Ko je ko u srpskom tužilaštvu

Na vrhu tužilačke piramide je žena koja se retko obraća, ali njeno ime svi znaju - Zagorka Dolovac, republička javna tužiteljka, a ona je šefica uglavnom manje poznatim muškarcima.

BBC News pre 5 sati | Jelena Subin - BBC novinarka

Pored zgrade od betona i stakla u Nemanjinoj ulici, u centru Beograda, ljudi prolaze svakodnevno, ali retko ko podiže pogled.

Unutar nje, na višim spratovima je državni organ koji Ustav Srbije opisuje kao jedinstven i samostalan, a pojedini sve češće kao zatvoren.

To je sedište Vrhovnog javnog tužilaštva Srbije.

U državi u kojoj se zakoni nekada tumače kao preporuka, a pravda, čini se, dozira kao lek - pažljivo i katkad selektivno, pitanje ko drži tužilaštvo pod kontrolom postaje važnije od samog zakona.

Na vrhu tužilačke piramide je žena, koja se retko pojavljuje u javosti, ali njeno ime svi znaju - Zagorka Dolovac, vrhovna javna tužiteljka.

Zgrada Vrhovnog javnog tužilaštva Srbije — Sedište Vrhovnog javnog tužilaštva Srbije

Ispod glavne republičke tužiteljke, sistem je razgranat, i trebalo bi da bude zaštićen od spoljnih uticaja - to znači samostalnost u radu.

Niko izvan javnog tužilaštva ne može uticati na javno tužilaštvo i nosioca javnotužilačke funkcije u postupanju i odlučivanju u pojedinom predmetu, piše u Ustavu.

Uloga tužioca je jedna od najvažnijih i najključnijih, ali i samo tužilaštvo kao organizacija, kaže Aleksandar Trešnjev, sudija krivičnog odeljenja Višeg suda u Beogradu.

„Od njih zavise postupci, jer ako ne pokrenu slučaj, sud neće biti u prilici da odlučuje.

„Oni su na bedemu odbrane ljudskog prava i ako oni zakažu ljudska prava gube smisao", ističe Trešnjev u razgovoru za BBC na srpskom.

Ko je Zagorka Dolovac?

Jedni kažu da je „bez svojstava" i da se ne meša u vlastiti posao, a drugi da je velika profesionalka koja saradnicima redovno daje podršku i sigurno upravlja 'brodom' tužilačkog sistema.

Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac je u julu 2021. dobila poverenje poslanika Skupštine Srbije kada je izabrana na treći šestogodišnji mandat.

Iako je već gotovo 16 godina na najmoćnijoj tužilačkoj funkciji, o njoj se ne zna mnogo.

Malo je onih koji je lično poznaju, još manje je onih iz pravosuđa koji žele da pričaju o njoj.

Tokom karijere duge 35 godina, Dolovac se pela kroz tužilačku hijerarhiju, a radila je na različitim slučajevima privrednog i klasičnog kriminala.

Ovoj 59-godišnjoj tužiteljki često zameraju što ćuti o velikim slučajevima koji potresaju društvo.

Poslednji put, krajem 2024. studenti su tražili od nje da objavi kompletnu dokumentaciju o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu gde je 1. novembra pala nadstrešnica kada je poginulo 16 ljudi, a jedna žena teško povređena.

Pogledajte video: Hiljadu studentskih pisama za tužiteljku Zagorku Dolovac (215. decembar 2024.)

Mnogo je afera bez epiloga u Srbiji za vreme njenog mandata.

Očekivalo se i da će reagovati povodom slučajeva rušenja u beogradskom naselju Savamala, plantaži marihuane u Jovanjici, povodom nesreće na naplatnoj rampi u Doljevcu kada je poginula Stanika Gligorijević, aferi o izvozu oružja iz fabrike „Krušik", padu helikoptera kada je prevožena beba iz Novog Pazara za Beograd i poginuli su svi u letelici.

Ali je reakcija Dolovac izostala.

