб Микати, већ су били у седишту владе када су почели да пристижу извештаји о нападима пејџерима.

У сали су седели и министри из Хезболаха.

Један од њих седео је одмах поред тадашњег министра унутрашњих послова Басама Мавлавија.

На питање да ли је у просторији завладала паника због страха да је неки од министара Хезболаха могао да носи пејџер, Мавлави је одмахнуо главом уз дискретан осмех.

„Не верујем да је било ко питао министре из [Хезболаха] да ли код себе имају пејџере&qуот;, каже он.

Заправо, вероватно то није ни могао да зна.

У првој изјави за медије о том дану коју је дао за ББЦ, Мавлави се присетио колико брзо се све одвијало тог дана.

Описао је како су догађаји изазвали прави ужас, чак и међу припадницима снага безбедности.

После напада воки-токијима, они су престали да користе сопствене уређаје у страху да је и у њима подметнут експлозив.

„Наравно да је постајала нека врста паника код људи који су користили те бежичне уређаје, чак и код припадника званичних либанских снага безбедности који су испитивали те уређаје, или су смањили њихову употребу накратко после напада&qуот;, каже он.

„Чак су и у Министарству унутрашњих послова наши службеници и званичници предузели одређене мере предострожности током два дана после напада&qуот;.

Било је очигледно да ни највиши либански званичници сектора безбедности тада нису знали размере упада у систем безбедности земље.

Многи су осудили ове нападе, а група стручњака за људска права Уједињених нација (УН) описала их је као „застрашујућа&qуот; кршења међународног права.

Организације за људска права и даље траже да се спроведе независна међународна истрага.

„Ови напади би могли да се сматрају ратним злочином&qуот;, каже Рамзи Каис из организације Хјуман рајтс воча (Хуман Ригхтс Ватцх).

Он каже да је напад био „незаконито неселективан&qуот;, јер је међународним хуманитарним правом забрањено подметање експлозивних направа.

Каис додаје да с обзиром да су експлозије биле синхронизоване, није било могуће обезбедити да се пејџери у тренутку детонације заиста налазе код циљане мете.

„Као што смо видели тог дана, било је деце која су имала пејџере која су рањена или убијена, а међу жртвама су били и медицински радници&qуот;, каже он

У априлу прошле године, либанска влада је наложила Министарству спољних послова да поднесе иницијативу Међународном кривичном суду (МКС), којом му се даје надлежност да истражује и процесуира наводне ратне злочине почињене на територији Либана од 7. октобра 2023. године.

Либан није члан МКС-а, али такав захтев омогућава суду да истражује и процесуира релевантне злочине у одређеном периоду.

Међутим, одлука је касније повучена, без објашњења.

Верује се да је влада попустила под притисцима различитих страна.

Појавила се и забринутост да би надлежност МКС-а могла да се прошири и на питања која Либан не би желео да буду предмет истраге.

У време напада пејџерима, Либан је већ био суочен са сукобом мањег интензитета између Хезболаха и Израела, који је почео после израелских напада на Појас Газе.

Израелска офанзива уследила је после напада палестинских екстремистичких група, предвођених Хамасом, на југ Израела 7. октобра 2023. године, када је убијено 1.200 људи, а 251 узет за таоце.

Напад пејџерима био је сигнал да ће сукоб драматично ескалирати.

„Показатељи су јасно указивали да следи насилан период рата против Либана&qуот;, каже Мавлави.

Те ноћи, призори по болницама широм земље били су готово апокалиптични.

Лекари су сатима, неки и данима, вршили хитне операције рањених људи.

Дан после напада, ББЦ је разговарао са др Елијасом Вараком, искусним офталмологом.

Рекао је да је у једној ноћи извадио више оштећених очију него у читавој дотадашњој каријери.

„Већина пацијената били су младићи у двадесетим годинама, а неким људима сам морао да одстраним оба ока.

„У свом животу нисам видео призоре сличне онима којима сам тада сведочио&qуот;, рекао је.

Око 500 људи је задобило тешке повреде очију у овом нападу, показују подаци УН-а.

Најфе није била свесна шта се дешава широм Либана.

Скоро 10 дана после напада била је под седативима у болници Светом Ђорђу.

Када се пробудила, делимично је изгубила памћење.

Тек после неколико месеци успела је да се сети времена непосредно пре напада.

Њено лечење траје дуго и болно је.

Фондација за рањене, удружење повезано са Хезболахом, плаћа њене операције, трансплантације, радну терапију, и психолошку помоћ која јој је потребна.

Она подржава Хезболах, као и многи припадници шиитске заједнице у Либану.

Најфе, која је по струци психолошкиња и има сертификате за рачунарско програмирање и књиговодство, добила је посао у болници после дуготрајне потраге за запослењем.

Због економских проблема у Либану многи млади људи тешко налазе посао.

Сада дане проводи чекајући следећу операцију.

Мајка јој помаже у кући, у којој углавном проводи време.

Али Најфе каже да је захваљујући радној терапији остварила огроман напредак.

Упркос патњи, и даље има топао и шармантан осмех, а понекад се искрено и смеје.

Слатко се насмеје и на питање да ли се пејџери још користе у болници где је радила.

„Не. Замислите да их још користе&qуот;, каже, кикоћећи се.

Шта је то што је мотивише да издржи?

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук