Panika u Grčkoj: Hoće li biti feta sira

Stotine hiljada ovaca i koza su ubijene u Grčkoj zbog izbijanja zarazne bolesti, a to bi moglo da utiče na proizvodnju i izvoz čuvenog feta sira u zemlji.

Anastasija Siurtu šeta njenom napuštenom farmom na obodu Kardice, grada u regionu Tesalija u centralnoj Grčkoj.

Jeziva tišina nadvija se nad mestom gde se uzgajalo 650 ovaca.

Veterinarski službenici su 12. novembra uništili svu stoku nakon što je otkriven slučaj boginja kod ovaca i koza.

„Postoji još jedna farma dva kilometra dalje. Imali su slučajeve boginja, ali su ih sakrili“, kaže ona.

Siurtu je i sama veterinarka i proširila je farmu koju je njen otac izgradio.

Zbog gubitka životinja, pretrpela je finansijski krah.

Pored stoke, ubijene zbog bolesti, ovčije mleko, koje se prodaje za proizvodnju feta sira, često se naziva grčkim „belim zlatom“.

Međutim, više od finansijskog udarca, Siurtu govori o emocionalnoj ceni.

„Bila sam ovde onog dana kada su ovce poklane. Bilo je veoma okrutno, nisam uspela da ih zaštitim.“

Ovčije i kozje boginje su virusna infekcija.

Prvi slučajevi su otkriveni u severnoj Grčkoj u avgustu 2024. godine, a bolest se od tada proširila na mnoge regione zemlje.

Do sredine novembra ove godine, zabeleženo je ukupno 1.702 slučajeva, prema najnovijim podacima Ministarstva ruralnog razvoja i hrane.

Otkrivanje jednog slučaja na farmi znači da celo stado mora da bude zaklano iz preventivnih razloga.

Do sada je uništeno oko 417.000 ovaca i koza, što je otprilike četiri, pet odsto od prethodnog ukupnog broja.

Približno 80 odsto grčkog ovčijeg i kozijeg mleka koristi se za proizvodnju feta sira, koji je zaštićena oznaka porekla u Evropskoj uniji (EU).

To znači da, iako sličan sir može da se proizvodi i u drugim zemljama EU, ne može i ne sme da se zove feta.

Velika Britanija i posle izlaska iz EU, odnosno Bregzita, i dalje poštuje ovu odluku iz 2002. godine.

Prošle godine, Grčka je izvezla 785 miliona evra (909 miliona dolara) fete, pokazuju podaci Grčkog udruženja izvoznika.

Od toga je 520 miliona evra otišlo drugim zemljama EU, a od izvoza fete u Veliku Brotanuju, Grčka je prihodovala 90 miliona evra.

Pogledajte video o najskupljem siru na svetu

Feta mora da bude napravljena od najmanje 70 odsto ovčijeg mleka, a ostatak od kozijeg.

Male mlekare kažu da već imaju problema sa nabavkom ovčijeg mleka, što bi moglo da znači moguću nestašicu fete u budućnosti.

Iako cene još nisu porasle, to će verovatno biti posledica ako epidemija ne bude iskorenjena.

„Ograničena količina dostupnog mleka povećava troškove proizvodnje i otežava održavanje trenutnih količina [fete] na tržištu“, kaže profesor Dimitris Gugulis iz Veterinarskog fakulteta Univerziteta u Tesaliji.

Još jedan uzgajivač ovaca u blizini Kardice, Tasos Manakas, na udaru je zbog zaraze.

Njegovo stado od 873 grla zaklano je 9. oktobra.

Sada danima sedi u maloj sobi u štali.

„Prodavnica je zatvorena“, kaže sa tugom u glasu.

Manakas prolazi pored praznih metalnih hranilica i prostorija za mužu na kojoj se stvorila paučina.

„Obilazio sam ih svakog jutra, hranio, slušao kako bleje, mazio ih.

„Na dan kada su ih klali, bio sam ovde. Da ste me posekli tog dana, ne bih krvario.“

Zamišljeno lista vladin dokument prepun numeričkih tabela.

Pogođenim stočarima se nudi nadoknada između 132 i 220 evra po ovci, u zavisnosti od njene starosti.

Stočari, međutim, odgovaraju da taj novac nije ni blizu pokrivanja njihovih gubitaka.

Kritikuju vlasti i zbog neodgovarajućeg odgovora na epidemiju.

Nacionalni naučni komitet za upravljanje i kontrolu ovčjih i kozijih boginja osnovan je tek krajem oktobra - punih 14 meseci nakon što je otkriven prvi slučaj.

U međuvremenu, nisu uspostavljene zone karantina u područjima gde su prvi slučajevi zabeleženi krajem leta 2024. godine, a kritičari kažu da državna veterinarska služba ima značajan nedostatak ljudstva.