Zašto je nema, objasnila je u jednom od retkih intervjua, rekavši za beogradski Blic da u svim tim predmetima postupaju prvostepena tužilaštva, a da je ona na čelu drugostepenog, višeg organa.

Ana Brnabić i Zagorka Dolovac — Vrhovni javni tužilac odgovara skupštini za rad javnog tužilaštva i njen rad, ali nije odgovoran za postupanje u pojedinom predmetu, propisuje Ustav

Ipak, zakon pruža alatke za kormilarenje.

Vrhovno tužilaštvo je, između ostalog, nadležno da prati i usmerava rad javnih tužilaštava, nadzire sprovođenje opštih obaveznih uputstava i prati i proučava praksu javnih tužilaštava i sudova.

Neposredno viši glavni tužilac može izdati nižem obavezno uputstvo za postupanje u pojedinom predmetu ako postoji sumnja u efikasnost ili zakonitost njegovog postupanja, a vrhovni tužilac može izdati to svakom glavnom javnom tužiocu.

Piramidalna struktura

Pravosudni sistem ima preciznu hijerarhiju.

Javno tužilaštvo Republike Srbije čine Vrhovno javno tužilaštvo, četiri apelaciona ili žalbena (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac), 25 viših, 58 osnovnih i dva tužilaštva posebne nadležnosti.

Prvostepena - osnovna javna tužilaštva - krivično gone počinioce krivičnih dela za koja je zaprećena kazna zatvora do 10 godina, a viša javna tužilaštva za dela gde je predviđena stroža kazna.

Apelaciona javna tužilaštva postupaju po žalbi, a Vrhovno javno tužilaštvo po vanrednim pravnim lekovima, preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti i usmerava i nadzire rad svih javnih tužilaštava.

Glavni javni tužioci odgovaraju za rad javnog tužilaštva i njihov rad Vrhovnom i neposredno višem glavnom javnom tužiocu.

„Glavni javni tužioci najviše utiču na to koji će se predmeti procesuirati, a koji neće, kojim intenzitetom, i da li će se voditi finansijska istraga ili ne“, kaže Bojana Savović, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva i članica Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS), za BBC na srpskom.

Zakon o javnim tužilaštvima predviđa kakvi glavni tužioci treba da budu.

Na osnovu tog zakona napravljen je Pravilnik o kriterijumima koji detaljno objašnjava rad tužilaca.

„Javni tužioci moraju da se pridržavaju načela zakonitosti, samostalnosti, nepristrasnosti, odgovornosti, posvećenosti i dostojnosti.

„Karakteristike glavnog tužioca odnose se na sposobnost organizovanja i rukovođenja javnim tužilaštvima", kaže sudija Trešnjev.

Uz Dolovac, tu su još neka imena i tužilačke funkcije od čijeg posla, ali i potpisa zavisi pravda i pravičnost u Srbiji.

„Ne mogu da zamislim da je na tim mestima neko ko ima sopstveno ja i kredibilitet, da ima dovoljno snage i volje da se odupre izvršnoj vlasti, jer je izvršna vlast uvek ta koja želi da uzurpira zakonodavnu i sudsku vlast", kaže Savović.

Državno uređenje u Srbiji počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku koja je nezavisna.

Odnos tri grane vlasti zasniva se na međusobnom proveravanju i ravnoteži, propisuje Ustav.

Ko je Nenad Stefanović?

On je već tri i po godine glavni javni tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu.

Skupština ga je izabrala na mandat šest godina.

Kratko ošišan, dubokih zalizaka, bez osmeha i gotovo uvek u odelu, jedan je od retkih koji redovno govori za medije.

To, međutim, ne znači da je naklonjen prema svima - umeo je da kritikuje izveštavanje medija koji nisu bliski vlastima.

Neformalna grupa sudija i tužilaca „Odbranimo struku" zatražila je letos njegovu smenu, tvrdeći da sopstvenim postupanjem direktno podriva ustavni poredak i narušava osnovna ljudska prava i slobode građana.

