Црна Гора: Изборне и друге трке

Око поноћи, подгоричким булеварима одзвања звук максимално оптерећених мотора луксузних аутомобила, шкрипа кочница - улице се претварају у адреналинско поље за трку „опасних момака&qуот;.

Ових дана, то је једна од ретких трка у којима има адреналина. Она предизборна, иако Црна Гора бира шефа државе, пролази без много неизвесности.

Мило Ђукановић претендује да се врати на политичку функцију и сва истраживања говоре да ће му то успети вероватно већ и у првом кругу.

Разједињена опозиција трчи трку у више колона, уз једину амбицију - да продужи трку бар до другог круга.

О изненађењима се готово и не размишља.

Тихо се говори, а понегде и потајно нада, само да је „свашта могуће&qуот; баш када се никаква изненађења не очекују.

Ђукановићева трка

Дуго је Мило Ђукановић вагао да ли да се баш сада врати из политичке пензије - трећи пут.

Уз помоћ добро устројеног и дубински контролисаног апарата државе, ослушкивао је шта жели његово чланство и који би био најлакши пут до победе и после 27 година власти његовог ДПС-а.

Одлука да трку трчи управо он, а не рецимо Милица Пејановић, донета је са погледом у не тако далеку будућност.

Без обзира колико су важни, и колико је важна функција председника, за нешто више од месец дана Црну Гору чекају још једни веома важни избори.

Подгоричани ће на биралишта 27. маја, да одаберу одборнике у градској скупштини.

Избори у главном граду могу бити преломни на политичкој сцени - размишљања и наде личе на оне међу српском опозицијом пре само неколико месеци и београдских избора.

Да би поновио бар сличан изборни резултат попут партнерских напредњака у Београду, Ђукановић је решио да својом председничком кандидатуром додатно учврсти своје бирачко тело, разбуди их и припреми за подгоричке изборе.

Кампању је водио са мање плаката, а више билборда.

Водио је кампању на, и у Србији добро познат, медијски начин готово апсолутне присутности.

Трку је почео у родном Никшићу, а завршава баш конвенцијом у Подгорици, која је својом важношћу одложила и кошаркашко финале АБА лиге између Будућности и Црвене звезде.

И мало ко је спреман да оспори шансе Ђукановића да већ у првом кругу постане други председник на трећим председничким изборима од осамостаљења Црне Горе.

Трка опозиције

Продужетак изборне трке један је од циљева опозиције - знају у многобројним колонама да само референдумска атмосфера другог круга може дати какве-такве шансе другом кандидату да буде испред Ђукановића.

Баш због тога, опозиција ове изборе трчи на свој начин - са циљевима попут индивидуалне промоције, консолидације бирачког тела, припреме за неке будуће политичке битке, заузимања позиција на прилично измењеној политичкој сцени.

Највеће шансе за други круг има Младен Бојанић.

Кандидат дела опозиције коју предводе Демократски фронт, Демократе, некадашњи гигант СНП и странка Ура рачуна на гласове свих који нису уз Ђукановића, али, највећим делом, нису ни превише либерално ни модерно настројени.

Све преко 30 одсто гласова, уз пласман у други круг, било би остварење циља за Бојанића, економисту и берзанског брокера са кратким политичким стажом.

Да ови избори не протекну без историјских момената, постарала се Социјалдемократска партија некадашњег председника Скупштине Црне Горе Ранка Кривокапића.

До скоро верни Ђукановићеви партнери, још се навикавају на тежак опозициони живот.

Као главног адута на овим изборима, изабрали су уписивање у историју Црне Горе јер се први пут на листићу налази и кандидаткиња.

Драгиња Вуксановић већ је направила веб сајт са адресом „предсједница.ме&qуот;, али ће она, по свим предвиђањима, тешко и до другог круга.

Подржао је и Миодраг Лекић, човек коме је пре пет година недостајало неколико хиљада гласова да победи Ђукановићевог кандидата Филипа Вујановића.

Ипак, о тако тесном резултату, сада више нико не говори - времена још једног црногорског референдума нису стигла.

Бар не овог викенда.

Како изгледа гласачки листић

1. Марко Милачић - некадашњи новинар РТЦГ, председник ванпарламентарне Праве Црне Горе
2. Младен Бојанић - економиста, берзански брокер, банкар. Кандидат дела опозиције који предводе Демократски фронт, Демократе, СНП и Ура.
3. Хазбија Калач - председник ванпарламентарне Странке правде и помирења, партије под утицајем Муамера Зукорлића
4. Василије Миличковић - бизнисмен, независни кандидат. Можда и највећа енигма ових избора.
5. Добрило Дедеић - председник ванпарламентарне Српске листе
6. Драгиња Вуксановић - правница и професорка Универзитета у Подгорици. Прва жена-кандидаткиња на председничким изборима у Црној Гори, подржали су је њена Социјалдемократска партија и Демос.
7. Мило Ђукановић - председник ДПС-а, својевремено намлађи европски премијер, први пут дошао на власт пре 27 година, председник државе од 1998. до 2002. године, у време када је Црна Гора била република у оквиру СР Југославије.

(ББЦ Невс, 04.12.2018)