Mirovni plan za Ukrajinu: Vitkof ide u Moskvu, EU traži mesto za pregovaračkim stolom

Da li je kraj rata u Ukrajini korak bliže?

Zavisi od toga koga pitate - u Vašingtonu tvrde jedno, u Moskvi i Kijevu drugo, a u Briselu treće.

Američki predsednik Donald Tramp potvrdio je da će njegov specijalni izaslasnik Stiv Vitkof, prema „preliminarnom dogovoru", sledeće nedelje otputovati u Moskvu gde bi trebalo da razgovara sa ruskim liderom Vladimirom Putinom.

Vitkof do sada nije išao u Kijev u svojstvu specijalnog izaslanika, iako su ga drugi američki zvaničnici posetili.

U ukrajinskoj prestonici prošle nedelje je boravila visoka američka vojna delegacija, a ove sekretar vojske SAD Den Driskol, koga nazivaju i novim pregovaračkim adutom u rukavu Donalda Trampa.

Predsednik SAD bio je prinuđen da brani Vitkofa pošto se u američkim medijima pojavio procureli snimak na kojem savetuje ruskog zvaničnika kako da se obrati Trampu.

Tramp je novinarima rekao da nije čuo snimak, ali da Vitkof radi „ono što pregovarač radi“ kako bi „prodao“ mirovni plan i Rusiji i Ukrajini.

„Procureli" poziv od prošlog meseca pojavio se nekoliko dana pošto je objavljen nacrt američkog mirovnog plana od 28 tačaka koji je u velikoj meri odražavao ruske stavove.

U procurelom audio snimku čiji je transkript objavio Blumberg, Vitkof je navodno savetovao Jurija Ušakova, Putinovog savetnika za spoljnu politiku, kako da se obrati Trampu i razgovara sa njim.

BBC nije nezavisno potvrdio navodni poziv od 14. oktobra, ali je Tramp rekao da je to „standardni oblik pregovora“.

Tokom „procurelog" razgovora, dvojica muškaraca su navodno razgovarali o okončanju rata, a Ušakov je pitao da li bi bilo korisno da se njihovi šefovi - Putin i Tramp - obrate.

Vitkof je, kako se tvrdi, rekao da jeste i da je „moj čovek spreman da to uradi“, pre nego što je predložio kako da se sprovede poziv.

„Samo ponovite da čestitate predsedniku [Trampu] na ovom dostignuću... da poštujete to što je on čovek mira i da ste jednostavno, srećni što ste to videli da se dešava“, citiraju se Vitkofove reči.

„Mislim da će, na osnovu toga, to biti zaista dobar poziv“, dodao je Vitkof, prema transkriptu Blumberga.

„Rekao sam predsedniku da je Rusija oduvek želela mirovni sporazum. To je moje uverenje“, dodaje Vitkof prema transkriptu.

„Problem je u tome što imamo dve nacije koje se teško snalaze u postizanju kompromisa.“

„Čak razmišljam da možda počnemo od mirovnog predloga od 20 tačaka, baš kao što smo uradili u Gazi“, dodaje Vitkof.

Razgovor se završava tako što Vitkof govori Ušakovu o predstojećoj poseti ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog Beloj kući i da „ako je moguće“, Tramp i Putin treba da razgovaraju pre tog sastanka.

• 'Ukrajina pristala na mirovni sporazum': Američki zvaničnik za BBC
• Izmenjeni američki mirovni plan mogao bi da bude prihvatljiv za Ukrajinu
• 'Niko od nas ne podržava': Ukrajinski vojnici o američkom mirovnom planu

Poruka iz Brisela: 'Rusija ne želi mir'

Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, opisala je situaciju u Ukrajini kao „nestabilnu“ i „opasnu“ i optužila Rusiju da nema „stvarnu nameru“ da se uključi u mirovne pregovore.

Njeni komentari su usledili neposredno pre nego što je portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao da je „prerano“ govoriti o postizanju mirovnog sporazuma.

Fon der Lajen je rekla da će Ukrajini biti potrebne snažne bezbednosne garancije sposobne da odvrate sve dalje napade, tvrdeći da Rusija i dalje ima pristup iz perioda posle Drugog svetskog rata i da evropski kontinent vidi kao „sferu uticaja“.

Razgovori ove nedelje u Ženevi, a zatim i u Abu Dabiju, doveli su do toga da se Ukrajina složi sa „suštinom“ mirovnog sporazuma, pošto su napravljene izmene u početnom planu od 28 tačaka.

Zelenski je rekao da novi nacrt predstavlja „pravi pristup“, ali da ostaju ozbiljne tačke sporenja sa Rusijom i da je Kremlj uporno umanjivao predloge za kompromis.

„Želim da budem jasna od samog početka: Evropa će biti uz Ukrajinu i podržavati je na svakom koraku“, istakla je Fon der Lajen u govoru poslanicima Evropskog parlamenta.

Pomenula je i pitanje zamrznute ruske imovine vredne 210 milijardi evra koja se nalazi u evropskim finansijskim institucijama.

Belgija se trenutno protivi ideji preusmeravanja ove imovine u Ukrajinu, jer se plaši kršenja međunarodnog prava i toga da će morati da plati ukoliko Moskva pokrene pravni spor.

I druge zemlje su zabrinute da bi otplata zamrznute imovine na kraju mogla da padne na teret evropskih poreskih obveznika, iako je Fon der Lajen pokušala da ublaži te strahove, rekavši da ne može da zamisli takav scenario.

Evropski zvaničnici prethodnih dana nisu učestvovali u najnovijim razgovorima o mirovnom planu za Ukrajinu, zbog čega su istakli da će i oni morati da imaju mesto za pregovaračkim stolom pre nego što se postigne finalno rešenje.

„Kakav god da je dizajn budućeg mirovnog sporazuma, jasno je da će veliki deo njegovog sprovođenja zavisiti od EU i njenih partnera u NATO-u“, rekla je Fon der Lajen u parlamentu.

„Ništa o Ukrajini bez Ukrajine. Ništa o Evropi bez Evrope. Ništa o NATO-u bez NATO-a“, zaključila je ona.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Zašto Tramp još nije ubedio Putina da okonča rat u Ukrajini
• Putinov propagandista ili ključ za mir u Ukrajini: Ko je diplomata Kiril Dmitrijev
• Nemačka planira ozbiljno jačanje vojske

(BBC News, 11.26.2025)