Sto godina od obnove Njegoševe zavetne crkve
RTS pre 3 dana
Njegovi su stihovi ušli u duh jednog naroda i kao neporecive istine postali izreke koje se generacijama prenose i ne dovode u pitanje i kad im se autor ne zna. Petar II Petrović Njegoš, u ovozemaljskom životu bio je pesnik, vizionar, vladar, knez i vladika, a po upokojenju postao simbol naroda koji strada koliko od tuđina toliko i od sopstvene nesloge i istorijskog nesnalaženja.
Možda je znao da će njegovi stihovi vekovima o istom svedočiti, ali da li je mogao naslutiti da će i njegova smrt to potvrditi? Zemni su mu ostaci pokopavani, iskopavani, prenošeni, vraćani, a nad njima se i danas spori čiji li su, je li ono što je bio i kome je pripao. „Ja hoću da me sahranite pod onu crkvu na Lovćenu. To je moja potonja želja koju od vas ištem da je ispunite i ako mi ne zadate Božju vjeru da ćete tako učiniti, moj poslednji čas biće mi
