Niš i Požega: Građani ne odustaju od protesta

Dok Požega već duže od dva meseca na ulicama traži smenu gradske vlasti, Nišlije su na najmasovnijem protestu do sada poručile da odluka o vlasništvu aerodroma Konstantin veliki mora biti njihova.

U oba grada, proteste su organizovali sami građani.

Istog dana, u sredu, kada je na ulice u Nišu izašao najveći broj ljudi, građani Požege, koji su protestima uspeli da spreče kupovinu nelgalnog objekta u izgradnji za koji je grad izdvojio 12 miliona dinara, dogovorili su osnivačku sednicu građanskog pokreta.

„Mala pobeda"

Skoro mesec dana od kada su Nišlije prvi put izašle na ulice nakon što je gradsko veće ovog grada odlučilo da vlasništvo nad aerodromom Konstantin veliki prenese na državu, Niš je posetio predsednik Aleksandar Vučić.

Predsednik je tada rekao ono što zakonu već piše - odluku o vlasništvu niškog aerodroma doneće Skupština grada Niša.

Pored hiljada simpatizera koji su ga dočekali ispred fabrike „Leoni" koju je posetio, dan dolaska obeležio je i do sada najmasovniji protest inicijative „Ne damo niški aerodrom".

Protesti u Nišu: Kuda letimo i koliko to košta

Kako su Belocrkvani oterali opasni otpad

„Ovo je naša mala pobeda. Pokazali smo da ne moramo da imamo proteste svakoga dana, dovoljno je da su građani spremni da izađu na ulicu kada je najpotrebnije", kaže Miloš Bošković, jedan od pokretača inicijative.

Prvi protest u Nišu održan je 31. marta kada je Bošković na Fejsbuku napravio grupu i pozvao građane da se na ulicama suprotstave odluci Gradskog veća.

Fejsbuk grupa je za manje od mesec dana privukla hiljade članova i dobila ime „Ne damo niški aerodrom".

Njihov cilj je da odbornike vladajuće Srpske napredne stranke, koji čine većinu u gradskoj skupštini, ubede da glasaju protiv stava predsednika stranke i države da aerodrom treba da pripadne državi.

Sledeći protest planiran je na dan zasedanja gradske Skupštine. Sednica će se održati nakon prvomajskih praznika, a kada tačno, ne zna se.

Do tada, inicijativa „Ne damo niški aerodrom" nastavlja sa aktivnostima. Bošković kaže da je cilj svakodnevnim pritiskom pokazati gradskim vlastima da aerodrom ostaje u Nišu.

Predlog da država preuzme niški aerodrom došao je nedelju dana nakon što je Vlada potpisala ugovor o koncesiji aerodroma Nikola Tesla

Nišlije zahtevaju da se objavi ugovor o koncesiji.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović rekla je početkom aprila da preuzimanje nema veze sa koncesijom za beogradski aerodroma.

Predsednik Vučić je kasnije to demantovao, rekavši da država "ima obavezu da se s koncesionarima konsultuje ako broj putnika pređe milion" na niškom aerodromu.

Skupština će o predlogu Gradskog veća odlučivati posle prvomajskih praznika.

„Održavali smo tenziju u na društvenim mrežama i u medijima i to je dovelo do toga da su zvaničnici davali kontradiktorne izjave", smatra Bošković.

Novi sajt koji su napravili je još jedan vid pritiska na odbornike.

Na veb sajtu Nišlije.rs nalazi se spisak svih odbornika gradske skupštine. Nakon glasanja, sajt će biti dopunjen informacijama o tome ko je glasao za, a ko protiv prenosa vlasništva.

Bez obzira na podele na one koji su u sredu prisustvovali protestu inicijative i one koji su dočekali predsednika Vučića, Bošković kaže da tenzija među samim građanima u Nišu nema.

„U Nišu je atmosfera odlična, tenziju jedino treba da osećaju ljudi na vlasti, a ne mi", kaže.

„Čuvari vatre" u Požegi

Istog dana, Aleksandar Divović, jedan od organizatora protesta, na sastanku inicijative „Protesti u Požegi" dogovorio je ciljeve novog udruženja građana.

