Србија и Косово: Зашто се баш сада говори о подели
Како су се лидери Србије и Косова током лета припремали за нову рунду преговора и да ли ће ове идеје и понети са собом на лет за Брисел.
Септембар значи нови старт и за преговараче Србије и Косова, који се припремају за укрцавање на лет за Брисел и поново седају у (преговарачке) клупе 7. септембра.
Ово лето им је донело убедљиво најмање одмора до сада, јер је „разграничење&qуот; сваког дана мењало курс и позицију двеју страна, барем судећи по изјавама у медијима.
У фасциклама које су председници Александар Вучић и Хашим Тачи понели са собом у Брисел се неће наћи ни идеја „север Косова за Бујановац и Прешево&qуот;, али ни Заједница српских општина, пишу и београдски и косовски медији.
Међународни стручњаци се слажу да би било најбоље да се ова коверта и остави у Београду, односно Приштини, али кривце виде и у другима.
„Недостатак јасних упутстава омогућио је тренутну расправу о променама граница&qуот;, каже за ББЦ Флоријан Бибер из Центра за студије југоисточне Европе Универзитета у Грацу.
Давид Филипс, Директор Института за изградњу мира и студије људских права на Универзитету Колумбија каже за ББЦ да „изјаве Јоханеса Хана о подели представљају неуспех дипломатије.&qуот;
Идеје разграничења, поделе и трампе и раније су се јављале међу националистима - кадгод би постојао притисак за решењем.
Да ли је „ово та година&qуот; за решење
У центру пажње састанка Могерини - Тачи - Вучић биће „постизање коначног, правно обавезујућег споразума&qуот;, саопштено је из кабинета Хашима Тачија.
Састанку ће, највероватније, присуствовати и преговарачки тим Владе у Приштини, уколико Скупштина Косова заврши неколико пута прекидану седницу на којој би требало именовати чланове ове дипломатске екипе.
Опште процене дала је и Висока представница за спољну политику и безбедност ЕУ, Федерика Могерини. У саопштењу је рекла да ће наставити разговоре са двојицом председника о свеобухватној нормализацији, а у циљу постизања „конкретног прогреса&qуот;.
Њена саветница је на Твитеру прокоментарисала да је „ово та година&qуот;, када су у питању договори између Србије и Косова.
хттпс://твиттер.цом/сабеллоси/статус/1036545388826841088
Демантовао ју је Европски комесар Јоханес Хан, који је дан касније рекао да је „та година&qуот;, заправо - 2019.
„Треба размишљати и изван кутије&qуот;, рекао је Јоханес Хан за Радио Слободна Европа, по питању евентуалне размене територија.
Ипак, подвукао је и да то размишљање има рок, а то је средина наредне године.
Суботом увек на Косову
Председник Србије ће, по свему судећи, право из Брисела за Приштину.
Јер, у Белгији ће преговарати у петак, а већ у суботу је најавио одлазак на Косово. Приштина је издала дозволу за посету председника Србије, али наводи да та одлука, у случају дестабилизације, може бити и промењена.
Од претходне Вучићеве посете Косову прошло је девет месеци, а и тада је долазио - суботом. Разлог посете је било убиство Оливера Ивановића, које се догодило само четири дана раније.
Тада је изјавио чувену реченицу - „Боље да ја разговарам са Тачијем, да не знам ко разговара милион пута са Харадинајем, него да и један метак буде испаљен било где&qуот;.
Србија и Косово: Карте на столу
Три препреке на путу ка нормализацији односа Београда и Приштине
Зашто сада да се делимо
„Идеја разграничења, односно размене територија, је кроз историју по правилу избор националиста&qуот;, каже за ББЦ Јово Бакић, професор на Филозофском факултету у Београду.
„Они верују да могу да се нађу на пола пута и да би то и за једне и за друге била најмање лоша варијанта.&qуот;
За Бакића је проблем „што је ово решење једноставно међународно неприхватљиво, а може да има за последицу и мењање граница у региону&qуот;.
