'Obljuba bez pristanka': Zašto je Hrvatska odustala da kažnjava silovatelje ovim delom

„Obljuba bez pristanka" nije arhaični naziv za silovanje.

Naprotiv, to je moguće novo krivično delo u Srbiji, koje podrazumeva seksualni čin bez pristanka žrtve dok je silovanje isto to, ali uz upotrebu sile ili pretnje.

Dok vlasti u Beogradu tvrde da će se na taj način više žena zaštititi, ženske organizacije u Hrvatskoj su se godinama borile da veoma sličnu formulacije izbace iz krivičnog zakona.

„Novim krivičnim delom 'obljuba bez pristanka' proširujemo krug lica koja se štite, jer je praksa pokazala da imamo grupu žena koje ostaju bez zaštite zato što je za krivično delo 'silovanje' potrebna sila, pretnja, nemoć lica'', rekao je ministar pravde Nenad Vujić za Radio-televiziju Srbije.

Prema predlogu izmena i dopuna Krivičnog zakonika, za obljubu bez pristanka zaprećena kazna zatvora bila bi tri do 12 godina, dok je za silovanje predviđena kazna od pet do 12 godina.

Aktivistkinje pojedinih nevladinih organizacija se plaše da bi uvođenje obljube bez pristanka navelo tužioce da krenu linijom manjeg otpora - i da slučajeve silovanja kvalifikuju kao blaže delo, jer ga je lakše dokazati.

Tako bi silovatelji dobijali niže kazne, a žrtvama ne bi bila data zadovoljavajuća pravda.

Upravo to je bio slučaj u Hrvatskoj dok je od 2011. do 2019. postojalo delo „spolni odnos bez pristanka", navodi se u analizi organizacije Ženska soba.

„U praksi se događalo da čitav niz kaznenih dela silovanja bude kvalifikovan kao spolni odnošaj bez pristanka, sa značajno manjim izrečenim kaznama", govori Maja Mamula, koordinatorka Ženske sobe iz Zagreba, za BBC na srpskom.

Ako bi se slično delo uvelo u srpski zakon, to bi bio „korak unazad u borbi protiv sprečavanja nasilja nad ženama", kaže hrvatska advokatkinja Una Zečević Šeparović za BBC na srpskom.

Organizacija Amnesti internešnel ukazala je da je ovakvo delo, kao blaži oblik silovanja, problematično u osvrtu na postojeća zakonska rešenja u Hrvatskoj, podseća pravnica.

• Šta znači silovanje u zakonu Srbije
• Šta je osvetnička pornografija i hoće li postati krivično delo u Srbiji
• Pet pitanja bez odgovora u slučaju Peliko

Iskustvo Hrvatske

Put do pakla je popločan dobrim namerama - tako je nekadašnje uvođenje „spolnog odnosa bez pristanka" u hrvatski zakon, i sadašnju nameru da se „obljuba bez pristanka" uvede u srpski zakon opisala Dalija Orešković, pravnica i poslanica u hrvatskoj skupštini, govoreći za televiziju N1.

„Slučaj grupnog silovanja maloletne devojke (u Hrvatskoj) pokazao je nedostatke takvog dela", rekla je.

U Hrvatskoj su dva odvojena slučaja grupnog silovanja maloletnih devojaka u primorskom gradu Zadru 2013. godine i 2019, izazvala snažnu kritiku pravosuđa.

U oba slučaja, iako je bilo svih obeležja silovanja, većina počinilaca bili su gonjeni za obljubu bez pristanka.

Žrtve su bile u nesvesnom stanju, odnosno ucenjene.

„Stav udruženja je bio da se radi o još gorem slučaju, a ne blažoj kvalifikaciji, jer je žrtva dovedena u stanje u kojemu se ne može braniti, ni shvatiti šta se događa", kaže advokatica Zečević Šeparović.

Analiza sudskih presuda za silovanje i polni odnos bez pristanka u Hrvatskoj pokazuje da su postojali slučajevi u kojima je delo, koje bi moglo da bude kvalifikovano kao silovanje, bilo označeno kao blaže.

