Ljubomir Živkov: Priča o crvenom vrapcu II
RTV 16.12.2017 | RTV
FARKAŽDIN - Golubovi su prve ptice, opet ne računam živinu, čija sam jaja video i štaviše držao u rukama, iako mi je bilo rečeno da golubica neće više hteti da leži na njima ako ih neko drugi dotakne, i da nećemo imati golupčiće ako budem išao od gnjizda do gnjizda. U školi ćemo naučiti da se ne kaže gnjizdo, nego gnezdo: osetio sam se kao neki bodul u ekavskom govornom području, gde mu ne gine asimilacija...
Već sa pet ili šest godina umeli smo da se prepnemo na dud toliko da domašimo neko vrapčije gnjizdo, te smo i ta jaja uzimali kao zakonit lovački plen: bila su veličine jajceta, izuzetno tvrdih i ordinarnih bombona na kojima si mogao da skrjaš zub ako ih grušiš, a dobijao si ih za Uskrs; vrapčija jaja su na beloj tankoj kori imala pege, najčešće sive, ali i dunkl smeđe. Iako smo uveliko znali da se to ne sme, razbili smo nekoliko komada, na
