Mihailo je tvrdio da je "vazda ostao Srbin", a bio je najopasniji poturica: Za sultana je brutalno ubijao, ali nikad nije zaboravio mleko koje ga je othranilo

Njegov otac Sofronije bio je austrijski niži oficir u Vojnoj krajini, dok mu je stric bio sveštenik. Mihailo je bio izuzetno inteligentan. Od malih nogu je pokazivao darovitost, izvanredno lep rukopis, živahnost, veselost, ali takođe i bolešljivost. Zaljubio se u vojnu veštinu zbog čega je nakon jednogodišnjeg školovanja u Gospiću otišao u Zadar, gde je, zahvaljujući položaju svog oca, besplatno dobio mesto pitomca kadetske škole i čin kadet-narednika u očevoj