Istovremeno, neki stočari su uhapšeni zbog ilegalnog prevoza životinja kamionima u područja koja se smatraju bezbednim od bolesti.

Lokalni mediji su izveštavali da su zaražene životinje sahranjene na poljima bez obaveštavanja vlasti.

„Sproveli smo plan za iskorenjivanje ovčjih boginja od samog početka, kako je predviđeno evropskim protokolima.

„Cilj je bio da se u proleće 2025. godine dostigne skoro nula slučajeva.

„Odluka o osnivanju naučnog odbora u oktobru 2025. godine doneta je pod pritiskom jednog faktora - mnogi stočari se nisu pridržavali mera biološke bezbednosti, što je rezultiralo eksplozijom zaraze", portparol Ministarstva ruralnog razvoja i hrane kaže za BBC.

Vrhovni sud Grčke sada je presudio da tužioci moraju da istraže moguća kršenja mera biološke bezbednosti.

Mnogi kritičari kažu da je presuda zakasnela.

Pogledajte video: Tajna belmuškog sira

Širom Grčke još postoje farme koje rade po standardima iz 1960-ih - limene kolibe, zidovi od pečene zemlje ili cementnih cigli i bez ograde.

BBC je posetio jednu takvu farmu na obodu grada Larise, u Tesaliji.

Zatekli smo tela dva mrtva jagnjeta.

Vlasnik tvrdi da na njegovoj farmi nema slučajeva boginja.

Nije nam dozvolio da fotografišemo.

„Neke životinje imaju kvržice na grudima. Nisu boginje, ali niko mi ne veruje“, kaže on.

Uzgajivači ovaca i koza u Tesaliji pozivaju na odobrenje masovne vakcinacije njihovih stada i kažu da se problem tako rešava u Bugarskoj i Turskoj.

Takva vakcinacija je dozvoljena u vanrednim situacijama prema pravilima EU, a stočari vrše veliki pritisak na vladu da zatraži vakcine iz raspoloživih zaliha Komisije.

Međutim, grčka vlada odgovara da bi masovna vakcinacija mogla da dovede do toga da Grčka bude klasifikovana kao endemska zemlja za te bolesti, što bi uslovilo ograničenja na izvoz ovčijeg i kozijeg mleka - a posebno feta sira.

Grčke vlasti naglašavaju i da trenutno ne postoji sertifikovana vakcina protiv ovčijih boginja.

Profesor Gugulis ističe da su postojeće starije vakcine efikasne u zemljama gde su boginje endemske, ali „nisu sredstvo za iskorenjivanje [bolesti]“.

„One ne sprečavaju u potpunosti infekciju, a virus može da nastavi da cirkuliše unutar vakcinisanih populacija stoke.“

Ipak, čini se da situacija sada izmiče kontroli.

Članovi Nacionalnog komiteta za upravljanje i kontrolu ovčijih i kozijih boginja nedavno su novinarima rekli da su stočari u različitim delovima zemlje možda sproveli čak milion ilegalnih vakcinacija.

To iskrivljuje epidemiološku sliku i dodatno otežava kontrolu bolesti.

Ali mnogi stočari su ljuti zbog pretpostavke zvaničnika.

Kažu da je to proizvoljna procena i optužuju naučni komitet da ugrožava izvoz fete.

Stočar Haris Seskliotis, u selu Rizomilos blizu Volosa, sve ovo sluša sa dubokom zabrinutošću.

Na njegovoj farmi je otkrivena zaraza, što je dovelo do preventivnog ubijanja 700 ovaca.

Bio je to drugi put da njegova farma pretrpi veliki udarac, posle katastrofalnih poplava u Tesaliji 2023. godine.

„Izuzetno je surovo“, kaže on za BBC, šetajući kroz prazne torove za ovce.

Okolo su razbacane gomile bala sena kojima je trebalo da hrani ovce.

Sada čame u dvorištu farme i uskoro će istrunuti.

Seskliotis nije onaj tip čoveka i stočara koji sedi i jada se, ližući rane.

„Razmišljam da sa sinom pokrenem novi pogon za tov teladi“, kaže on.

„To je jedino što znamo da radimo".

Pogledajte i ovaj video: Pirtoski delikates - kačkavalj

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Krava i svinja u Srbiji sve manje, farmeri u minusu: Šta može biti rešenje
• Šta je kozja kuga i da li je opasna po ljude
• Afrička svinjska kuga na Balkanu: Kakva je to bolest
• Zašto je pirotska ovca na ivici opstanka
• Pirotska peglana kobasica: Senzacija za čulo ukusa i delikates neizvesne budućnosti
• Kako su čvarci u Srbiji postali skupoceni
• Kako zaraza trihinelozom vreba iz svinjskog mesa

(BBC News, 12.01.2025)