Toalet i psihologija: Kako se ponašamo tamo gde svi idu peške?
Nedeljnik 25.05.2018 | Priredila Zorica Marković
Privatnost odlaska u toalet nije oduvek bila tabu. U ranijim društvima, bilo je prijatno obavljati nuždu u društvu. Bio je to, da ne verujete, trenutak socijalizacije, čak vrlo poželjno iskustvo za ćaskanje. Stari Rimljani imali su javne toalete sa pedesetak školjki, tako da su građani mogli živo da tračare o poslednjoj cezarevoj frizuri ili o novom zatvaranju
Možda je i urbana legenda, a ne istinita priča koju je moguće pronaći na netu: u svetskom sedištu kompanije Najk, tip je stajao za pisoarom, olakšavajući se, kada je ušetao legendarni Majkl Džordan i stao za prvi slobodni pored njega. I legende moraju da piške. Bio je to trenutak za doskočicu, i jedino što je anonimni gospodin uspeo da izgovori bilo je: "Ne mogu da verujem da mokrim pored Majkla Džordana!" Nije bilo to tipično ćaskanje, niti je