Tako je muškarcu koji je naredio supruzi da ima sa njim seksualni odnos pošto ju je prethodno ošamario, suđeno za polni odnos bez pristanka, iako je žrtva bila u strahu od daljih pretnji i nasilja, jedan je od primera koji se navodi u analizi.

U drugim primerima muškarci su osuđivani za isto delo iako su prethodno psihički i fizički zlostavljali žrtve, zbog čega su ih se one plašile.

Najočigledniji primeri kada se „silovanje kvalifikovalo kao spolni odnos bez pristanka videli su se kod silovanja u braku, odnosno od bliske osobe, kada žrtva nije pružala otpor kakav su očekivale nadležne institucije", govori Maja Mamula.

„Žrtve su bile u strahu od počinitelja ili posledica za sebe i sebi bliske osobe, na primer decu, koja bi bila izložena fizičkom i drugim oblicima nasilja, ako žrtva ne bi 'pristala' na neželjene seksualne aktivnosti", kaže aktivistkinja.

Advokatkinja objašnjava i da su tužioci odlučivali da delo kvalifikuju kao polni odnos bez pristanka i „u slučajevima gde bi žrtve bile pod uticajem opojnih sredstava ili droga za silovanje".

„Oba slučaja predstavljaju zapravo silovanje, obzirom da žrtve nisu dale pristanak za spolni odnos, te je stav udruženja bio da se takav čin mora kvalifikovati kao kazneno delo silovanja, bez obzira za razloge nedavanja pristanka", ukazuje Zečević Šeparović.

Rezultat ovakvog postupanja bio da je veliki broj silovanja kvalifikovan kao blaži oblik, sa skoro nikakvim izrečenim kaznama.

Na ovaj način „loše se utiče na svrhu kažnjavanja, a to je prevencija", i rezultat je izostanak pravde za žrtve, ocenuje advokatkinja koja sarađuje sa ženskim organizacijama.

Izmenama hrvatskog Kaznenog zakona iz 2019, polni odnos bez pristanka prestalo je da bude samostalno delo, već je postao osnovni oblik krivičnog dela silovanja, dok upotreba pretnje ili sile čini teži oblik.

Zečević Šeparović veruje da je bilo pozitivnih promena posle izmena jer se „postupci shvataju ozbiljnije, kazne su veće, čime dolazi do povećanja prevencije kod budućih počinitelja, ali i veće potpore žrtvama da prijave kazneno delo".

Pogledajte video: Šta se krije iza trenda #DubaiPortaPotty

Šta je pristanak?

Krivični zakon Srbije nije usklađen sa međunarodnom Istanbulskom konvencijom o borbi protiv nasilja nad ženama, koju je Srbija ratifikovala 2013, upozoravaju godinama domaće nevladine organizacije.

Prema ovoj konvenciji svaki nedobrovoljni seksualni čin treba smatrati silovanjem zbog čega definicija ovog krivičnog dela u sebi treba da sadrži reč pristanak.

„Odsustvo pristanka ne mora da bude verbalizovano, da se kaže izrazito ne, jer žrtva koja je pod uticajem droga, nije svesna.

„Takav slučaj imamo sada u Francuskoj, gde su ženu silovali nepoznati muškarci više od deset godina pošto bi je muž drogirao i tako uspavao“, rekla je ranije za BBC Gordana Gasmi sa Instituta za uporedno pravo.

Slučaj koji je Gasmi pomenula duboko je potresao celokupnu svetsku javnost, a Dominik Peliko i 50 drugih muškaraca osuđeni su na zatvorske kazne od tri do 20 godina.

Način na koji je silovanje definisano u Krivičnom zakoniku Srbije faktički traži od žrtava da pruže otpor silovatelju, rekla je prošle godine Vanja Macanović, pravnica Autonomnog ženskog centra (AŽC), za BBC.

Istraživanja međutim pokazuju da se većina žrtva silovanja zamrznu tako da ne mogu ni da se pomere, a kamoli fizički odupru nasilniku.

Podaci pokazuju i da žene koje pružaju otpor silovatelju bivaju teže povređene i ubijene, a žrtve mogu biti i nesvesne ili ucenjene, upozorava AŽC u pozivu da se odustane od uvođenja novog dela obljuba bez pristanka.