Ta grupa je u saopštenju kritikovala Stefanovića da, „kreći Ustav i zakone, službena delovanja beogradskog VJT usmerava isključivo u pravcu zaštite uzurpatorskog režima Aleksandra Vučića", prenela je agencija Beta.

Udruženje sudija i tužilaca, čiji je osnivač Stefanović, takav zahtev je osudio i nazvavši ga sramnim, preneli su mediji.

U zvaničnoj biografiji, 49-godišnji Stefanović navodi da je završio Visoku medicinsku školu u Zemunu, a Pravni fakultet u Beogradu.

Na Pravnom fakultetu završio je i Specijalističke postdiplomske studije iz oblasti suzbijanja terorizma, organizovanog kriminaliteta i korupcije.

Demantovao je tvrdnje iz teksta objavljenog u listu NIN-u, u kome se, između ostalog, navodi „kako je bivši sanitarni inspektor, a posle tužilac koji je kritikovao glavnu tužiteljku i ministra pravde, preko noći stekao naklonost tužilačke vrhuške i vlasti i postao čovek od poverenja za kontrolisanje postupaka“.

„Nikada nisam bio član nijedne stranke ili partije", naglasio je.

Ko je Mladen Nenadić?

Glavni je čovek u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal (JTOK).

Iako je na ovu poziciju izabran prvi put 2016, pa onda ponovo 2021, čini se da je njegovo ime odzvonilo i ostalo upamćeno najpre po zajedničkoj fotografiji sa funkcionerom osumnjičenim za pad nadstrešnice, a nešto kasnije i po akciji hapšenja Tomislava Momirovića, bivšeg ministra trgovine, ali i građevinarstva.

To je bilo dovoljno da rasplamsa naslove i tekstove u provladinim medijima.

Početkom avgusta, posle saslušanja Viši sud u Beogradu odredio je tada pritvor do 30 dana za 13 osumnjičenih u slučaju navodne korupcije prilikom rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu, privedenih 1. avgusta, tačno devet meseci od pada nadstrešnice.

Pritvor je, između ostalih, određen bivšim ministrima Tomislavu Momiroviću, i Goranu Vesiću, koji je tada bio na bolničkom lečenju.

Svi osumnjičeni su saslušani u vezi sa finansijskom istragom i negirali su krivicu, sem bivšeg ministra građevine Vesića.

Istraga je utvrdila da su kineskom izvođaču pribavili imovinsku korist najmanje 18 miliona dolara (oko 16 miliona evra), a oštetili budžet za 115 miliona dolara (oko 100 miliona evra), navodi se u saopštenju.

Vučić je akciju hapšenja ocenio „kao kriminalno ponašanje Tužilaštva za organizavani kriminal, a ne borbu protiv kriminala".

Nenadić je tako, brzinom svetlosti, postao odmetnuti tužilac koji sprovodi „tužilački državni udar", prema tvrdnjama srpskih tabloida bliskih vlastima.

Zgrada oker boje gde je Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, sa zastavama Srbije na ulazu — Zgrada gde se nalazi Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine, Ustanička ulica

Mladen Nenadić završio je Pravni fakultet u Kragujevcu 1987, piše u zvaničnoj biografiji.

Radio je kao pripravnik u advokatskoj kancelariji u Čačku, a od 1990. do 1995. godine je radio kao inspektor za suzbijanje privrednog kriminaliteta u Čačku, a zatim i šefa Odseka za suzbijanje privrednog kriminaliteta pri MUP-u.

Narednu deceniju obavljao je tužilačke poslove, da bi 2004. prešao u advokatske vode, baveći se najviše krivičnim postupcima.

Na jedno od ključnih tužilačkih mesta u državi došao je u vreme vlasti Srpske napredne stranke, čiji funckioneri ga sada kritikuju.

Novinarima se obratio jedino u julu 2021. kada su pozvani da iza zatvorenih vrata čuju detalje o toku istrage protiv organizovane kriminalne grupe Veljka Belivuka.

