Ljubomir Živkov: Zrno časti
RTV 26.06.2017 | RTV | Foto: RTV
FARKAŽDIN - Ako mi je od višegodišnjih biljaka najdraži bio dud, za prvo mesto se među jednogodišnjim biljkama bore kukuruz i žito (potonjem je pravo ime pšenica, ali to je više za pismene zadatke i za emisije o poljoprivrednicima), kukuruz bi se da sam ja bio kakav pomoćnik Karla Linea obreo među celogodišnjim biljkama, jer bez njega nije nikome u selu prošao ni jedan jedini dan. „Sutra krunimo!“, zaorilo bi se čim je sa Vasikom koji je jedini imao krunjač postignut dogovor, to će deci biti kao neka mala
Setva kukuruza prošla bi bez pomoći maloletnika, ali je priroda udesila da kopnja padne baš kad se deca raspuste, i to je za većinu prilika da osete punoću i dužinu seljačkog radnog dana: ustaje se čim svane, poneko i dok ne svane, obiđe se sa još neotupelim motikama dvaput tamo i natrag, što će reći da nas petoro okopamo dvadeset vrsta pre nego što ugledamo voz iz pravca Perleza, sedam sati, vreme da se fruštukuje! Najomraženija biljka bila je