„На тасу би могао да буде положај Срба у Босни, али и албанско питање у Македонији.&qуот;
Где је све постајала размена и предаја територија (или идеја о томе):
- Русија и САД 1867. - Русија продала Аљаску
- Индија и Бангладеш 1950-их - размена етничких енклава, која је утицала на 50.000 људи
- Израел и Палестина 2014. - нуђена слична решења
- Холандија и Белгија 2016. - размена мањег дела територије, разлог је била контрола криминала
„Могућност да се поделимо и тако једном заувек решимо проблеме&qуот; - смислио је Добрица Ћосић пре скоро три деценије. Он је тада, објашњава Бакић, имао идеју да „сачува традицију, али и косовску привреду - за Србе&qуот;.
„Ћосићева идеја је била да се са Албанцима разграничимо тако да Срби добију део територије где су манастири, али и рудници. По његовој подели, Србији би припала целокупна Трепча.&qуот;
Пре него што је Косово изгласало независност, Србија је у Трепчи поседовала 60 одсто од свог укупног рудног богатства.
Накнадно је идеју поделе помињао и Слободан Милошевић, да би се последњу деценију везивала искључиво за његовог наследника - Ивицу Дачића. До овог лета.
Дачић је у августу ове године тврдио да је кључни разлог што је Србија усвојила идеју о подели - промена става Сједињених Америчких Држава.
Беџет Пацоли за ББЦ: „Рекао сам Дачићу: Ја градим - ти рушиш&qуот;
„Комуникација Београда и Приштине никад није прекидана&qуот;
Шта мисле стручњаци
Да ли ће идеја о размени територија наставити да живи и за преговарачким столом у Бриселу?
Флоријан Бибер, Центар за студије југоисточне Европе Универзитета у Грацу
Биће тешко игнорисати изјаве о разграничењу. Поставља се и питање тренутног формата разговора који није доводио до опипљивих резултата.
Недостатак јасних упутстава омогућио је тренутну расправу о променама граница.
Кључно питање је сада - да ли ће Могерини прихватити даљу дискусију о променама граница у оквиру званичних преговора и ако хоће, који су параметри.
Не видим да је идеја о подели Косова обећавајућа. Поред реперкусија на друге границе у региону, постоје и бројне друге опасности:
- На пример, шта је са већином Срба који живе на југу и да ли ће се они прикључити Србији?
- Како се они могу заштитити ако се границе повлаче по етничким критеријумима?
- Шта са Србима који живе у Прешеву?
- Шта је са Албанцима и другима који нису Срби који живе на северу Косова?
Давид Филипс, Директор Института за изградњу мира и студије људских права на Универзитету Колумбија
Прилагођавање граница би било опасно и могло би да дестабилизује регион. Идеја Слободана Милошевића је увек била подела Косова. Непостојање споразума о прогресу у преговорима са ЕУ користи се за оправдање нове преговарачке тактике фокусиране на поделу.
Изјаве Јоханеса Хана о подели представљају неуспех дипломатије. Корекција границе би наградила насиље. То би означило смрт мултикултурних и мултиетничких држава за које је толико људи умрло 1990-их.
Подела Индије и Пакистана је довела је до великог расељавања и крвопролића. Са друге стране, Чехословачка је подељена без насиља, али јесте озбиљних спорова о имовини и поделе обавеза.
Ернесто Вердеја, професор политичких наука, Крок Институт за међународне мировне студије Универзитета у Нотр Даму
Раздвајање државе у циљу постизања етничке доминације је увек опасно. У већини случајева то треба избегавати или, у најмању руку, пажљиво размотрити.
План треба да буде да се напредује на формализацији раздвајања између Косова и Србије и да се пронађе минимално прихватљиво решење за границе. Ово је највише чему можемо да се надамо у овом случају.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 09.06.2018)
