Francuski premijer podneo ostavku posle manje od mesec dana

Nije prošlo ni mesec dana, a Francuska je ponovo zakoračila u političku krizu.

Sebastijan Lekornu, koga je predsednik Emanuel Makron, imenovao za novog premijera pre 26 dana, podneo je ostavku 6. oktobra, nekoliko sati pošto je objavljen sastav njegovog kabineta.

Jelisejska palata objavila je da se 39-godišnji političar povukao sa mesta šefa vlade pošto je prethodno, 6. oktobra ujutru Lekornu imao jednočasovni sastanak sa Makronom.

Lekornu je imenovan za premijera posle pada prethodne vlade Fransoe Bajrua.

U vladi Bajrua, Lekornu je bio ministar odbrane.

Više parlamentarnih stranaka oštro je kritikovalo sastav Lekornuovog kabineta, koji je mahom ostao isti kao i za vreme Bajrua, preteći da neće glasati za njega.

Nekoliko stranaka sada traži prevremene izbore, pozivajući Makrona da podnese ostavku - iako je on uvek poručivao da se neće povući pre nego što mu se mandat završi 2027. godine.

„Makron mora da izabere: raspuštanje parlamenta ili ostavka“, rekao je Sebastijan Šeni, jedna od vodećih zvaničnika krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja.

„Jedina mudra stvar koju sada možemo da učinimo jeste da održimo izbore", dodala je Marin Le Pen iz Nacionalnog okupljanja.

„Dosta je ove šarade. Francuzi su siti svega. Makron je doveo zemlju u izuzetno težak položaj", kaže ona.

Makron sada ima tri mogućnosti: da imenuje nekog novog premijera, da ponovo raspusti skupštinu, špto znači i nove izbore, ili da podnese ostavku.

Poslednja je najmanje verovatna, dok bi prva bila njegov prirodan izbor.

Međutim, koga bi sada mogao da imenuje da formira vladu?

Lekornu, jedan od najodanijih Makronovih ljudi, smatran je njegovim poslednjim utočištem.

Mogao bi da imenuje socijalistu, na osnovu toga što levica zaslužuje pokušaj da napravi i vodi vladu, ali socijalistička administracija ne bi dugo trajala.

Dakle, logika sigurno mora biti za opciju dva: novi parlamentarni izbori.

Lekornu je bio peti premijer Francuske od 2024. godine.

Političko stanje u zemlji je vrlo nestabilno od jula 2024., nakon što su prevremeni parlamentarni izbori rezultirali nekakvom 'sklepanom' vladom.

Zbog toga je svakom premijeru bilo teško da obezbedi potrebnu podršku za usvajanje bilo kog zakona.

Bajruova vlada je pala u septembru nakon što je parlament odbio da podrži njegov budžet štednje.

Francuski deficit je dostigao 5,8 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) u 2024. godini, a njen nacionalni dug je 114 odsto BDP-a.

To je treći najveći javni dug u evrozoni posle Grčke i Italije - skoro 50.000 evra po građaninu Francuske.

Francuski premijeri u poslednjih godinu dana

• Elizabet Born od 2022. do 2024.
• Gabrijel Atal 2024-2024. (osam meseci na funkciji)
• Mišel Barnije 2024-2024. (tri meseca na funkciji)
• Fransoa Bajru 2024-2025. (devet meseci na funkciji, od decembra 2024. do septembra 2025.)
• Sebastijan Lekornu 2025-2025. (26 dana na funkciji, od 10. septembra do 3. oktobra)

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Makron izabrao: Peti premijer Francuske u poslednjih godinu dana
• 'Političko samoubistvo': Otvorena vrata novoj krizi u Francuskoj
• Sarkozi osuđen na pet godina zatvora u slučaju korišćenja Gadafijevog novca
• Misterija 'zločina bez tela' koja je zbunila Francusku
• Hapšenja u Srbiji zbog svinjskih glava ispred džamija u Parizu
• Evropska priznanja Države Palestine pokazuju da se i dalje (jedino) pita Amerika

(BBC News, 10.06.2025)