'Обљуба без пристанка': Зашто је Хрватска одустала да кажњава силоватеље овим делом

„Обљуба без пристанка&qуот; није архаични назив за силовање.

Напротив, то је могуће ново кривично дело у Србији, које подразумева сексуални чин без пристанка жртве док је силовање исто то, али уз употребу силе или претње.

Док власти у Београду тврде да ће се на тај начин више жена заштитити, женске организације у Хрватској су се годинама бориле да веома сличну формулације избаце из кривичног закона.

„Новим кривичним делом 'обљуба без пристанка' проширујемо круг лица која се штите, јер је пракса показала да имамо групу жена које остају без заштите зато што је за кривично дело 'силовање' потребна сила, претња, немоћ лица'', рекао је министар правде Ненад Вујић за Радио-телевизију Србије.

Према предлогу измена и допуна Кривичног законика, за обљубу без пристанка запрећена казна затвора била би три до 12 година, док је за силовање предвиђена казна од пет до 12 година.

Активисткиње појединих невладиних организација се плаше да би увођење обљубе без пристанка навело тужиоце да крену линијом мањег отпора - и да случајеве силовања квалификују као блаже дело, јер га је лакше доказати.

Тако би силоватељи добијали ниже казне, а жртвама не би била дата задовољавајућа правда.

Управо то је био случај у Хрватској док је од 2011. до 2019. постојало дело „сполни однос без пристанка&qуот;, наводи се у анализи организације Женска соба.

„У пракси се догађало да читав низ казнених дела силовања буде квалификован као сполни одношај без пристанка, са значајно мањим изреченим казнама&qуот;, говори Маја Мамула, координаторка Женске собе из Загреба, за ББЦ на српском.

Ако би се слично дело увело у српски закон, то би био „корак уназад у борби против спречавања насиља над женама&qуот;, каже хрватска адвокаткиња Уна Зечевић Шепаровић за ББЦ на српском.

Организација Амнести интернешнел указала је да је овакво дело, као блажи облик силовања, проблематично у осврту на постојећа законска решења у Хрватској, подсећа правница.

• Шта значи силовање у закону Србије
• Шта је осветничка порнографија и хоће ли постати кривично дело у Србији
• Пет питања без одговора у случају Пелико

Искуство Хрватске

Пут до пакла је поплочан добрим намерама - тако је некадашње увођење „сполног односа без пристанка&qуот; у хрватски закон, и садашњу намеру да се „обљуба без пристанка&qуот; уведе у српски закон описала Далија Орешковић, правница и посланица у хрватској скупштини, говорећи за телевизију Н1.

„Случај групног силовања малолетне девојке (у Хрватској) показао је недостатке таквог дела&qуот;, рекла је.

У Хрватској су два одвојена случаја групног силовања малолетних девојака у приморском граду Задру 2013. године и 2019, изазвала снажну критику правосуђа.

У оба случаја, иако је било свих обележја силовања, већина починилаца били су гоњени за обљубу без пристанка.

Жртве су биле у несвесном стању, односно уцењене.

„Став удружења је био да се ради о још горем случају, а не блажој квалификацији, јер је жртва доведена у стање у којему се не може бранити, ни схватити шта се догађа&qуот;, каже адвокатица Зечевић Шепаровић.

Анализа судских пресуда за силовање и полни однос без пристанка у Хрватској показује да су постојали случајеви у којима је дело, које би могло да буде квалификовано као силовање, било означено као блаже.

Тако је мушкарцу који је наредио супрузи да има са њим сексуални однос пошто ју је претходно ошамарио, суђено за полни однос без пристанка, иако је жртва била у страху од даљих претњи и насиља, један је од примера који се наводи у анализи.

У другим примерима мушкарци су осуђивани за исто дело иако су претходно психички и физички злостављали жртве, због чега су их се оне плашиле.

Најочигледнији примери када се „силовање квалификовало као сполни однос без пристанка видели су се код силовања у браку, односно од блиске особе, када жртва није пружала отпор какав су очекивале надлежне институције&qуот;, говори Маја Мамула.

„Жртве су биле у страху од починитеља или последица за себе и себи блиске особе, на пример децу, која би била изложена физичком и другим облицима насиља, ако жртва не би 'пристала' на нежељене сексуалне активности&qуот;, каже активисткиња.

Адвокаткиња објашњава и да су тужиоци одлучивали да дело квалификују као полни однос без пристанка и „у случајевима где би жртве биле под утицајем опојних средстава или дрога за силовање&qуот;.

„Оба случаја представљају заправо силовање, обзиром да жртве нису дале пристанак за сполни однос, те је став удружења био да се такав чин мора квалификовати као казнено дело силовања, без обзира за разлоге недавања пристанка&qуот;, указује Зечевић Шепаровић.

Резултат оваквог поступања био да је велики број силовања квалификован као блажи облик, са скоро никаквим изреченим казнама.

На овај начин „лоше се утиче на сврху кажњавања, а то је превенција&qуот;, и резултат је изостанак правде за жртве, оценује адвокаткиња која сарађује са женским организацијама.

Изменама хрватског Казненог закона из 2019, полни однос без пристанка престало је да буде самостално дело, већ је постао основни облик кривичног дела силовања, док употреба претње или силе чини тежи облик.

