Интервју петком: "Свет у који се болно не уклапамо"

Није баш уобичајено да први рукопис младог, анонимног писца освоји најважније књижевно признање у земљи, НИН-ову награду.

Још је неоуобичајеније да исти тај награђени првенац буде преведен на двадесет светских језика.

Управо је таква судбина 1994. године задесила Владимира Арсенијевића, именујући га за представника и хроничара једне нове, несрећне генерације. Његов дебитатнски роман У потпалубљу сматра се једним од најзначајнијих домаћих романа са краја прошлог века.

„То је некако срушило преседане шта се очекивало и какав је психолошки профил добитника НИН-ове награде, јер се ја ту апсолутно ни у шта нисам уклапао, као ни моја књига, ни мој сензибилитет&qуот;, објашњава Арсенијевић.

Нова књига, Ка граници, трећи је део циклуса Клоака Максима - сапунска опера, тетралогије започете романом У потпалубљу.

„Моја замисао је одувек била да је сама прича смештена у прве три, у тих годину дана, од октобра 1991. до октобра 1992. док би четврта књига требало да буде епилошка&qуот;, објашњава Арсенијевић.

Драма деведесетих

Тада, 1994. године, читав простор бивше Југославије је из дана у дан, не нарочито лепим сликама, испуњавао програм свих светских медија, али наша уметност није брзо реаговала на то.

Као пионир тематике која је, готово у реалном времену, осликавала тадашњу ситуацију у земљи и региону, Арсенијевић је из потпуне анонимности прешао у јавно, и одједном се из ужаса Србије нашао на промоцијама у Паризу, Берлину, Стокхолму...

„Ја сам заиста писао о једном стомачном осећају. Сви смо имали страховит осећај мучнине који се јављао свуда, јер тако нешто никада нисмо очекивали, нисмо могли да верујемо шта се дешава.&qуот;

• Интервју петком: Кети и Кристина - једна ауторка првог лезбејског романа у Црној Гори
• Интервју петком: Рокенрол песник на фудбалском задатку

Пријатељи наших пријатеља

Многи људи, неко би рекао они срећнији, напустили су Србију у том периоду, привремено или за стално.

Ипак, велики број карата у једном правцу доносио је управо рат.

Арсенијевић се присећа да је у том недигиталном добу, у телефонском именику различитим бојама прецртавао оне које су отишли из земље и оне који су умрли.

У једном тренутку је било више прецртаних имена.

„Тако смо почели да се дружимо са пријатељима наших пријатеља, са људима који нас нису неопходно интересовали, али су у недостатку наших пријатеља били нешто најближе њима.&qуот;

Књига У потпалубљу садржи два анекса - Компилацију смрти и Хронику одбеглих.

Притисак гласа генерације и 'Анђела'

Успех првог романа учинио је Арсенијевића правом књижевном звездом, али и тренутак о којем је писао се продужио много више него што би ико желео.

Више то није била ствар, како он каже, „сопственог желуца&qуот; као што је то било са првим романом, већ је постојала и велика друштвена одговорност.

А тај притисак гласа генерације долазио је са свих страна.

„Сећам се да сам пролазио улицом Народног фронта и неки тип је стајао и поправљао знак. Ја сам кренуо да обиђем мердевине, а он је рекао 'Арсенијевићу, кад ће више та друга књига?' Ја сам био у фазону - ја ћу да се рокнем.&qуот;

Тада је, каже, почео да осећа страховито гађење према самом себи, али и према књижевној грађи.

Други роман, Анђела, изашао је 1997. и он у причу враћа, после рата, највећег непријатеља генерације са почетка деведесетих - хероин.

Хероин је деведесетих био најдоступнија и најјефтинија дрога која се могла наћи на улицама Београда.

У Анђели се говори о повратку лошим навикама, али овог пута, како Арсенијевић каже, не само о друштвеним околностима него и индивидуалним обавезама - како бити нормалан у неким ненормалним временима.

Али Анђела није прошла најбоље, ни код критике, ни код публике.

„Будући да са првом књигом нисам доживео здраву дозу негативне критике, са другом сам добио све то у двострукој мери&qуот;, каже Арсенијевић.

„И дан-данас нисам у том смислу очврснуо, не пада ми лако негативна критика.&qуот;

Историјска дистанца

Између друге и треће књиге је морала да настане пауза, барем што се тиче рада на тетралогији започетој романом У потпалубљу.

Заправо, да би настала трећа књига, Арсенијевић је урадио нешто не тако типично за књижевност - исправио неке ствари.

