Reditelj Boris Liješević o Marinku Madžgalju: Rekao sam mu da bira ulogu koju želi, ali se posle par nedelja upokojila ta divna duša
Nedeljnik 18.06.2018 | Piše Dimitrije Đurić
"Igrali smo "Pijane" na dan kada je sahranjen. I kada na pola predstave svih 14 glumaca stoje okrenuti publici i osluškuju šapat Gospoda, ja znam da je i on tu, na pozornici, u toj tišini, i da sluša taj šapat. I čuje ga bolje i jasnije nego mi koji igramo. Smrti nema, replika je kojom se predstava završava. I opet je tu Marinko"
Iako sam Borisa Liješevića u ovom intervjuu propustio da pitam šta mu je, za relativno kratko vreme, pribavilo status važnog i značajnog reditelja, imam utisak da sam odgovor na to nepostavljeno pitanje, na različite načine, dobio na svako koje sam mu u ovom razgovoru postavio. Recimo da bi to bila bezrezervna posvećenost kojom je pristupao umetnosti i pozorištu još kao dete, sedeći pored majke, nekadašnje direktorke Grad teatra u Budvi, i pomno
