Ахмед Бурић: “Бечке” лажи сарајевских акинџија или како су Рибникари постали Угрицебаздуљи
Нови магазин 29.08.2016 | Нови магазин
У вријеме филмског Фестивала у Сарајеву град је пун и не виде се све његове мане. Набрајати их све нити би се могло, нити би имало смисла, али вјерујте на ријеч, човјек се од разних појава – од буљука који прати Роберта де Нира, до Арапа окружених за нас неочекиваним бројем жена и дјеце, једва се дође до трафике да човјек купи новине. Па онда погледа оно што му је остало непрочитано.
У таквом расположењу погледао сам двоброј Недјељника, у којем се бомбастично најавио велики интервју с Љиљаном Смајловић. Појавом се никада нисам бавио јер кад сам се почео бавити овим послом мислио сам да ће бити могуће избјећи такву врсту људи: у основи празних душа, које се у сваком систему и за сваке власти примакну хасталу, увијек су на позицијама главних уредника/ца, па мало дипломатска позиција, па стипендија тамо, па синекура овамо.