Ko je Dušan Knežević?

Table na kojima piše Javno tužilaštvo za organizovani kriminal i Javno tužilaštvo za ratne zločine

Tužilašvo za ratne zločine bi za Srbiju trebalo da bude među najvažnijima, smatraju pojedini pravnici.

„Ono je mnogo važnije i od Vrhovnog javnog tužilaštva, da se donose presude, da se rade istrage, jer je ovoj zemlji mnogo zla naneto u ratovima devedesetih.

„Sramno je da oni imaju možda dve osuđujuće presude“, kaže Jasmina Paunović, tužiteljka u penziji.

Šef Tužilaštva za ratne zločine od 2024. je Dušan Knežević, koji je tu od osnivanja 2003.

Knežević je zamenio Snežanu Stanojković, koja je bila šefica ovog tužilaštva od 2017.

Stanojković je bila na meti kritika zbog, kažu neki, izostanka rezultata.

Radom je pokazala izuzetno loše rezultate, te nestručnost za obavljanje funkcije, što je dovelo do urušavanja kredibiliteta Javnog tužilaštva za ratne zločine, ranije su saopštili iz nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava Fonda za humanitarno pravo.

Za vreme njenog mandata podignut je mali broj optužnica, uz netransparentan rad, dodaje se.

Tužilaštvo zavisi od glavnog tužioca i zbog toga je ova institucija toliko tavorila, kaže Paunović.

Novi tužilac Knežević „zaslužuje to mesto i jedina šteta je što će da ide u penziju“, objašnjava ona za BBC.

Za ovo mesto bio je jedini kandidat, a predložila ga je Zagorka Dolovac.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu 1986. godine i ceo radni vek proveo u tužilaštvu.

Bio je i vojni tužilac 1999.

Ko je Branislav Lepotić?

Žandarmerija ispred zgrade suda — U više navrata su prošle godine održavani protesti ispred zgrade pravosudnih organa u Novom Sadu, gde je i sedište Višeg javnog tužilaštva

Od pada nadstrešnice u Novom Sadu, sve oči su uprte u Branislava Lepotića, glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu.

Neki Novosađani, ali stručnjaci zameraju mu što se od tragedije nijednom nije obratio.

Na sajtu tužilaštva njegove biografije nema.

Pre ove pozicije bio je na mestu glavnog tužioca Osnovnog tužilaštva u Vrbasu, preneo je portal Nova.

Tek 16. septembra 2025. VJT u Novom Sadu je podiglo optužnicu protiv protiv 13 ljudi zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici 1. novembra 2024, među kojima je i nekadašnji ministar Vesić.

Uprkos zahtevu za određivanje pritvora za sve, Viši sud u Novom Sadu je 18. septembra doneo odluku da Vesiću odredi kućni pritvor od tri meseca, a za ostalih 12 produži tu meru za još 90 dana.

Pored Vesića, na njihovoj optužnici su i Jelena Tanasković i Nebojša Šurlan, bivši direktori Infrastrukture železnice Srbije.

Svi optuženi se terete za teško delo protiv opšte sigurnosti, saopštilo je Tužilaštvo.

Viši sud je u aprilu ove godine vratio inicijalnu optužnicu u Novom Sadu na dopunu istrage, navodeći da je potrebno bolje razjašnjenje da bi se ispitala osnovanost optužnice.

Usledio je neobični okršaj saopštenjima tužilaštva i suda u junu, a zatim u septembru i optužnica.

I Lepotić se našao na udaru provladinih tabloida, koji mu zameraju čak i 20 stručnih obuka u zemljama zapadne Evrope, zbog čega je Visoki savet tužilaštva od Republičkog regulatornog medija zatražio zaštitu novosadskog tužilaštva od neprimerenog spoljnog uticaja.

Pogledajte video sa jedne od nekoliko blokada zgrade pravosudnih organa u Novom Sadu

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk