BBC vesti na srpskom

Весићу одређен кућни притвор после оптужнице за пад надстрешнице у Новом Саду

Суд у Новом Саду одредио је кућни притвор за бившег министра, против којег је само неколико дана раније Више јавно тужилаштво подигло оптужницу за тешко дело против опште сигурности.

BBC News пре 8 сати
Goran Vesić
ЕПА

Више јавно тужилаштво (ВЈТ) у Новом Саду подигло је оптужницу против 13 људи због пада надстрешнице на Железничкој станици 1. новембра 2024, међу којима је и некадашњи министар грађевинарства Горан Весић.

Упркос захтеву за одређивање притвора за све, Виши суд у Новом Саду је 18. септембра донео одлуку да Весићу одреди кућни притвор од три месеца, а за осталих 12 продужи ту меру за још 90 дана, јавља Радио-телевизија Србије.

Поред Весића, на оптужници су се нашли и Јелена Танасковић и Небојша Шурлан, бивши директори Инфраструктуре железнице Србије.

У паду надстрешнице погинуло је 16 људи, а једна жена је тешко повређена. Од тада у Србији се одржавају антивладини протести у којима се захтева кажњавање одговорних и борба против корупције.

Сви оптужени се терете за тешко дело против опште сигурности, саопштило је тужилаштво.

Оптужница је подигнута због:

  • кривичних дела којима је омогућена употреба станичне зграде Железничке станице у Новом Саду без употребне дозволе и у току грађевинских радова,
  • због неодржавања конструкције објекта станичне зграде
  • због кривичних дела у фази пројектовања и извођења радова приликом реновирања станичне зграде.

Виши суд је у априлу ове године вратио иницијалну оптужницу у Новом Саду на допуну истраге, наводећи да је потребно боље разјашњење да би се испитала основаност оптужнице.

Уследио је необични окршај саопштењима тужилаштва и суда у јуну, а затим и најава средином јула да ће бити подигнута потпуна оптужница.

„Више поступака (у Београду и Новом Саду) у вези са падом једне надстрешнице показују да институције у нашој држави не функционишу како треба.

„Извршна власт, односно политика се јако меша у посао суда, па ко успе да се одупре, успе&qуот;, каже Вида Петровић Шкеро, бивша председница Врховног суда Србије за ББЦ на српском.

Tomislav Momirović
ФОНЕТ
Томислав Момировић

Почетком августа, у оквиру друге одвојене истраге, Виши суд у Београду одредио је притвор до 30 дана за 13 осумњичених у случају наводне корупције приликом реконструкције Железничке станице у Новом Саду, приведених 1. августа, тачно девет месеци од пада надстрешнице.

Притвор је, између осталих, одређен бившим министрима Томиславу Момировићу, и Горану Весићу, потврђено је тада за агенцију Бета из суда.

Драган Палибрк, адвокат Томислава Момировића, одлуку је назвао срамном и рекао да је за њу сазнао из медија.

Сви осумњичени су саслушани и негирали су кривицу, сем Весића који је био на болничком лечењу.

Истрага је утврдила да су кинеском извођачу прибавили имовинску корист најмање 18 милиона долара (око 16 милиона евра), а оштетили буџет за 115 милиона долара (око 100 милиона евра), наводи се у саопштењу.

Иако је утврђивање кривичне одговорности за трагедију 1. новембра један од главних захтева вишемесечних масовних протеста широм земље које предводе студенти, правосудне институције и даље каскају.

Nadstrešnica Železničke stanice u Novom Sadu 2. novembar 2024.
Марко Дјурица/Реутерс
Зграда Железничке станице у Новом Саду дан после пада надстрешнице, 2. новембар 2024.

Виши суд у Београду је у трећем поступку 17. априла потврдио оптужницу против троје људи у вези са извршењем неколико кривичних дела са коруптивним елементом, чија је последица била пад надстрешнице.

Финансијски поступак

Осим Томислава Момировића, који је био министар грађевинарства тачно две године, од октобра 2020, за корупцију је сада осумњичен и Горан Весић, његов наследник, који је на овом месту био до новембра 2024. године, када је из „моралних разлога&qуот; поднео оставку.

По налогу Јавног тужилаштва за организовани криминал (ЈТОК) поново су приведени Анита Димоски, некадашња помоћница министра грађевинарства и Небојша Шурлан, в.д. генералног директора „Инфраструктура железница Србије&qуот;.

Приведени су и Никола Тривић из компаније „Стартинг&qуот;, Синиша Јокић, бивши директор Завода за заштиту споменика културе Новог Сада, Вељко Новаковић, службеник за јавне набавке овог завода, Александар Цвјетковић, директор и одговорно лице Омладинске задруге „Менаџер“, као и Драган Поповић и Зоран Мијајловић, директори у више фирми.

Међу осумњиченима су Горан Росић из компаније „ТЕЦО&qуот;, Ненад Игњатовић, власник „Деко тим&qуот; и Слободанка Катанић, менаџерка у „Инфраструктура железнице Србије&qуот;.

Они , међутим, нису пронађени на адреси где живе, а ЈТОК је у суботу саопштио да је предложио расписивање потернице за Росићем.

„Осумњичени Момировић, Весић, Димоски, Шурлан и Катанић су омогућили да извођач 'ЦРИЦ-ЦЦЦЦ' према финансијеру и инвеститору фактурише вредност изведених радова у износу од 1,2 милијарде долара (око милијарду евра).

„Тиме су извођачу 'ЦРИЦ-ЦЦЦЦ' прибавили имовинску корист од најмање 18 милиона долара, а буџет Србије оштетили за више од 115 милиона долара&qуот;, наводи се у званичном саопштењу Тужилаштва за организовани криминал.

