Не, људи нису одувек водили ратове
Недељник 15.04.2016 | Пише Марилен Пату-Матис*, ЛМД
Тезе о урођеној или контекстуално условљеној насилности људске врсте обележавају значајан део научних расправа током протекла два века. Новије перспективе указују на замршен међусобни однос генетског наслеђа, географских услова и наших модернистичких пројекција у стварању имагинаријума о предисторијском периоду
Око питања људског насиља супротстављају се две радикално супротне концепције. Енглески филозоф седамнаестог века, Томас Хобс, сматрао је да је "рат свих против свију" постојао одувек (Левијатан, 1651). Жан Жак Русо, с друге стране, тврдио је да дивљим човеком нису господарили агресивни импулси него га је у "најстрашније стање рата" натерало "друштво у настајању" (Расправа о пореклу и основама неједнакости међу људима, 1755). Слика