Зечевић Шепаровић верује да је било позитивних промена после измена јер се „поступци схватају озбиљније, казне су веће, чиме долази до повећања превенције код будућих починитеља, али и веће потпоре жртвама да пријаве казнено дело&qуот;.

Погледајте видео: Шта се крије иза тренда #ДубаиПортаПотти

Шта је пристанак?

Кривични закон Србије није усклађен са међународном Истанбулском конвенцијом о борби против насиља над женама, коју је Србија ратификовала 2013, упозоравају годинама домаће невладине организације.

Према овој конвенцији сваки недобровољни сексуални чин треба сматрати силовањем због чега дефиниција овог кривичног дела у себи треба да садржи реч пристанак.

„Одсуство пристанка не мора да буде вербализовано, да се каже изразито не, јер жртва која је под утицајем дрога, није свесна.

„Такав случај имамо сада у Француској, где су жену силовали непознати мушкарци више од десет година пошто би је муж дрогирао и тако успавао“, рекла је раније за ББЦ Гордана Гасми са Института за упоредно право.

Случај који је Гасми поменула дубоко је потресао целокупну светску јавност, а Доминик Пелико и 50 других мушкараца осуђени су на затворске казне од три до 20 година.

Начин на који је силовање дефинисано у Кривичном законику Србије фактички тражи од жртава да пруже отпор силоватељу, рекла је прошле године Вања Мацановић, правница Аутономног женског центра (АЖЦ), за ББЦ.

Истраживања међутим показују да се већина жртва силовања замрзну тако да не могу ни да се помере, а камоли физички одупру насилнику.

Подаци показују и да жене које пружају отпор силоватељу бивају теже повређене и убијене, а жртве могу бити и несвесне или уцењене, упозорава АЖЦ у позиву да се одустане од увођења новог дела обљуба без пристанка.

Ова организација истиче већ да сваки сексуални чин без пристанка треба да буде сматран силовањем.

Не постоји ниједан разлог због чега „Министарство правде сматра да присиљавање на нежељени сексуални однос, у којима жртве нису пружале отпор, представља кривично дело мањег значаја које не заслужује да се зове силовање&qуот;, навео је АЖЦ.

Током 2024, пријављено је 68 случајева силовања.

Исте године, 25 оптужених су осуђени због силовања, међу којима један на условну казну.

Многи случајеви силовања у Србији остају непријављени, један је од закључака последњег извештаја ГРЕВИО, тела Савета Европе које прати примену Истанбулске конвенције.

Један од разлога је и дефиниција силовање у српском закону која се заснива на сили и претњи.

ГРЕВИО позива државу да укључи пристанак у дефиницију овог кривичног дела.

Оваква промена повећа број пријављених случајева, додаје се.

Шта је обљуба без пристанка?

Ко над другим изврши обљубу или са њом изједначен чин без његовог пристанка, казниће се затвором од три до 12 година, опис је дела обљуба без пристанка чије се увођење предлаже.

Казне могу бити строже ако дође до тешке повреде или смрти.

Код кривичног дела 'обљуба без пристанка' само је битна чињеница одсуство јасног пристанка жртве, рекао је српски министар правде Вујић.

„Овде имате само да је жена рекла 'не' и то 'не' значи 'не'.

„Оно може бити изражено гласом или одређеним понашањем где се подразумева да је то 'не'. Ово дело се лакше доказује и проширујемо круг лица&qуот;, рекао је.

„Ако постоји сила или претња онда то јесте силовање, а овде уводимо нову категорију жртава&qуот;, додао је.

Погледајте видео: Мушкарци силовани током рата на Косову прекидају ћутање

Шта се променило у Хрватској?

У последњој години постојања кривичног дела сполни однос без пристанка, 2019, било је 116 пријава за ово дело, а 73 за силовање, показује анализа Женске собе.

Четири године касније, 2023. било је 194 пријаве за силовање.

„У први трен ствара се дојам шокантног пораста броја силовања, док се у стварности збрајају само та два раније раздвојена казнена дела, при чему је јасно да нема никаквог пораста&qуот;, каже Маја Мамула.

Силовање и друга казнена дела против полних слобода су једна од најтежих кривичних дела која се најмање пријављују и у Хрватској и у другим земљама, додаје.

Основни проблеми нису само законодавни оквир, „него постојеће предрасуде, неверовање жртви, минимизирање преживљеног насиља и окривљавања жртве&qуот;.

Последњих 15-20 година хрватско законодавство је далеко одмакло.

„Међутим, истовремено можемо рећи да је пракса далеко од очекиване, пре свега у малом броју пријава, односу према жртвама, ниским и непримереним изреченим казнама, попут условних казни и рада за опште добро&qуот;, закључује.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Свака осма девојчица и сваки 11. дечак на свету жртве сексуалног насиља: УНИЦЕФ
• Језива сексуална експлоатација у луксузним четвртима Дубаија: ББЦ истрага
• Принудна контрола у вези: „Имала сам 16 година и мислила сам да је то нормално”
• Косово: Мушкарци силовани током рата прекидају ћутање
• Међународни дан СОС телефона: Србија добила нову линију за помоћ женама жртвама насиља
• „Постанете робот који извршава дужност&qуот;: Шта је репродуктивна контрола и колико је честа

(ББЦ Невс, 09.29.2025)