Љубомир Живков: Прича о црвеном врапцу ИИ
РТВ 16.12.2017 | РТВ
ФАРКАЖДИН - Голубови су прве птице, опет не рачунам живину, чија сам јаја видео и штавише држао у рукама, иако ми је било речено да голубица неће више хтети да лежи на њима ако их неко други дотакне, и да нећемо имати голупчиће ако будем ишао од гњизда до гњизда. У школи ћемо научити да се не каже гњиздо, него гнездо: осетио сам се као неки бодул у екавском говорном подручју, где му не гине асимилација...
Већ са пет или шест година умели смо да се препнемо на дуд толико да домашимо неко врапчије гњиздо, те смо и та јаја узимали као законит ловачки плен: била су величине јајцета, изузетно тврдих и ординарних бомбона на којима си могао да скрјаш зуб ако их грушиш, а добијао си их за Ускрс; врапчија јаја су на белој танкој кори имала пеге, најчешће сиве, али и дункл смеђе. Иако смо увелико знали да се то не сме, разбили смо неколико комада, на