Председник Србије Александар Вучић оценио је акцију хапшења „као криминално понашање Тужилаштва за организавани криминал, а не борбу против криминала&qуот;.

У сличном тону су говорили и други функционери.

„Тврдим да Томислав Момировић, мој добар познаник и Горан Весић немају ни мрву кривице.

„Сасвим је јасно да се иде ка хапшењу Александра Вучића&qуот;, написао је на Фејсбуку Владимир Ђукановић, члан владајуће Српске напредне странке и скупштинског одбора за правосуђе.

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=ВеСиЗИлКСqТМ

Ко су осумњичени у новосадском поступку?

Поступак се у Новом Саду води против Горана Весића, бившег министра грађевинарства, његове помоћнице Аните Димоски, као и бивших директора Инфраструктура железнице Србије - Јелене Танасковић и Небојше Шурлана.

Весић је убрзо после привођења пуштен да се брани са слободе, а Танасковић и Димоски су у кућном притвору, уз електронски надзор.

Шурлан је пуштен из притвора 29. маја. И њему је одређен кућни притвор.

Осталим осумњиченим, међу којима су инжењери, на терет се ставља исто дело против опште сигурности, али у вези са кривичним делом непрописног и неправилног извођења грађевинских радова.

Због тога су истрагом обухваћени пројектанти из Саобраћајног института ЦИП Слободан Наумовић, Милан Јелкић и Љиљана Милић Марковић.

Осумњичен је и ванредни професор Грађевинског факултета у Београду Милан Спремић, известилац Републичке ревизионе комисије која је прегледала Идејни пројекат.

Оптужницом су обухваћени и Јасна Стојиљковић Милић, одговорна за техничку контролу испред компаније Цестра, Зорица Славковић Марјановић и Душан Јанковић, одговорни за извођење грађевинских радова испред кинеског конзорцијума, као и Марина Гавриловић и Дејан Тодоровић, лица одговорна за стручни надзор испред Ежиса.

Pad nadstrešnice bio je okidač za masovne višemesečne proteste i pobunu studenata širom zemlje
Марко Дјурица/Реутерс
Новосадска трагедија била је окидач за масовне вишемесечне протесте и побуну студената широм земље

Докле су стигли остали поступци?

Поступак против 13 осумњичених у Новом Саду се води за кривична дела против опште сигурности у вези са изазивање опште опасности и још је у фази допуне истраге.

Последњих месеци се у провладиним медијима спекулисало да је пад недавно реконструисане надстрешнице можда последица тероризма, међутим надлежни су то демантовали.

„Анализом и вештачењем више од 20 узорака изузетих трагова, коју је спровела Управа за технику Националног центра за криминалистичку форензику при Министарству унутрашњих послова, није утврђено присуство експлозивних материја, чиме је наведена анализа показала да рушење надстрешнице Железничке станице није последица тероризма&qуот;, саопштило је тужилаштво 14. јула.

У одвојеном поступку у Београду за коруптивна дела оптужена је менаџерка за развој инвестиција у Железницама Србије Слободанка Катанић, председник Комисије за технички преглед Милутин Савовић и чланица те Комисије Биљана Крстић.

Предмет који је покренуло Више јавно тужилаштво у Београду, предат је Тужилаштву за организовани криминал, после најкраће истраге корупције у историји српског правосуђа, писао је Инсајдер.

Због спорости надлежних, група стручњака, међу којима је и Вида Петровић Шкеро, у међувремену је направила неформалну Анкетну комисију која је испитивала случај надстрешнице.

Њихова анализа је показала да и даље нису објављени сви потребни документи, што је такође био један од захтева студентских протеста.

„Ако немате грађевинске дневнике за све, ако немате фактуре плаћања и начина како се уговарају послови са подизвођачима, евидентно је да постоји проблем.

„Појавио се велики елемент корупције који каже да ћемо радити тако и тако, а не како је пројектовано&qуот;, оцењује Шкеро.

Иако је, каже, уследило буђење и студената, професора, појединих судија и тужилаца и десетина хиљада људи широм Србије, њихови захтеви за правдом и касније за расписивањем избора наишли су на репресију и силу као одговор државе.

Зато она не очекује ништа од судских поступака док не дође до промене власти.

„Све се разводњава да би се отклонила могућност утврђивања свих оних који сносе део одговорности за пад надстрешнице.

„То свакако није само неки инжењер или подподизвођач, то је низ људи који су учествовали и довели до краха&qуот;, истиче Шкеро.

Случај Железничка станица

Обнова станице изграђене 1964. године, а после реконструкције отворене два пута - 2021. и 2024, окосница је једног од најважнијих инфраструктурних пројеката Владе Србије - брзе линије од Београда до Будимпеште.

Инвеститор пројекта била је Инфраструктура Железнице Србије, а пројекат реконструкције израдио је Саобраћајни институт ЦИП.

За извођење радова на овом пројекту изабран је конзорцијум кинеских компанија Чајна релвеј интернашнал и Чајна комјуникејшнс констракшн.

Француској компанији Ежис и мађарском Утиберу додељен је стручни надзор, према Одлуци о додели уговора из 2022. године, доступној на сајту Министарства грађевинарства.

Само неколико сати по паду надстрешнице, представници власти су тврдили да она није била део реконструкције и да је у питању „грешка струке&qуот;, што су поједини стручњаци касније оповргли.

Због пада надстрешнице оставке су поднела двојица министара - Весић и Момировић.

Скупштина Новог Сада усвојила је 31. јула предлог градоначелника Жарка Мићина да се подигне споменик жртвама пада надстрешнице, упркос противљењу опозиције.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.18.2025)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Економија, најновије вести »