Ova organizacija ističe već da svaki seksualni čin bez pristanka treba da bude smatran silovanjem.

Ne postoji nijedan razlog zbog čega „Ministarstvo pravde smatra da prisiljavanje na neželjeni seksualni odnos, u kojima žrtve nisu pružale otpor, predstavlja krivično delo manjeg značaja koje ne zaslužuje da se zove silovanje", naveo je AŽC.

Tokom 2024, prijavljeno je 68 slučajeva silovanja.

Iste godine, 25 optuženih su osuđeni zbog silovanja, među kojima jedan na uslovnu kaznu.

Mnogi slučajevi silovanja u Srbiji ostaju neprijavljeni, jedan je od zaključaka poslednjeg izveštaja GREVIO, tela Saveta Evrope koje prati primenu Istanbulske konvencije.

Jedan od razloga je i definicija silovanje u srpskom zakonu koja se zasniva na sili i pretnji.

GREVIO poziva državu da uključi pristanak u definiciju ovog krivičnog dela.

Ovakva promena poveća broj prijavljenih slučajeva, dodaje se.

Šta je obljuba bez pristanka?

Ko nad drugim izvrši obljubu ili sa njom izjednačen čin bez njegovog pristanka, kazniće se zatvorom od tri do 12 godina, opis je dela obljuba bez pristanka čije se uvođenje predlaže.

Kazne mogu biti strože ako dođe do teške povrede ili smrti.

Kod krivičnog dela 'obljuba bez pristanka' samo je bitna činjenica odsustvo jasnog pristanka žrtve, rekao je srpski ministar pravde Vujić.

„Ovde imate samo da je žena rekla 'ne' i to 'ne' znači 'ne'.

„Ono može biti izraženo glasom ili određenim ponašanjem gde se podrazumeva da je to 'ne'. Ovo delo se lakše dokazuje i proširujemo krug lica", rekao je.

„Ako postoji sila ili pretnja onda to jeste silovanje, a ovde uvodimo novu kategoriju žrtava", dodao je.

Pogledajte video: Muškarci silovani tokom rata na Kosovu prekidaju ćutanje

Šta se promenilo u Hrvatskoj?

U poslednjoj godini postojanja krivičnog dela spolni odnos bez pristanka, 2019, bilo je 116 prijava za ovo delo, a 73 za silovanje, pokazuje analiza Ženske sobe.

Četiri godine kasnije, 2023. bilo je 194 prijave za silovanje.

„U prvi tren stvara se dojam šokantnog porasta broja silovanja, dok se u stvarnosti zbrajaju samo ta dva ranije razdvojena kaznena dela, pri čemu je jasno da nema nikakvog porasta", kaže Maja Mamula.

Silovanje i druga kaznena dela protiv polnih sloboda su jedna od najtežih krivičnih dela koja se najmanje prijavljuju i u Hrvatskoj i u drugim zemljama, dodaje.

Osnovni problemi nisu samo zakonodavni okvir, „nego postojeće predrasude, neverovanje žrtvi, minimiziranje preživljenog nasilja i okrivljavanja žrtve".

Poslednjih 15-20 godina hrvatsko zakonodavstvo je daleko odmaklo.

„Međutim, istovremeno možemo reći da je praksa daleko od očekivane, pre svega u malom broju prijava, odnosu prema žrtvama, niskim i neprimerenim izrečenim kaznama, poput uslovnih kazni i rada za opšte dobro", zaključuje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Svaka osma devojčica i svaki 11. dečak na svetu žrtve seksualnog nasilja: UNICEF
• Jeziva seksualna eksploatacija u luksuznim četvrtima Dubaija: BBC istraga
• Prinudna kontrola u vezi: „Imala sam 16 godina i mislila sam da je to normalno”
• Kosovo: Muškarci silovani tokom rata prekidaju ćutanje
• Međunarodni dan SOS telefona: Srbija dobila novu liniju za pomoć ženama žrtvama nasilja
• „Postanete robot koji izvršava dužnost": Šta je reproduktivna kontrola i koliko je česta

(BBC News, 09.29.2025)