„U prvoj polovini maja sazvaćemo osnivačku skupštine udruženja građana koje će se zvati Inicijativa za Požegu. To će biti lokalna, nestranačka organizacija sastavljena od ljudi koji se nisu kompromitovali ni na koji način", kaže.

Građani Požege su na ulicama protestovali šest puta od februara do danas. Uspeli su da spreče gradsku vlast da potroši 12 miliona dinara i kupi nelegalno izgrađeni objekat od 400 kvadrata.

I pored pretnji kojima su neki od članova inicijative „Protesti u Požegi" bili izloženi, najavljuju da sa javnim skupovima neće prestati.

„Čuvari vatre se redovno sastaju. Ljudi su se ujedinili iz potrebe da zaštite svoje interese", kaže.

Glavni cilj su ostavke predsednika opštine Milana Božića i predsednice skupštine opštine Zorice Mitrović.

Suprug i dever predsednice SO Požega Zorice Mitrović su vlasnici spornog objekta od čije se kupovine odustalo nakon protesta, tvrde u ovoj inicijativi.

Opština je 12 miliona dinara preusmerila na druge projekte, a odluka o kupovini još nije povučena.

Sukoba interesa nije bilo, tvrdi predsednik opštine Milan Božić. On je najpre tvrdio da je objekat legalan, ali je to kasnije demantovala opštinska uprava - zapravo je samo podnet zahtev za legalizaciju.

Božić i Mitrović podneli su nekoliko prijava za uvredu protiv Divovića i drugih članova inicijative zbog kritika koje su izneli na protestima.

Divović kaže da je najvažniji zahtev „vratiti lokalnu politiku građanima i otrgnuti je iz kandži birokratije".

Navodi primer Šapca, gde je gradska vlast građanima prepustila odluku o tome kako će se potrošiti novac od poreza na imovinu.

„Sistem referenduma, kojim je Šabac zaobišao sistem blokiranja odluka na lokalu „odozgo", je nešto što želimo za svoje građane. Sami treba da donosimo odluke o novcu i ulaganjima", kaže Divović.

Proleće još nije počelo

Iako sami građani mogu zatražiti referendum, to nije tako lako uraditi, smatra Boban Stojanović, doktorand na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

„U Šapcu je sama lokalna samouprava raspisala referendum. U Požarevcu bi sami građani upotrebili instituciju referenduma", kaže.

U tom slučaju, građani bi u kratkom roku od nekoliko dana morali da ispune zakonom predviđene korake.

„Ipak, Požega nema veliki broj stanovnika i postoji ozbiljna šansa da u tome uspeju, iako su primeri referenduma koje građani iniciraju na lokalnom nivou u Srbiji gotovo nepostojeći", kaže Stojanović.

Požarevac i Šabac, samo su dve od 180 lokalnih samouprava u Srbiji.

Pridružuje im se i Prokuplje, gde je 26. aprila održan protest „Solidarnost je naša snaga" u znak podrške otpuštenim radnicama Turističko-sportske organizacije te opštine.

Stojanović kaže da smo daleko od „proleća građanskog aktivizma" jer su političke partije učinile da lokalna demokratija i građanske inicijative potpuno „zamru".

Život lokalnih samouprava težak je već skoro četvrt veka.

„Lokalne samouprave su 1997. godine pretrpele glavni udar kada je imovinu preuzela republike. Tek dvadeset godina kasnije smo to promenili, a za to vreme, izgubili smo milijarde", kaže Mladen Jovanović iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD).

Ova organizacija od 2006. proučava primere centralizacije i povećanja regionalnih razlika u regionu, a sada je deo inicijative „Ne damo niški aerodrom".

Svaki protest na kome su do sada učestvovali sa građanima doživeli su kao korak bliže upravljanju gradom koje, kaže, treba da pripada građanima.

„Danas Srbiju vodi mali krug ljudi koji ustvari ne poznaje svoju zemlju. Naš cilj je osloboditi lokalnu politiku iz okvira političkih partija", kaže.

(BBC News, 04.27.2018)