„Двадесет година касније сам схватио да морам поново да напишем књигу Анђела, да исправим оно што се мени самом не допада да бих могао да ослободим простор и наставим да пишем&qуот;, објашњава он.

Ти и ја, Анђела излази 2016. године, а Арсенијевић наставља са писањем треће књиге Ка граници.

Он каже да му пауза од скоро двадесет година није сметала да настави.

„Мени је тешко да кажем шта је било прекјуче, али велика прошлост ми је ту, па сам само упловио и наставио да пишем без великих проблема.&qуот;

Студенти прекречили песму &qуот;расисте Киплинга&qуот;

Четири језика, а једна књижевност

Глобални амбијент

Док је, како каже, ослобађао простор, Арсенијевић је радио на другим романима.

Између Анђеле и њене побољшане верзије Ти и ја, Анђела, написао је седам романа. Један од најпознатијих јесте Мексико - ратни дневник, настао управо током ауторовог боравка у Мексику од маја 1999. до септембра 2000.

„Почетком 2000. сам мислио да смо ми доживотно оштећени. Помслио сам да ми не можемо да узмемо и да причамо СФ причу или да пишемо љубавну причу.&qуот;

Запитао се да ли може да направи причу без елемената по којима су српски писци препознати по тематском оквиру, а да ипак напише нешто што је књижевно релевантно и што би људи хтели да читају.

• Интервју петком: Лига изузетних жена из пера Славенке Дракулић
• Филип Рот: Аутор &qуот;Америчке пасторале&qуот; умро у 85. години

„Временом су зидови који су нас окруживали почели да се спуштају, кренули смо да путујемо, да осећамо свет на различите начине, а мене је почео да интересује тај глобални амбијент. И тако сам писао Предатор.&qуот;

Предатор је 2008. добио награду за Најбољу књигу у мрежи јавних библиотека Србије.

Манекенка која је бол претворила у поезију

Тиаго: „Ја сам свуда помало странац&qуот;

Нови роман: „Свет у који се болно не уклапамо&qуот;

За разлику од претходна два романа из канона, радња треће књиге, свеже објављеног романа Ка граници, одвија се у Грчкој 1992. године.

Управо је ту годину Арсенијевић провео у раскораку између Грчке и Србије, радећи као туристички водич.

„Стално сам морао да преживљавам једну врсту културолошког привикавања на рај, па онда назад у пакао. То ми је давало јаку добру позицију да могу да сагледам шта је био наш проблем из неке одређене физичке удаљености.&qуот;

Тако протагонисте романа Ка граници одводи у простор ослобођен проблематике овог дела Балкана у то време.

„Пустио сам их да се у тој слободи сналазе сами са собом&qуот;, појашњава Арсенијевић.

Према његовим речима, ми смо увек у неком међусвету.

„Ако бисмо просветлили самима себи оно што заиста јесмо, а то је једна култура која је заснована на слободном комбиновању различитих елемената, који су овде долазили уз много историјских трагова, али су и остављали и неке трагове који не морају сами по себи да буду неопходно лоши, онда и не би осећали ту врсту непријатности и сврабежа а који нас нађе било где у иностранству.&qуот;

„Шта ради Анђела?&qуот;

У роману Ка граници се појављује водич који чита џепно издање Ничеовог Рођења трагедије.

Овај детаљ је читаоцима довољан да протагонисту повежу са аутором - Арсенијевић каже да код писања у првом лицу често долази до поистовећивања лика и аутора.

„Дешавало се да ме људи питају 'а шта ради Анђела?' Чак ме је један човек питао 'Е, је л' сте још увек у Молеровој?'. Испрва нисам ни знао о чему се ради, док нисам схватио да је он читао књигу.&qуот;

Додаје да на неки начин његов алтер его у облику протагонисте среће сопственог алтер ега у облику водича. Наводно, постоји разрешење тога на крају књиге, али не жели да квари утисак читаоцима.

Клоака Максима - последње поглавље

Сага која је започета пре више од двадесет година требало би да се заврши у блиској будућности.

Четврта књига тетралогије ће нас поново вратити у Србију, али ће се дешавати дословно у време у којем је књига писана.

„Планирам да мало одморим и од првог септембра да почнем на грађи четврте књиге&qуот;, каже Арсенијевић оптимистично.

Нешто му говори да би књига могла да буде готова за годину дана, али из личног искуства закључује да је незахвално давати било каква предвиђања.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.20.2018)