Драган Бартула: Коначишта

"Коначишта предака, собе из детињства, опори мириси сувог биља, врућег млека и хлеба, шуштање јастучнице и рука мајке која нас умирује, штити и уљуљкује у сан, слике су за незаборав. Да ли смо тада били свесни породичне хармоније и лепоте једноставности? Та кућа била је по мери човека, таман толика да у њу сви и све стане, заједно са смехом, песмом и причама за лаку ноћ. Места би се нашло за тили час, за све могуће рођаке и